Sveti car Konstantin i carica Jelena: Dao slobodu hrišćanima, a majka pronašla Časni krst

Foto: Wikipedia
62

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu.

Praznik cara Konstantina i njegove majke carice Jelene ustanovljen je jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon, pa je crkva odlučila da ovaj rimski carski par proglasi svetiteljima.

Foto: SPC

Car Konstantin je dolaskom na tron dobio trojicu neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu i Vizantiju.

Pred okršaj sa Maksencijem na nebu mu se ukazao sjajan krst što je bio znak pobede. Prema njegovom naređenju, napravljen je veliki krst koji je nošen pred njegovom vojskom. Borba je kao što je nebo i najavilo, završena njegovim trijumfom.

Konstantin je odmah 313. godine izdao Milanski edikt, kojim je okončan progon hrišćana. A posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan grad na Bosforu i dao mu ime Konstantinopolj.

Vera ga je stalno pratila… Nakon što se razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle koji su mu rekli da ga episkop Silvester krsti. Poslušao ih je i ozdravio.

Za Konstantina se vezuje i sazivanje Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine- zbog razdora u Crkvi koji je izazvala pojava jeretika Arija. Na Saboru je osuđena jeres, a utvrđeno pravoslavlje.

Sveta Jelena borila se poput sina za veru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sagradila crkvu Vaskrsenja na Golgoti i brojne crkve na Svetoj zemlji.

Umrla je 327. godine, a car Konstantin preminuo je 10 godina nakon smrti svoje majke – u Nikomidiji 337. godine. Sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.

Zbog imena carice smatra se da je danas važan dan za sve ženske osobe koje se zovu Jelena.

 

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More