Srpska dijaspora danas je „druga Srbija“

Srpska porodica Ristić u Kanadi
169

Srbi žive u četiri matične države – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Oni su tamo domicilni, matični narod i nije u rasejanju, kako neki političari tvrde.

U rasejanju ima 2,5 miliona Srba u 159 država sveta. Deo su srpskog nacionalnog bića. Imaju novac i pamet.

Srbi u rasejanju, u inostranstvu imaju višestruki status, koji im daju zemlje domaćini. Naši ljudi su iseljenici i gastarbajteri u zapadnom svetu. Srbi u regionu su nacionalne manjine i etničke grupe.
Najstarija srpska emigracija je u Rusiji. Nastala je u 15. veku seobom srpskog naroda iz Hercegovine zbog gladi, a potom nakon dezertiranja Srba iz bečke carske vojske. Srpska emigracija u srednjoj Evropi počinje u masovnijem broju od 16. veka. A u SAD prvi Srbi stižu od 1815. godine, a u Australiji od 1863. godine.
U Austriju i Nemačku Srbi su masovno prisutni od 1968. godine, uglavnom kao jeftina radna snaga. Nije reč o sponatanom procesu iseljavanja, već se radi o organizovnaoj ekonomskoj migraciji radne snage, koja je danas prerasla u međunarodnu trgovinu radnika i stručnjaka.

Najviše iseljenih Srba je u Nemačkoj – pola miliona, potom u Austriji, SAD, Kanadi, Australiji i Skanidnaviji – po 200.000. Beč je glavni grad srpske dijaspore sa 190.000 Srba.
Po svom patriotskom ponašanju i nacionalnom doprinosu Srbi u inostransvu i srpska dijaspora su zapravo druga Srbija. Srbi u rasejanju čine nacionalni korpus, koji je vrlo aktivan u korist matice Srbije i drugih otadžbinskih zemalja.

Mladi Srbi na seminaru u Austriji

Srbi iz sveta nas brane. Tokom Velikog rata poslali su iz Kanade, sad, Rusije, Italije, Francuske, na hiljade dobrovoljaca na Solunski front i doneli pobednu nad okupatorima i slobodu svom narodu.

Tokom Drugog svetskog rata oko 350.000 zarobljenih Srba u fašističkim logorima čuvali su i razvijali srpski nacionali identite i kulturu. Devedesetih godina su demonstirali širom sveta, politički se borili za istinu o svom narodu, slali humanitarnu pomoć i pomagali svoje familije.

Srbi iz rasejanja nas hrane, jer zvanično godišnje šalju kući oko 3 milijarde evra. Nezvanično stiže još milijardu evra njihovim porodicama. To je kapital dijaspore, koji ne mora da se vraća, a koji se koristi za rešavanja egistancionih problema, ali i za ulaganja u privredu.

Iseljeni Srbi nas spasavaju u nevoljama. U inostranstvu postoji 200 srpskih klubova, kulturnih društava i humanitarnih organizacija, čiji članovi otadžbini Srbiji pomažu prilikom sanacije katastrofalnih zemljotresa, u nesreći i pružaju materijalnu, finansijsku i medicinsku pomoć.

Dijasporci razvijaju zadužbinarstvo i grade Srbiju. Najveći savremeni zadužbinari su profesor Radmila Milentijević, mecena Madlena Zepter, princeza Katarina Karađorđević, šampion Novak Đoković, fudbaler Neven Subotić, košarkaški funkcioner Vlade Divac, trener crveno-belih Dejan Stanković, Rebeka Ubavka Mekdonalds, Miomir Glavčić i mnogi drugi.

“Ne damo svetinje”! Dijaspora iz preko 30 zemalja sveta poslala dirljive poruke SPC! (VIDEO)

Srbi u rasejani su pravi ambasadori srpske kulture. U toj iseljenoj „drugoj Srbiji“ na svim kontinentima sveta imamo 350.000 toponima srpskog porekla, 200 crkava, grobalja i kapela Srpske pravoslavne crkve, 660 srpskih memorijala, spomenika, škola, fakulteta i biblioteka. Mnogi ovi srpski nacionalni objekti su danas zaštićeno dobro SAD, Australije, Francuske, Skandinavije, Rusije, Grčke, Rumunije i drugih zemlja. To je kulturna baština Srba u inostranstvu.

Pored svojih vrednih ruku i radnog umeća iseljeni Srbi u svetu imaju pamet – čak 50.000 profesora, lekara, zubara, hirurga, doktora nauka, istraživača, pronalazača, akademaca. To je danas najveći srpski kapital. Za njihovo obrazovanje u poslednjih pet decenija Srbija je potrošila 9 milijardi evra. Srpski „mozogvi“ nas nisu zaboravili, oni nas u otadžbini školuju, tako što donesu znanje kući. Pronalazač Dejan Ilić iz Nemačke, vlasnik fabrike mikro baterija „Varta“ gradi jedan njen pogon u svom zavičaju.

U srpskoj dijaspori imamo velike genijalce svetskog ranga. Pored Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, Mileve Ajštajt naše rasejanje je dalo i osam vlasnika Oskara, četvoricu vlasnika Pulicerove nagrade, 200 narodnih heroja SAD, Kanade, Australije, osnivača NASE, osnivače CIA, akademike, masone, kongresmene i senatore srpskog porekla, gradonačelnike na Aljasci, u Ljubljani i u Malmeu.

Zakon o Srbima u dijaspori i regionu iz 2010. godine Srbije stvorio je Skupštinu dijaspore kao instituciju za učešće iseljenih Srba u političkom životu i vlasti. Pre i posle tog zakona, srpski iseljenici su bili kao političari aktivni na svim meridijanima sveta i u matici. U SAD smo imali šestoro članova Kongresa. A u politici matice Srbije aktivno su iz dijaspore učestvovali Radmila Milentijević, Milan Panić, Lazar Krstić, Kori Udovički i Boćidar Đelić.

Srpska dijaspora nije preterano bogata, jer 90 odsto je čine radnička klasa, koja živi od plata i kredita. Deset odsto iseljenih ima svoj biznis u inostranstvu, a od toga njih 5 odsto su jako uspešni i imućni. Ukupni finansijski kapital srpske dijaspore se ceni na 10 milijardi dolara. Najpoznatiji biznismeni su Filip i Madlena Cepter, Milan Mandarić, Slavica Radić Eklston, Rebeka Ubavka Mekdonalds, Branko Tupanjaca, Dejan Ilić, Miroslav Đorđević, Aleksandar Ilić, Čeda Ristić, Đuro Plavšić, Vaso Despotović, koji imaju svoja preduzeća u svetu i u Srbiji.

Iseljena „druga Srbija“ ima snagu i moć da doprinese prosperitetu matice i da dostojanstveno predstavlja Srbiju u svetu. To je proces koji tek uz snažniju saradnju rasejanja i otadžbine može da da jako dobre rezultate.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More