Danska: Dijaspora gubi milijardu evra

Slobodan Živojinović u svom restoranu u Danskoj
91

“Korona virus je u Kraljevini Danskoj registrovan još 2019. godine. Danas u Danskoj ima 12.794 zaraženih ovim virusom. Umrlo je 606 ljudi, a 11.693 je preživelo. Danska je prva primenila mere zaštite i kontrole već od 13. marta. Sve ostalo u Danskoj se dešavalo kao u Srbiji, vanredna situacija, relaksacija i ponovna pooštrena kontrola. Gradovi su prazni, autobuske stanice, železničke stanice i aerodromi su poluprazni. Ja sam za Srbiju krenuo sa aerodroma u Kopenhagenu na kome je bilo jedva 70 ljudi”.

Ovo nam je ispričao Slobodan Živojinović Bobi iz Danske, kada je pre neki dan stigao u Beograd. Ovaj vlasnik restorana “Dubrovnik” u mestu Odense na ostrvu Fin, odlučio je da ne radi do prvog septembra.

“Danci su jako disciplinovani ljudi. Sede u svojim domovima, u samoizaloaciji i ne šetkaju se po zemlji. Mislim da su uplašeni od korona virusa više nego mi Srbi, pa sam odlučio da sa suprugom provedem deo leta u svojoj otadžbini” – priča gospodin Bobi.

Rođen je u Badovnicima blizu Drine pedesetih godina. Odrastao u matici, ali se šezdesetih preselio u Nemačku, gde je radio kao ugostitelj. Kada se razočarao u Nemačku preselio se u Kraljevinu Dansku.

“Otvorio sam restoran “Dubrovnik”, jer je to bio grad u koji su Danci odlazili na letovanje i ime im je bilo
prepoznatljivo. Moji gosti su pripadnici srednje klase i elite Danske. Čim sam došao postao sam aktivista srpske zajednice i svoje države Jugoslavije” – otvoreno govori Slobodan Živojinović.

Restoran Dubrovnik u danskom Odense

Bio je saradnik Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Radio je na organizovanju srpskih klubova u Danskoj. Bio je predsednik kluba “Kadinjača”. Borio se za radnička prava Srba na privremenom radu u Danskoj.

„Organizovao sam sa našim ljudima demonstracije protiv NATO i humanitarne akcije vredne 170.000 kruna za pomoć svom narodu. Volim svoju Srbiju i ovog leta idem u zavičaj u Badovince da vidim kako mogu da pomognem svom narodu „ – otkrio nam je gospodin Bobi.

Prema njegovim rečima u Kraljevini Danskoj živi oko 5.000 Srba. Prvi Srbin je zvanično kročio svojom nogom na tlo Danske još davna 1823. godine. Bio je to Stevan Mihajlov Vukotić, pomorac iz Prčnja na službi u Pomorskom korpusu Rusije. On je kao navigacioni oficir na brodu „Predprijatije” 1823. godine krenuo na put oko sveta.

Oficir Vukotić, čija su braća, takođe, bila ruski pomorci, je zaplovio iz luke Kronštat i došao u luku Kopenhag en 22. oktobra 1823. godine. Tu se posada broda odmorila i snabdela pićem i potom produžila preko Atlantika do Amerike. U povratku, tri godine kasnije, navigacioni ruski oficir Stevan Mihajlov Vukotić je opet stigao u glavnu luki Kraljevine Danske. U Kopenhagenu je boravio 10. maja 1826. godine.

„Prvi talas masovne migracije Srba iz bivše Jugoslavije dogodio se šezdesetih godina, jer je Danskoj nedostajala radna snaga zbog naglog razvoja industrije i poljoprivrede. Bili su to mladi muškarci, slabo školovani i srednje plaćeni. Radili su u železari, fabrikama automobila i kartona, a živeli su u  Kopenhagenu, Odenseu, Hileredu, Balerupu  i  Helsingeru. Kada je početkom sedamdesetih nastupila ekonomska kriza i uvoz strane radne snage, Srbi su počeli da se žene Dankinjama i tako uvećavaju srpsku koloniju“ – priča nam istoriju doseljavanja Slobodan Živojinović.

Tada se i Ljubomir Gušatović iz Timočke krajine se 36 godina starosti obreo u Danskoj. Oživljavanjem privrede pokrenut je drugi talas doseljavanja Srba, među kojima je početkom osamdesetih bilo i stručnjaka i intelektualaca.

Godine 1986. umoran od Srbije novinar Mihajlo Ćurčić je prekinuo uspešnu novinarsku tv karijeru i na predlog Turističkog saveza Jugoslavije otišao u Kopenhagen, kao direktor predstavništva. Malo potom otvorio je svoje turističko preduzeće.

“U to vreme u Danskoj je bilo 14 naših klubova, koji su imali srpske nazive:”Branko Ćopić”, “Veljko Vlahović”, “Timok”, “Đerdap”, i “Kadinjača”, sa samo 1.500 članova. U njima su srpski aktivisti bili Boris Keserić, Đorđe Stojković, Boža Pavlović, Zoran Vulpić, Rodoljub Živković. Kapa ovih organizacija bilo je Udruženje Jugoslovena u Danskoj, koje je osnovano u Kopenhagenu 1968. Desetak leta kasnije preraslo
je u Savez jugoslovenskih klubova u Danskoj sa oko 2.500 članova. Srpski rukovodioci u ovom savezu bili su Vlajko Rajović, rodom iz Ivangrada i Bata Brazaković iz Kladova, aktivista u Nesvudu” – priča nam gospodin Bobi.

Treći veliki talas migracije Srba počeo je devedesetih kada se ovde sliva oko 2200 izbeglica, posebno iz BiH. Dobro su se organizovali i osnovali šest klubova i udruženja („Milenijum“, „Balkan“, Đurđevdan“, Halsnais“, Udruženje Danaca i Južnih Slovena) i sportska društva (FK „Dunav“, Hilerod).

U vreme rata organizovali su mirne demonstracije i proteste u Kopenhagenu, pružili su utočište brojnim
izbeglicama i sakupili pomoć za ugroženo stanovništvo u otadžbinskim zemljama. Posebno su u tom poslu bili aktivni Jovo Simić, Olga i Mija Petrović, Đorđe Čulujević, Milan Petrić, kao i Damir Vasiljević, predstavnik SPO za Dansku.

„ Ja sam u Odensu bio glavni srpski lobista i predsednik kluba “Kadinjača”. U Kopenhagenu su aktivni bili Ljubomir Nikolić, Mirjana Birđan – Sljepčević, Vlado Rajović i Slavko Labović. U svemu tome imali su podršku prote Andreja Birona, ruskog sveštenika rođenog u Mladenovcu, paroha crkve Sveti Aleksandar Nevski, jedinog pravoslavnog hrama, koji su Srbi tada redovno posećivali. Drugi hram bila je crkva Svetog Hansa u Odensu. Zahvaljujući sve većem broju Srba i SPC se angažovala da zaštiti svoj narod“ – priseća se
Živojinović.

U Kopnehagneu je radila crkva Svetog velikomučenika Georgija. Vodili su je, prvo otac Metodije Lazić, potom prota Radmila Stokića, kog je zamenio paroh Emilijan Mrđa, da bi danas parohiju vodio otac Aleksandar Samardžić. U crkvi su posebno aktivni slikar Aleksandar Hajder, Ognjen Mišeljić, Dušanka Mijić, prvakinja Kola srpskih sestara, Boro Stanković, Bojan Baćić i dobrtvor Mihajlo Ćurčić. Parohija
ima Srpsku dopunska školu „Svetog Save“. Škole imaju i gradovi Hilerod, Frederiksvaerk, Helsingor, Nestved i Silkeborg.

„Četvrti talas seobe intelektualnih Srba u Dansku traje već desetak godina. Zbog deficita stručnjaka nedostaju joj lekari, inženjeri, stručnjaci za kompjutere, posebno softveraši, informacione tehnologije, konsultantske usluge. Ljupče Munćanović je od mašinskog tehničara postao biznismen. U poslovnom svetu afirmisana je Kosovka Vujić-Olsen, vlasnik kompanija “Srednjovekovne istočne grupe AC” i “AC Avon” iz Kopenhagena. Dragoslav Popović je vlasnik “Top turista”, a Đorđe Čululejević je vodio “Espergarda turist” – kaže gospodin Bobi.

Među sportistima posebno je zapažena uspeh rukometašice Bojane Petrović, čiji je klub “Slagels” (2004).
postao šampion Starog kontinenta. Dušica Čululejević, poreklom iz Negotina je danska maratonka, koja svake godine dolazi da trči u Beogradu. Na taj način, kaže, spaja svoju tuđinu sa otadžbinom.

„Imamo mi jako uspešne ljude u Danskoj. Posebno su vredni ljudi iz Istočne Srbije, koj ikao radnici dominiraju u ovoj kraljevini. Oni su vredni i štedljivi. Korona virus i pandemija, međutim, ostavili su bez posla mnoge naše ljude, ne samo u Danskoj, već i čitavoj Skandinaviji i EU. Bez posla je ostalo na hiljade srpskih gastarbajtera. Mnogi od nih neće ovog leta ići u posetu zavičaju. Neće nositi novac svojoj familiji. Do kraja godine neće imati devize da šalje porodici u Srbiji, jer je ovde velika kriza. Mislim da će dijaspora u EU izgubiti milijadru evra ove godine. I da neće moći da pomaže otadžbinu i ljude u svom zavičaju kao ranijih godina“ – pretpostavlja Slobodan Živojinović, jedan od najuglednijih Srba u Kraljevini Danskoj.

Marko Lopušina

Izvor Našiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More