“Svi mi sa sobom nosimo ponos i vrednosti naših predaka”! Kako je jedna Srpkinja postala najperspektivniji advokat Amerike!

Foto: Linkedin
623

Nedavno je Serbian Times objavio briljantnu analizu nepravilnosti i nedostataka crnogorskog Zakona o slobodi vjeroispovijesti iz pera Ilijane Todorović, mlade advokatice poreklom iz Republike Srpske, koja već godinama niže uspehe na američkom kontinentu, gde se, posle tri završena mastera sa najvišim počastima, svrstala među 15 najboljih stranih advokata u SAD.

To je zaintrigiralo ovaj portal da sazna nešto više o Ilijani, koja trenutno živi i radi u Nju Orleansu, živopisnoj metropoli američke države Lujzijane, gradu koji je svetu podario džez, a iz koga ova devojka rodom iz Mrkonjić grada danas pravi prve velike korake u svojoj karijeri, piše SerbianTimes.info.

Njena priča počinje u rodnom gradu, gde je osnovnu školu završila kao đak i sportista generacije, ali i sa posebnim priznanjem za doprinos srpskom jeziku jer je sa samo 14 godina objavila knjigu. Sledi gimnazija u Banja Luci koju završava kao odlikaš, da bi potom u istom gradu upisala prava. Ameriku kao mesto gde će dovršiti svoje školovanje izabrala je, kako kaže, manje zbog studija, a više zbog njene druge velike ljubavi, košarke…

Košarka bila preča od škole

“Moj prvi kontakt sa Amerikom desio se dok sam bila student prava u Banja Luci, kada sam otišla na razmjenu studenata u New York. Želja da odem u SAD je bila isključivo vezana za košarku, koja mi je tada bila na prvom mestu. S razmene sam se vratila kući, da dovršim fakultet”, priseća se Ilijana.

Ilijana Todorović, jedna od najboljih advokatica u Americi “srušila” Zakon o slobodi veroispovesti (VIDEO)

Uporedo sa školovanjem gradi i uspešnu košarkašku karijeru. Sa ekipom Mladog Krajišnika osvaja niz medalja i titula u svim selekcijama. Sa 14 godina je igrala za kadetsku, juniorsku, i seniorsku selekciju kluba koji je u to vreme igrao međunarodnu žensku ABA ligu. Igrala je još i za klubove Borac i Igokeu, nastupala za mlađe reprezentativne selekcije BIH u Estoniji, Makedoniji i Rumuniji, kao i za selekcije reprezentacije Republike Srpske.

Pošto je s prosekom 9,98 završila Pravni fakultet u Banja Luci, prijavila se za master na nekoliko najprestižnijih fakulteta u SAD, kao što su “Džordž Vašington” u Vašingtonu, University of Michigen, SMU u Teksasu, University of Miami i drugi. Svi odreda su hteli da je vide u svojoj uniformi, dodelili joj stipendije, ali se ona ipak odlučila za Sent Luis.

“Izabrala sam Sent Luis i tamošnji University School of Law da bih mogla da igram koledž košarku. Oba roditelja su mi bili sportisti, sestra takođe, a ljubav prema košarci je bila velika. Želela sam da se oprobam u najjačoj koledž diviziji NCAA i paralelno pohađala master prava, što se nikada pre u istoriji lige u celoj SAD nije desilo. Bilo je naporno, ali uspela sam”, kaže Ilijana Todorović za Serbian Times.

Student generacije kome niko ne sme na crtu

I ne samo da je uspela, već je 2014. proglašena za najboljeg master studenta generacije a uručena joj je “Don King Family Award” za izuzetan akademski uspeh. Master je završila s velikim počastima, sa specijalizacijom u američkom pravu. Nakon Sent Luisa, s punom stipendijom seli u Nju Orleans na Pravni koledž Lojola Univerziteta, gde je upisala master iz međunarodnog prava, koji takođe završava s počastima i prosekom 9,9. U anketi profesora Lojole, na pitanje ko je osoba koju nikad ne bi želeli da imaju kao suparnika u sudnici, studenti su kao prvu na listi izabrali, pogađate, Ilijanu Todorović.

“Između drugog i trećeg mastera 2016. godine sam položila pravosudni ispit države New York. Položila sam ga iz prvog puta, a šanse da strani student to uradi iz prve su, sudeći po statističkim podacima Advokatske komore ove države, svega 18 odsto. Ono što je zanimljivo je da taj pravosudni ispit iz prvog puta nisu položile ni osobe poput Džona Kenedija Juniora, mlađeg sina bivšeg američkog predsednika”.

Više sreće drugi put, Hilari…

Nakon Advokatske komore države New York, Ilijana ne posustaje, pa postaje član i Advokatske komore distrikta Vašington, takođe iz prvog pokušaja, na kome je sviojevremno pala jedna Hilari Klinton. U međuvremenu, 2017. godine upisuje i treći master iz građanskog prava, koji takođe završava s najvišim počastima.

Pored vanserijskih školskih uspeha i završena tri mastera za samo pet godina, Ilijana Todorović uporedo stiže i da se bavi naučnim radom, piše i objavljuje nekoliko njenih članaka kako u pravnim revijama, kao i u revizijama zakona. A onda dobija i prvi posao, kao pravni savetnik sudiji Elen M. Hauzer u Okružnom sudu u New Orleansu.

“Kada je pobedila na izborima, sudija Hauzer je počela da bira članove svog kabineta. Glavni menažer njene kampanje je, u potrazi za stručnim saradnicima, kontaktirao moj koledž Loyola i zamolio ih da mu pošalju deset rezimea svojih najboljih studenata. Poslali su mu samo jedan – moj rezime, uz poruku da je to sve što im je potrebno”, kaže Todorović, koja ističe da za dve i po godine, koliko je sarađivala sa sudijom Hauzer, nijedna njihova odluka nije preinačena niti je ijedna žalba uzeta u razmatranje.

U društvu najboljih

U februaru ove godine Ilijana je položila pravosudni ispit države Lujzijane, čime je ušla u mali i odabrani krug ljudi koji su pre svoje 30. godine postali licencirani advokati sa tri različite specijalizacije i države širom Amerike.

Takođe je član je nekoliko advokatskih komora, kao što su: Srpska advokatska komora Amerike iz Čikaga (gde je i član Upravnog Odbora), Advokatska komora New Orleans-a, Federalna advokatska komora, Advokatska komora za energetiku, itd.

Kada se 2018.godine obeležavalo 300 godina postojanja grada Nju Orleansa, grad koji, kao i država Lujzijana, ima autentičnu i komplikovanu pravnu istoriju koja se u mnogome razlikuje od ostalih američkih država, jedine državne pravne novine su, u svom posebnom izdanju za tristogodišnjicu grada, kao vodeći, objavile Ilijanin tekst u kojem se objašnjava pravna istorija Lujzijane.

“Članak koji sam napisala sa profesorom Bobi Hardžesom, alumnusom pravnog fakulteta na Harvardu, zalaže se za reviziju državnog zakona o dokazima Lujzijane. Ako revizija bude usvojena, na čemu se trenutno radi, dovešće do ključnih promena kad je u pitanju vrsta dokaza koje sudija i porota mogu da uzmu u razmatranje, kako u krivičnim tako i u parničkim postupcima”, konstatuje srpska advokatica.

Sa istim profesorom, dodaje ona, sarađivala je i na slučaju vrednom preko pola milijarde dolara, koji je pokrenut protiv tri najveće osiguravajuće kompanije u Americi a vezano za štete koje je uraganom Katrina naneo na podrucju države Misisipi.

Nen rad nije prošao neprimećeno, tako da je prošle godine specijalozovani pravni časopis, “National Jurist Magazin“, koji ima cirkulaciju širom SAD, uvrstio među Top 15 inostranih advokata u Americi. Njena slika i kratka biografija su objavljeni u izdanju ovog magazina za 2019.-tu godinu.

Pored maternjeg srpskog, Todorovićeva tečno priča engleski i španski, a sluđi se i nemačkim jezikom. Trenutno je zaposlena u pravnoj firmi Carter Dupre LLP.

Daleko od očiju nije ne znači i daleko od srca

Pored svega gore navadenog, Ilijana Todorović ne zaboravlja ko je i odakle je, stiže da se bavi i tematikom koja se tiče srpskog naroda u Crnoj Gori. Njena analiza, koju je ekskluzivno objavio Serbian Times, izazvala je mnogo pozitivnih reakcija, kako običnih ljudi, tako i stručnih krugova.

Pitamo je šta ju je inspirisalo da uradi analizu Zakona o slobodi veroispovijesti iako živi daleko od Crne Gore…

“Kao prvo, mišljenja sam da su problemi s kojima se naš narod suočava problemi i odgovornost svih nas, ma gde mi živjeli. Možda trenutno nisam fizički prisutna na Balkanu, ali geografija, bar po meni, nije parametar na osnovu kojeg se određuje individualna pripadnost jednom narodu. Svi mi sa sobom nosimo ponos i vrednosti koji su nam preci ostavili u amanet, ali oni dolaze i sa odgovornošću da delujemo kad to okolnosti od nas zahtevaju. A ovo je jedna od tih okolnosti”.

“U početku sam situaciju u Crnoj Gori pratila čisto informativno, da budem u toku. Međutim, ono što mi je prvobitno privuklo pažnju su bili navodi da je Zakon o slobodi veroispovesti teret dokazivanja vlasništva verskih objekata i zemljišta nametnuo strani koja se brani. S obzirom da bi se takvom odredbom celokupni pravosudni sistem izvrnuo naglavačke, htela sam da proverim da li su ti navodi tačni. Preuzela sam zvaničnu verziju Zakona sa internet stranice Vlade Crne Gore i, kad sam jednom počela, nisam mogla da prestanem da ga čitam. U međuvremenu je i narod prepoznao problem i izašao na ulice da mirno iskaže svoje opravdano nezadovoljstvo. Tu nema puno polemike — ili ste uz narod ili ste protiv naroda”, podvlači Ilijana.

Situaciju koja je nastala nakon donošenja Zakona, litije i proteste naroda s jedne strane, hapšenja i nasilje režima sa druge strane, ona komentariše na sledeći način:

“Jasno je da narod u Crnoj Gori postaje svestan svog položaja u pravno-političkom sistemu države, kao i važnosti tog položaja. Građani Crne Gore, kao i svi učesnici litija širom zemalja bivše Jugoslavije i šire su nam dali priliku da vidimo kako izgleda kada se ljudi bore za ono u šta veruju. Pre svega, kada veruju u svoju borbu za pravo da veruju. I hvala im što su nam to pokazali, naročito što to rade dostojanstveno kako dolikuje pravu za koje se bore. Sigurno da demokratija, kao oblik uređenja jedne države, ima svoje prednosti i mane. Ali, ja verujem u snagu i moć naroda. Ovo je primer gde ta snaga dolazi do izražaja, pogotovo jer se stavlja u korist dobra. I ja ga, kao takvog, podržavam”, zaključuje ovu našu priču Ilijana Todorović.

Izvor SerbianTimes.info
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More