Srbi u Nemačkoj bez plana B, Kurcarbajtergeld slamka spasa

Foto: Tanjug/ AP Photo/Ciaran Fahey
2,705

Srbi koji žive u Nemačkoj, a bave se manje plaćenim i fizičkim poslovima, nalaze se u nezavidnoj situaciji pošto će mnogi od njih u ekonomski najjačoj državi EU uskoro završiti na birou za zapošljavanje, jer će im biti uručeni otkazi. Sa druge strane visokoobrazovani Srbi i oni na pozicijama, nemaju razloga za brigu jer im država pomaže bez obzira na predstojeću krizu.

Da Nemci nisu imali kud usled korona krize pa pribegli otpuštanju sa poslova svedoči informacija da je u toku prošlog meseca na biro rada prijavljeno čak 2,8 miliona nezaposlenih. Ekonomski eksperti upozoravaju da bi ovaj broj mogao da dostigne pet miliona.

Nema sumnje da je među njima i veliki broj naših državljana, s obzirom na to da su pre korone pohrlili u tu državu da rade na poslovima koji su bili izuzetno traženi. Prema procenama, u Nemačkoj živi oko pola miliona Srba i oni će sigurno biti na udaru.

Bez plana B

Marijana Žmirić živi već šest godina u gradiću Švajnfurtu u severnoj Bavarskoj, gde je njen suprug Ivan završio specijalizaciju iz Opšte medicine u Nemačkoj i vodi lekarsku praksu u našem gradu.

Za Nova.rs ona kaže da su u toku korone isplivali mnogi primeri ljudi sa naših prostora sa kojima je njena porodica u kontaktu, oni koji su visokoobrazovani i na pozicijama dobijaju pomoć države, ali oni koji se bave fizičkim poslovima i manje plaćenim, još uvek su u neizvesnosti.

“Država Nemačka se zaista trudi da svi budemo zbrinuti bez obzira na stepen obrazovanja i struku. Ipak, nekima je lakše, drugima je teže. Doktori, IT stručnjaci, inženjeri, stomatolozi… žive isto. Posao lekara je recimo siguran, samo što se radi mnogo, lekari maltene ne dolaze kući. S druge strane, srpski radnici po fabrikama rade pola radnog vremena, idu na posao, ali svake druge ili treće nedelje ostanu kod kuće. Plaćaju ih 65 odsto od pune zarade, a ostatak dotira grad ili država”, navodi Marijana.

Ona potvrđuje da postoji bojazan kod nekih Srba u Nemačkoj od otkaza, mnogi od njih nemaju nikakvo rešenje ukoliko iznenada ostanu bez zarade, mada se država trudi da pomogne svima, pa tako pojedini dobro žive čak i od socijalne pomoći.

“Imamo primer jednog poznanika koji je profesionalni vozač kamiona, koji radi u jednoj maloj privatnoj firmi. Rekli su mu da ga ne mogu više isplaćivati i šest radnika su otpustili. On nije među njima, ali je odlučio da ode iz firme. Plate vozača nisu kao pre kada je mogao i on ovde lepo da živi i da šalje porodici u Srbiju. Zato razmišlja da se vrati u domovinu posle pet godina koliko je ovde, jer su mu troškovi života veliki, a plata mala, dok je posao veoma ozbiljan i stresan”, objašnjava Žmirićka.

Strah od ekonomskog pada

Dejan Risteski iz Hanovera za Nova.rs kaže da naši ljudi nemaju toliko straha od otkaza koliko se čitavo društvo plaši ekonomskih projekcija koje nisu dobre.

“Najveći je problem projektovani ekonomski pad koji se procenjuje na oko 6 odsto i opšte je mišljenje da će biti potrebno dve godine kako bi se ostvarili ranije planirani ekonomski ciljevi. Mislim da nema razloga za neku brigu, jer ovde postoji varijanta koja se zove kurzarbeitergeld, koja omogućava poslodavcima da godinu dana zadrže ljude u radnom odnosu, a pre nego što bi eventualno ostali bez posla”, tvrdi Risteski.

Ugostitelji na udaru

Svjetlana Bogdanov živi i radi u Rostoku već dve godine kao medicinska sestra. Ona je iz Beograda otišla u Nemačku u potragu za boljim životom i tamo se zaposlila na klinici.

Prema njenim rečima, najmanje su ugroženi medicinski i građevinski radnici, dok će bez posla sasvim sigurno u skorije vreme ostati ugostitelji i ljudi koji se bave drugim uslužnim delatnostima.

“Živim na severu, na obali Baltika, gde Nemci dolaze da odmor. Tu ima dosta restorana i bašti, u koje se sada dolazi na zakazivanje. Mnogi naši ljudi, koliko sam čula, ostali su bez posla u tim objektima, jer posetilaca nema dovoljno i sve je pod velikim restrikcijama. Osim njih, ostalo je bez posla i osoblje koje radi u teretanama, kozmetičkim salonima i drugim uslugama koje zahtevaju direktan kontakt sa ljudima, a na tim poslovima baš rade ljudi sa Balkana”, kaže Bogdanov za Nova.rs.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More