Pojedini naučnici tvrde da postoji veza krvne grupe i korone, evo šta kaže srpski transfuziolog

Pixabay
671

Najnovije istraživanje u Kini pokazuje vezu krvne grupe i infekcije kovid-19 virusom, a dr Milica Jovičić, transfuziolog, kaže da je teorija veoma zanimljiva, ali da treba sačekati još dokaza pre konačnog zaključka.

Od početka pandemije kovida-19 naučnici pokušavaju da shvate zašto ovaj virus neke ljude ozbiljno ugrožava, a neke jedva da okrzne. Zato su, između ostalog, počeli da analiziraju genetiku krvnih grupa. Tako je u Kini nedavno sprovedeno istraživanje koje pokazuje da su osobe sa krvnom grupom A najpodložnije infekciji virusa korona, dok su oni sa nultom krvnom grupom najotporniji.

Kakva je zaista uloga krvne gupe u zaštiti od kovid-19 infekcije, pitali smo dr Milicu Jovičić, transfuziologa iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, piše zena.blic.rs.

– Interesovanje za povezanost krvnih grupa i oboljevanja od različitih bolesti postoji decenijama unazad, otkad se pokazalo da postoji različita učestalost krvnih grupa u različitim populacijama. Pandemija kovida-19 je u proteklom periodu uticala na gotovo sve segmente naših života i izazvala ogromno interesovanje. Saznanja o novom korona virusu su, međutim, suviše kratka da bismo imali konkretne dokaze za tvrdnju da neka krvna grupa češće ili ređe oboleva – objašnjava doktorka Jovičić.

Krvne grupe A i O su najčešće u svetskoj populaciji, a AB je najređe zastuplјena, pa se ovakvi zaklјuči u ovom trenutku ne mogu sa sigurnošću donositi.

– U narednom periodu se svakako očekuje ogroman broj različitih istraživanja o novom korona virusu koji će biti predmet debata u naučnoj i stručnoj javnosti. Među njima će sigurno biti i radova na temu povezanosti krvnih grupa, sklonosti ka oboljevanju i težine bolesti, ali se moraju razmotriti i brojni drugi parametari kao što su udružena oboljenja, lična i porodična anamneza, imunološki faktori.

Mnogo je teorija o krvnim grupama

Najviše do sada dokazanih povezanosti krvnih grupa i oboljenja više je od naučnog nego praktičnog značaja.

– Postoje brojni primeri zaštite protiv zaraznih bolesti i ekspresije antigena krvnih grupa posebno kada se radi o otpornosti na helikobakter pilori, malariju i neke druge bolesti. Postoje i druge zanimljive teorije o krvnim grupama, poput one u Japanu, gde se veruje da krvna grupa određuje karakter neke osobe.

Kada govorimo o krvnim grupama najčešće se misli na dva najpoznatija i najznačajnija sistema – ABO i Rh krvnogrupni sistem.

– Međutim, spisak sistema krvnih grupa i pojedinačnih antigena u ovim sistemima je mnogo obimniji. Internacionalno udruženje za transfuziju krvi (ISBT) do sada je definisalo 38 sistema krvnih grupa sa više od 600 različitih antigena od koji su mnogi od velikog kliničkog značaja prilikom izbora krvi za transfuziju.

U Srbiji je najčešća krvna grupa A pozitivna, zatim O pozitivna, a najređa je AB negativna krvna grupa.

– Ali postoje i retke krvne grupe ili retke kombinacije antigena, što može predstavljati problem za pronalaženje adekvatne jedinice krvi kod primene transfuzije. Zbog toga je veoma važno postojanje Registra tipiziranih davalaca i Registra davalaca retkih krvnih grupa. Davanje krvi je privilegija zdravih ljudi, koji se dobro osećaju, koji nemaju hronična oboljenja i dovoljno je da odvojite pola sata svog vremena, date krv i spasite nekome život.

Izvor zena.blic.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More