Miodrag Keculj, član Srpskog foruma Nemačke: Kosovo nije Alanda, a Srbija nije Finska

Miodrag Kreculj, srpski aktivista iz Minhena
1,484

„Srbiji nedostaju ideje, inicijativa i odlučnost, a rešenja neće biti sve dok se na konferenciji pod pokroviteljstvom UN, uz učešće ključnih aktera i uvažavanje međunarodnih načela, nezadovoljstvo izneverenih očekivanja Beograda i Prištine ne dovede u kakvu-takvu ravnotežu“.
Ovako glasno razmišlja Miodrag Kreculj, član Srpskog foruma Nemačke, uoči nastavka pregovora o statusu Kosova.

Neodržano vašingtonsko okupljanje tematski svedeno na ekonomiju potvrda je efemernosti ovog sveta i ograničenog roka trajanja alogičnih političkih konstrukcija kojima je vreme najbolji sudija. Kreatori kosovske nezavisnosti nisu više poput Magbeta skloni da čine nove grehe kako bi prikrili svoje minulo (ne)delo već voljni objektivnije da sagledaju stanje stvari u prevazilaženju posledica koje su sami izazvali.

„Fokus na ekonomske teme i formalno premeštanje težišta političkih aspekata u Brisel upućuje na fleksibilniji tretman kosmetskog pitanja i nagoveštaj američke izlazne strategije iz galimatijasa koji mnogo košta i predugo traje – smatra Miodrag Kreculj iz Minhena – Optužnica Specijalnog tužilaštva u Hagu protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija nije plod naprasno probuđenog poriva pravednosti, već dobro tempirana politička poruka da se „igri bliži kraj“, ali i bezuslovnoj podršci svemu što Priština čini. Nesporno je da politički senzibilitet i savezništva nisu istorijske konstante i nikad ne izdrže probu vremena i novih interesa“.

Amerika je podržavala avganistanske Talibane i Sadama Huseina da bi sa njima ratovala do istrebljenja. Savezništvo sa panamskim generalom Manuelom Noriegom završeno je hapšenjem i njegovom smrću u zatvoru. Kad se turski predsednik Erdogan odrekao američkog tutorstva, Senat SAD je decembra 2019. izglasao Rezoluciju kojom se osuđuje genocid nad Jermenima 1915, iako je Kongres SAD decenijama pre toga odbijao svaku diskusiju o toj temi.

„Protokom vremena okolnosti se menjaju i svet postaje pragmatičniji, ne obavezno i manje loš, već motivisan drugim interesima menja ugao percepcije i otvara prostor novim mogućnostima. Samo se srpska pregovaračka koncepcija ne menja i slepo vrti oko propalog Briselskog sporazuma bez rezultata u svetu dominacije finansijske i političke dinamike. Nema ničeg prirodnijeg u takvoj situaciji nego probati nešto drugo sa novim ljudima i idejama, efikasnije osmišljenom strategijom utemeljenom na nacionalnom Ustavu, međunarodnim javno pravnim aktima, Rezoluciji 1244 SB i odluci Badinterove arbitražne Komisije: “Prethodne granice (Republika) dobijaju značenje granica koje štiti međunarodno pravo” – tvrdi Miodrag Kreculj specijalno za naš portal.

Srbija je danas u daleko boljoj poziciji od Finske, čiji je suverenitet pre 100 godina očuvan kompromisnom odlukom Lige naroda, nakon konflikta sa švedskom manjinom, a to rešenje i danas uspešno funkcioniše. Krajem 1918. godine 92 odsto etničkih Šveđana, stanovnika Alandskih (ili Olandskih) ostrva, izjasnilo se na referendumu (Albanci su bez referenduma, aklamacijom izglasali secesiju u etnički „čistom“ parlamentu) za pridruženje Švedskoj.

Pod pritiskom centralna vlast usvojila je takozvani Zakon o samoupravi 1920, koji nije ispunio očekivanja Šveđana što je dovelo do žestokih etničkih i političkih tenzija i sukoba. Maksimalno zaoštren, bez obostrane spremnosti na kompromise, problem je dospeo pred međunarodni Komitet eksperata Lige Naroda. On je prepoznao švedsku etničku grupu kao nosioca prava na samoopredeljenje, ali uzimajući u obzir i suverenitet Finske, kao zakonski obavezujući po međunarodnom pravu, Liga Naroda 24. juna 1921. donosi odluku da Alandska ostrva ostaju u sastavu Finske, sa statusom nezavisne provincije što u prvom redu podrazumeva demilitarizaciju i garantovanu neutralnost.

Kao statusno autonomna jedinica, konstituisana 1921. revidiranim Zakonom o samoupravi, glavnim gradom, vladom, predsednikom, parlamentom, jednim predstavnikom u državnom parlamentu, upravnim sudom, zvaničnim švedskim jezikom, zastavom, nacionalnom himnom, grbom i pravom da kao zasebna izborna jedinica učestvuje na izborima za finski, ali i evropski parlamenti u direktnom izboru predsednika države.

„Tzv. nezavisno Kosovo nije Alanda – kaže Miodrag Kreculj – Autonomija Alanda uživa povećanu zaštitu unutar zemlje, jer se može opozvati ili promeniti samo u zakonodavnom postupku sa odobrenjem parlamenta Alanda i sufinansira se iz finskog budžeta na osnovu Zakona o samoupravi u iznosu od 0,45 odsto državnog budžeta. Lokalni parlament ima zakonodavnu vlast i nadležnost imenovanja izvršne vlasti u obrazovanju, kulturi, zaštiti spomenika, zdravstvu, očuvanju prirodne sredine, socijalnoj zaštiti, razvoju ekonomije i trgovine, organizacije lokalne samouprave, policije, pošte, radija i televizije“.

Jedan od najvažnijih zadataka Landtaga – parlamenta je usvajanje budžeta, ali i izdvajanje iznosa koji Aland u vidu poreza plaća državi. Finsko zakonodavstvo primenjuje se u građanskom i kaznenom pravu, a pod nadležnost centralne vlasti takođe potpadaju carina, monetarna, poreska i spoljna politika.

„Stanovnici Alanda su državljani Finske, ali na osnovu Zakona o samoupravi imaju svoje državljanstvo. Kupovina nekretnina i preduzetnička delatnost mogući su samo državljanima Alanda. Pravo na državljanstvo imaju finski državljani koji neprekidno žive na Alandu najmanje pet godina i tečno govore švedski jezik. Platežno sredstvo je evro, imaju sopstvene banke i poreski sistem, kulturnu politiku, obrazovanje (obrazovanje je na švedskom jeziku i deca u školama nisu obavezna da uče finski), provincija je demilitarizovana i nema obaveze prema vojsci, štampaju sopstvene poštanske marke, imaju svoje automobilske tablice i internet domen. Aland je od septembra 2007, zajedno sa Farskim ostrvima i Grenlandom ravnopravni član Nordijskog saveta foruma nordijskih zemalja: Danske, Islanda, Norveške, Švedske, a od 1955. i Finske“ – navodi pararelni primer Miodrag Kreculj.

Međunarodna zajednica je priznanjem secesije Kosmeta napravila neviđen presedan i praktično nerešiv problem. Umesto priznanja sopstvene ishitrenosti, traži rešenja tamo gde ih nema, čineći pri tom problem još složenijim poput Magbeta. Nema volšebne sverešavajuće formule, a alandski koncept je jedina realna, u praksi proverena okosnica mogućeg izlaska iz začaranog kruga bezidejnosti i nesporazuma. Zakon o samoupravi upotrebljiva je podloga nadogradnje proširenih nadležnosti Kosmetskih institucija, koje bi imale kapacitet veći od alandskog modela i manji od prerogativa suverene države.

„Eventualnim Zakonom o autonomiji Albancima bi pripalo mesto potpredsednika i tri ministarstva u vladi, 30 poslaničkih mesta plus tri mesta za poslanike Srba sa Kosmeta u Skupštini Srbije, učešće u državnim organima i diplomatiji (prema dogovorenoj kvoti), sufinansiranje poslovnih projekata, državne i strane investicije, investicije u putnu mrežu i zdravstvo, mogućnost sklapanja međunarodnih ugovora i amnestija za sve koji nisu izvršili ratne zločine, ali i od strane Brisela garantovano članstvo Srbije u EU u roku od dve godine sa adekvatnim brojem kosmetskih predstavnika.

Na svim dosadašnjim „pregovorima“ dominirali su precizno definisani, konkretni, maksimalistički zahtevi Prištine dok je nasuprot njima defanzivna i pasivna srpska strana baratala verbalnim doskočicama tipa „kompromisa“ neobznanjenog sadržaja. Beograd nikada do sada nije zvanično istakao svoj predlog rešenja“ – kazuje Miodrag Kreculj.

Umesto toga povremeno je u pola glasa pominjan predlog „Dve Nemačke“ i „Ugovor o osnovama odnosa između SR Nemačke i DR Nemačke“, koji tihi zagovornici očigledno nisu ni videli, jer u članu 2. tog Ugovora piše. „SR Nemačka i DR Nemačka rukovodiće se ciljevima i načelima iz Povelje UN, naročito načelima suverene jednakosti država, poštovanja nezavisnosti, samostalnosti i teritorijalnog integriteta“. Ugovor su potpisale dve suverene države, a ne država i deo njene otcepljene teritorije!

„Alandski kompromis dobija upravo na značaju u situaciji kad predsednik Aleksandar Vučić pred otkazani sastanak u Vašingtonu iskreno priznaje: „Ne mogu nikome da kažem da ćemo da rešimo pitanje KiM, jer ja ne znam kako“.

Srbiji nedostaju ideje, inicijativa i odlučnost i rešenja neće bitisve dok se na konferenciji pod pokroviteljstvom UN, uz učešće ključnih aktera i uvažavanje međunarodnih načela, nezadovoljstvo izneverenih očekivanja Beograda i Prištine ne dovede u kakvu-takvu ravnotežu. To je i jedino mogući put izlaska iz kolopleta suprotnosti, koje još jedino povezuju dva naroda sticajem istorijskih okolnosti primoranih u isto vreme da žive na istom prostoru, na koji gledano iz različitih uglova polažu, jedni istorijsko, a drugi majoritetno etničko pravo“ – tvrdi u svom razmatranju kosmetskog pitanja Miodrag Kreculj,srpski aktivista iz Mihnena.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More