ISPOVEST OCA ALEKSANDRA IZ NEŠVILA: Vraćam se za Srbiju ali se uzdam u pomoć predsednika Trampa

Foto: PrintScreen/wsmv.com/Aleksandar Vujković/Sveštenik SPC u Nešvilu
353

Sveštenik Aleksandar Vujković, paroh crkve Svete Petke u Nešvilu, u američkoj državi Tenesi, moraće u narednih nekoliko dana sa suprugom i troje maloletne dece da napusti Sjedinjene Američke Države, u kojima živi još od 2009. godine, pišed Serbian Times.

Greškom advokata, koji je zaboravio da pošalje njegovu aplikaciju za versku radnu vizu, Vujković je doveden u situaciju da mora da napusti porodično gnezdo ali i crkvu koju je od temelja izgradio zajedno sa svojim parohijanima. Ipak, on ne očajava, nego sa puno optimiznma gleda na buduće dane:

Vladika Longin osveštao crkvu svete Petke u Nešvilu

– Neka bude volja Božja! – tim rečima počinje ispovest.

-U Americi sam već 11 godina. Ovde sam završio Pravoslavni bogoslovski fakultet Svetog save u Libertivilu, oženio se, izrodio troje divne dece. A onda po poslušanju došao u Nešvil, Tenesi, sa zadatkom da tu osnujemo pravoslavnu parohiju, dignemo crkvu, što smo slava Bogu i uradili. Tu sam u poslednjih 6 godina zajedno sa jednom malom ali odabranom grupom parohijana organizovao duhovni život. To mi i najteže pada, jer porodica će i dalje biti uz mene, a ovu svoju, kako je ja zovem, proširenu porodicu, ću morati da napustim. Ali verujem da ćemo se jednog dana ponovo spojiti i nastaviti tamo gde smo stali, glasom apunim nade govori paroh Vujković.

On dodaje kako su vest da će morati da napuste zemlju prvo primili sa rezervom jer su se sve ove godine trudili da striktno poštuju američke zakone.

-Supruga Tamara i ja smo svojevremeno dobili radne vize na tri godine, da bi zatim apolicirali i za zelenu kartu po istom osnovu – mog svešteničkog posla. Naše vize su u međuvremenu istekle a advokat je na žalost zaboravio da ponovo aplicira za iste, što svakako ne bi bio problem da dobijemo, gledajući ranija iskustva. Pokušali smo retroaktivno da apliciramo za vizu, ali smo odbijeni, a uskoro nam je zbog, pretpostavljam zbog problema sa radnom vizom, stigla i odbijenica za zelenu kartu 17.februara. Uložili smo žalbe i po jednom i po drugom osnovu, ali su one krajem juna odbijene, tako da sada moramo da napustimo zemlju do 17.avgusta ukoliko ne želimo da dobijemo višegodišnju zabranu ulaska u SAD, konstatuje sveštenik Aleksandar Vujković.

U međuvremenu, sa njegovim problemom su upoznati dva senatora i guverner Tenesija, a nekadašnji ugledni političar Robert Blagojević, brat bivšeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića i predsednik parohijskog odbora njegove crkve Svete Petke, uložio je sav svoj ugled da pomogne Vujkoviću, ali za sada bez uspeha.

-Ponosan sam na Roberta i zahvalan našem vladici Longinu, mojim parohijanima i svim drugim dobrim ljudima, koji su za sada napisali preko 120 pisama i poslali ih u Belu kuću, predsedniku Trampu, pokušavajući na taj način da utiču da se moj slučaj pozitivno reši. Razumem da je Amerika sada u velikim previranjima, tu su epidemija, protesti, u toku je i predsednička kampanja, ali se nadam da će neko čuti naš glas. Možda ne sad, ali bar za nekoliko meseci, veruje otac Aleksandar.

On se sada sprema da kupi avionske karte za Srbiju, ali i da dočeka svog vladiku Longina, sa kojim će obeležiti slavu Kola srpskih sestara i oprostiti se pred povratak u Srbiju.

-Vladika Longin je insistirao da dođe i da provede sa nama neko vreme, da zajedno služimo liturgiju i proslavimo slavu. Hvala mu na tome što misli o svojim parosima i pastirima, to meni i mojoj porodici mnogo znači, ponosno ističe Vujković, koji je rođen u predvečerje rata na Balkanu 1987.godine, u gradiću Šipovu, u centralnoj Bosni, odakle je sa porodicom, spašavajući živu glavu, nekoliko godina kasnije, izbegao u Banatsko Novo Selo, gde je završio osnovnu školu.

Put ga je dalje vodio preko Cetinja, gde je sa blagoslovom mitropolita Amfilohija završio Bogosloviju Svetog Petra Cetinjskog, da bi zatim jedno vreme proveo u beogradskom predgrađu Borča kao veroučitelj. Na posletku, po poslušanju vladike banatskog Nikanora odlazi u Čikago, tačnije njegovo predgrađe Libertivil, gde završava Teološku školu “Sveti Sava”. Posle kratke službe u manastiru Nova Gračanica, gde je vodio računa o eparhijskoj arhivi, izvesno vreme služi kao pomoćni paroh u Crkvi Hristovog Vaskrsenja u Čikagu, nakon čega ga episkop Longin šalje u Nešvil da osnuje parohiju i obnovi duhovni život među tamošnjim malobrojnim, ali upornim i predanim Srbima.

Sve u svemu, za Aleksandra Vujkovića se može reći da je imao ispunjen život prepun izazova i selidbi. Sada će i njegova deca, ćerke Vasilisa(5) i Jefimija(1) te sin Vasilije (3) krenuti stopama svog oca i osetiti kako izgleda život daleko od mesta gde si rođen i na koje si navikao.

-Eto, tako to Bog uredi. Ispada da će i moja deca iskusiti nomadski život na način na koji sam ga ja iskusio. Prvo im je bilo teško što će napustiti svoje drugare, što neće moći sve igračke da ponesu sa sobom, ali sad su već prihvatili tu činjenicu, pa im je interesantno da će videti svoju otadžbinu, upoznati familiju sa obe strane. Neće biti lako privići se na novi život, ali živ čovek se na sve navikne. Bitno je da smo zajedno, da se volimo i pazimo, konstatuje na kraju razgovora za Serbian Times Aleksandar Vujković, paroh crkve Svete Petke u Nešvilu, američkoj državi Tenesi.

Srećan put, oče! I vidimo se uskoro…

 

 

 

Izvor Serbian Times
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More