Dunja Milošević, studentkinja u Francuskoj: Odlučila sam da se ne vratim u Srbiju

Dunja Milošević, Foto: Privatna arhiva
262

Dunja Milošević mlada Beograđanka koja je završila master studije na fakultetu Sciences Po Paris našla se pred životnom dilemom – gde da živi i radi. U Srbiji ili u Francuskoj? O tome glasno razmišlja zajedno sa nama:

“Nakon ovih šest godina otkako sam se odselila iz Beograda i kada sam završila studije, zbog kojih sam otišla van Srbije, postavilo se pitanje šta sada – da li da se vratim kući ? Da li da ostanem tamo u Francuskoj ili možda odem u neku treću državu, na primerm u Irsku ? Iako sam dosta vezana za svoju porodicu i skoro svaku priliku sam iskoristila da dođem kući, makar i na produženi vikend, shvatila sam da sam ja na neki način odrasla i u Francuskoj. Najviše obrazovanje stekla sam na Sciences Po Paris. Usvojila sam francuski način rada i razmišljanja. I uprkos poteškoćama, koje sa sobom donosi život u inostranstvu, bar za sada se osećam kao građanka Pariza. Ipak, najviše bih želela da mi posao omogući da budem na relaciji Srbija-Francuska-Srbija”.

Dunja je rođena usred jugoslovenske ratne krize 1995. godine, kako priznaje na ideju da ode u inostranstvo i verovatno pobegne od mučnog života po sankcijama i bombama, odlučila se još kao beogradski osnovac. U Beogradu je učila francuski, engleski, ruski i italijanski. Odlazak u inostranstvo je posmatrala kao izazov i avanturu, ali i kao priliku da vidim i nauči nešto novo.
Ovo je njena ispovest :

“Odlazak na studije u Francusku mi je još tada, kad sam završavala srednju školu 2014. godine, delovalo kao logičan sled stvari. Najverovatnije zbog uloge koji je francuski jezik imao u mom životu. Roditelji su me još kao četvorogodisnjakinju upisali u francuski vrtić i od tada nisam prestala da ga učim.
U Francusku sam otišla na osnovne studije kao stipendista fakulteta Sciences Po Paris, na koji sam se upisala. Kao strankinja, nisam mogla odmah da ostanem u Parizu, već je trebalo da se odlučim između osam kampova od kojih je svaki, smešten u nekom gradiću Francuske, bio orijentisan na određeni deo sveta. Ja sam se nekako prirodno odlučila za kamp za centralnu i istočnu Evropu, koji se nalazi u Dižonu”, priča Dunja Milošević.

Dunja Milošević i kolege sa fakulteta

Francuski grad Dižon je ljudima poznatom pretežno po dižonskom senfu i brojnim vinogradima regije Burgundije. Neposredno pred odlazak na studije nije znala šta tačno da očekuje.

“Tempo na fakultetu je bio toliko intenzivan da nisam uspevala da detaljno obrađujem sve promene na koje sam nailazila, jer bi nakon svakog prevaziđenog izazova nailazio sledeći. Iako izuzetno teške i stresne, ove dve godine u Dižonu su mi omogućile da napredujem i postanem nova osoba. Pored obrazovanja koje sam stekla, Viša škola Sciences Po mi je omogućio da upoznam ljude iz različitih delova Evrope i sveta, mnoge ambiciozne, pametne i obrazovane vršnjake. Ova poznanstva donela su mi i želju da još više radim na sebi. Nakon prve dve godine osnovnih studija u francuskom gradiću Dižonu, usledila je jedna godina razmene, ujedno i završna godina osnovnih studija. Ja sam za svoju destinaciju izabrala Triniti koledž u Dablinu, Irska, koji je bio jedno veoma prijatno otkriće za mene. Irci se ističu po svom gostoprimstvu i opuštenosti”, bila je zadovoljna Dunja Milošević, jer se u Irskoj za razliku od Francuske, nije osećala kao strankinja.

“Za razliku od Francuske u kojoj mi je trebalo daleko više vremena da se oslobodim svesti o stranom poreklu, u Irskoj se nisam osećala kao strankinja, već kao ne-Irkinja. Razlika se sastoji u sledećem – uprkos tome što nisam Irkinja, nikada nisam osetila da se po nečemu bitnom razlikujem. S druge strane, u Francuskoj je osećaj pripadnosti nastupio tek nakon druge godine života u Parizu.
Master studije iz finansija i strategije nastavila sam na Sciences Po u u Parizu. Tek nakon dolaska u Pariz shvatila sam koliko mi je mali Dižon pomogao u snalaženju. Život u Parizu mnogima je naporan. To važi naročito za studente, što zbog nalaženja smeštaja i visokih stanarina, što zbog velikih gužvi, I zbog mnogobrojnih dešavanja, koja lako mogu odvuci pažnju sa učenja. Ja sam Pariz brzo zavolela, u kome sam između prve i druge godine mastera uradila dve prakse od po šest meseci.”

Dunja Milošević, kao srednjoškolka sa generacijom septembar 2014 polazak u Pariz

Dok u Srbiji ne postoji praksa da studenti pre diplomiranja ili završetka mastera uzmu slobodnu godinu kako bi stekli i praktično znanje, koje je krucijalno, na francuskim fakultetima to je u većini slučajeva postao nezaobilazan deo školovanja. Mnogi se opredeljuju da završetak formalnog obrazovanja odlože za godinu dana, iako veliki broj master programa obuhvata i jedan semestar obavezne prakse.
Tržište zapošljavanja postalo je toliko konkurentno da sama diploma bez nekog prethodnog praktičnog iskustva nije uvek dovoljna ukoliko želite da se zaposlite u nekoj većoj kompaniji ili organizaciji. Osim što je bitno za vas CV, smatram da su prakse i stažiranja veoma značajna i za same studente, jer omogućavaju da bolje upoznate određeno zanimanje, kojim ćete se u budućnosti baviti”, planira naš diplomac Dunja Milošević iz Pariza.

“Mene su tri prakse, koje sam odradila pre dobijanja master diplome, naučile koliko vredim, ako ne i više od samih predavanja na masteru. To nikako ne znači da predmeti, koje sam slušala nisu bili kvalitetni, ali istina je što ljudi govore, da se poslu učimo tek kada uđemo u svet zaposlenih. Bavljenje određenim poslom tokom pet ili šest meseci, može nam pomoći da proverimo da li je i do koje mere neko zanimanje i u realnosti onakvo kakvim ga zamišljamo. Toga u Srbiji nema u našem školstvu.
Što se same moje integracije u francusko društvo tiče, upravo taj moj ulazak u svet zaposlenih je ono što mi je omogućilo da počnem da se osećam kao pravi stanovnik Pariza. Nisam više bila samo prolazni student. Tome su doprineli mnogobrojni kontakti, koje sam ostvarila sa ljudima iz različitih škola i različitih starosnih dobi. Zato verujem da sam potpuno spremna da postanem Parižanka”, iskrena je Dunja Mološević, naš novi diplomac u glavnom gradu Francuske.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More