DW: “Šta se to događa u nemačkim gradovima?”

Foto: Tanjug/ Peter Steffen/dpa via AP
641

Masovni i nasilni ulični neredi u Štutgartu i mesec dana kasnije u Frankfurtu šokirali su Nemačku.

“Šta se to događa u nemačkim gradovima?”, pita se Frankfurter algemajne cajtung u članku o masovnim uličnim neredima u Štugartu i Frankfurtu, prenosi DW.

U Štutgartu su 21. juna, u noći između subote i nedelje izbili nemiri u kojima je učestvovalo više stotina ljudi. Slike do tada neviđenog nasilja, razbijanja izloga, krađe i sukoba sa policijom šokirale su Nemačku.

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše da je “do kraja jula kriminalistička policija u Štutgartu identifikovala 50 osumnjičenih, među njima dve žene, od kojih je 28 iz samog Štutgarta, a 16 iz okruženja. Od njih 50, osmoro nije imalo migrantsku pozadinu, 20 nisu nemački državljani, već su iz Nigerije, Avganistana, Iraka, Portugala, Hrvatske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Poljske, Rumunije, Maroka, Somalije i Letonije. Nekoliko osumnjičenih imaju pravo na privremeni boravak u Nemačkoj. Radi se o osobama koje su ušle u zemlju tokom izbegličke krize tokom 2015/2016.”

– Uprkos tome što je policija posle toga pojačala prisustvo u centru Štutgarta, u noći između 10. i 11. jula je ponovo izbilo nasilje, doduše u manjem obimu. Uhapšeno je 11 osoba, nekoliko je povređeno, među njima i policajci koji je bilo više od 200 – prenosi javni servis SWR.

U Frankfurtu je do masovnih nereda i sukoba sa policijom došlo u noći između 18. i 19. jula.

Slično kao u neredima u Štugartu, masa od 500 do 800 ljudi je klicala i aplaudirala kada bi flaša ili kamenica pogodila policiju.

– Tokom nereda u Frankfurtu uhapšeno je 39 osoba. Prema policiji, osim jedne žene, radi se isključivo o muškarcima starosti od 17 do 23 godine. 27 uhapšenih su nemački državljani, ali u večhini slučajeva migrantskog porekla, kako kaže policija. Dvanaest ljudi je iz drugih zemalja, poput Sirije, Turske, Maroka i Španije. Većina njih je poznata policiji, između ostalog i zbog nanošenja telesnih povreda, krađe ili krivičnih dela sa drogom. Dvadeset devet osumnjičenih ne živi u Frankfurtu – prenosi javni servis tagešsau.de.

Prema Štutgarter cajtungu, u centru Štugarta će biti postavljeno 30 nadzornih kamera. Frankfurt je takođe reagovao i snažno povećao prisustvo policije.

Tomas Blizener, direktor Instituta za kriminalistička istraživanja u Donjoj Saksoniji (KFN), rekao je za Fokus onlajn da mere koje preduzima policija “verovatno služe za odvraćanje potencijalnih nasilnika”.

Međutim, on ne veruje da čhe video nadzor sprečiti ulične nerede. Sigurnosne kamere sprečavaju samo namerne prekršaje, poput krađe automobila.

Prema istraživanju, kamere ne sprečavaju ekscese nasilja.

Povečhanje policijskog prisustva je mač sa dve oštrice, objašnjava Blizener.

Studije demonstracija pokazale su da prisustvo velikog broja dobro opremljenih policajaca može da provocira napade, a ne da ih obuzda.

Jerg Kincig, šef Kriminološkog instituta u Tibingenu, kaže da razume pojačanje policijskih snaga na ulicama Frankfurta.

Ali on takođe misli da snažno prisustvo policije ne može biti trajno rešenje.

Kincing rešenje ne vidi u pooštravanju bezbednosnih mera, već u borbi protiv uzroka.

“Opasno je kada mladići ostaju prepušteni sami sebi i bez perspektive”, rekao je on za Fokus onlajn.

Frankfurter algemajne cajtung prenosi reči Dizen Tekal koja je osnovala inicijativu German Dream, “kako mladi ne bi skrenuli na pogrešan put”. Ona kaže da su uzroci nasilja raznoliki i da je činjenica da mnogi koji su učestvovali u neredima imaju migrantsku pozadinu.

“Ali to što neko postaje kriminalc nema nikakve veze sa poreklom, već sa socijalnim uslovima. Tome treba dodati i socijalizaciju. Ovi mladi muški migranti odrastaju u dva različita sveta. Kod kuće je svet delom orijentalan, patrijarhalan. To ide ruku pod ruku s velikim pritiskom. A onda ovi mladići izlaze napolje i ponašaju se upravo suprotno onome kako se se od njih očekuje kod kuće. Želje su ogormne, a mogućnosti minimalne”, kaže ona za FAZ.

Ona ističe da ne želi da opravda nerede. I za nju, koja je dete migranata, jasno je da se nasilje ne sme tolerisati.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More