Džip kojim su se saveznici iskrcali u Normandiji stigao u Srbiju

FOTO TANJUG / NIKOLA TIJANIC
98

Kako izgleda originalni američki džip koji je korišćen u iskrcavanju saveznika u Normandiji 1943. godine uverila se ekipa Tanjuga u Dobanovcima, naselju u opštini Surčin u predgrađu Beograda.

“Vilis MB“ ili “Ford GPV”, poznatiji kao džip, čije je zvanično ime bilo “Kamion 1/4 tonski, 4h4“, zapravo je lako terensko vozilo američke armije, proizvodeno između 1941 i 1945. godine.

Ovaj mali terenski automobil je svojom svestranošću, pouzdanošću i jednostavnošću stekao kultni status tokom Drugog svetskog rata.

FOTO TANJUG / NIKOLA TIJANIC

Ogromna popularnost ratnog “džipa” je dovela do kasnijeg razvoja civilnog modela i inspirisala nastanak čitavog niza terenskih vozila sa pogonom na sva četiri točka.

Ljubazni domaćin i restaurator Marko Biljić, inače oficir u penziji, dočekao nas je širokim osmehom jer do sada, kako, kaže nisu dolazili novinari u Dobanovce da vide “ratne heroje”.

Tri džipa parkirana u koloni, dva Vilisa i jedan Ford pretvaraju uobičajni dobanovački sokak u neki filmski set.

Biljić kaže da su džipovi korišćeni u iskrcavanju sveznika u Normandiji 1943. godine.

FOTO TANJUG / NIKOLA TIJANIC

“Istraživali smo njihovo poreklo i stigli do podatka da su neki od džipova koji su završiliu Jugoslaviji bili u operacijama iskrcavanja saveznika u Normandiji. Ovi džipovi su stigli u Jugoslaviju kao ratna pomoć saveznika, a kasnije ih je Vojska prodala sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Novi vlasnici su te džipove neko vreme vozili dok su mogli i umeli da ih opravljaju, a kasnije su im trulili po šupama. E to je bila prilika za mene i moje prijatelje da pronađemo džipove i započnemo njihovu restauraciju. Postoji mogućnost da sada sedimo u džipu u kojem su sedeli američki vojnici u Normandiji”, kaže Biljić.

Za restauraciju jednog džipa potrebno je, kaže, i do godinu dana.

“Prvo džip skroz rastavimo…vidimo šta mu fali od delova. Otvaramo diferencijale, nabavljamo menjač, semeringe zipčanike…Zavisi od toga šta je “otišlo” na džipu. Delove smo do pre desetak godina pronalazili po tavanima, podrumima, špajizima… domaćina širom Jugoslavije. Danas originalne delove za džipove nabavljamo iz Engleske Francuske, Nemačke…”, rekao je Biljić.

Napominje da je svog “Vilisa” uspeo da registruje i vozi ga sa, kako priznaje, velikim uživanjem 11. godina.

“Komšije, prijatelji, vozači koje srećem na drumu…žele da se provozaju…Kada sednu u “Vilisa” osmeh im prekrije lice i svi kažu da je poseban osećaj. Policijci na drumu mi nikada nisu tražili dozvolu već se se raspitivli odakle mi to “super vozilo”, kaže Biljkić.

On insistira da “Vilis” nije samo “šminka”, već je pouzdan prijatelj na drumu i van njega.

“Jednom sam se zaneo vozeći kroz neku šumu…Bukvalno sam se strmeknuo niz nezgodnu nizbrdicu i džip me izvukao iz te situacije. Ta situacija potvrdila moju ljubav prema “Vilisima” koja traje od 1986. godine”, kaže Biljić.

FOTO TANJUG / NIKOLA TIJANIC

Najava dolaska inostranih filmskih produkcija u Srbiju nakon suzbijanja pandemije virisa Covid 19 za Biljića predstvalja priliku da mu se ljubimci nađu na filmskom setu.

“Naš prijatelj Dule iz Omoljice ima 12 “Vilisa” u kompletu i on je do sada bio u poslu sa tim filsmkim produkcijama, ali nadamo se da će i neki od naših “Vilisa” postati ”glumac””, kaže Biljić.

Ekipa Tanjuga imala je prilike da se uveri u istinitost ljubavi na prvu vožnju u “Vilisima”.

Izvor Tanjug

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More