Naš doktor sa Malte u karantinu, jer je operisao pozitivnog na koronu (FOTO)

Foto: Privatna arhiva dr Andrejevi'a
52

“Operisao sam pozitivnog pacijenta na Covid 19. On nije prijavio, a epidemioloska služba zakasnila. Ljudi kao ljudi, bilo gde da su lažu, jer ih je sramota da se razbole od  korone virusa i onda svi patimo. Ja sam sad u karantinu”.

Ovo nam je poručio doktor Predrag Andrejević sa Malte, koji se žali da situacija s apandemijom u ovoj državi i ostrvu nije sjajna:

“Policijski čas nije uvedena ali je pitanje kad će. I ovde na Malti ljudi nisu disciplinovani. Nažalost, izolacija je jedino što možda pomaže u borbi protiv korone virusa. Situacija na Malti nije laka – govori doktor Andrejević –  Govorili su nam da su opremljeni i da ima zaštite za doktore, maski na pretek. Ispostavilo se da nije baš tako. Sad i mi na Malti čekamo pomoć za zaštitna sredstva iz Kine. Ponekad pomislim da je Malta srpska ispostava, jer mnoge države vladaju po istom sistemu – lako ćemo. Sad ko od koga uči, ja to ne znam. Nedostaju maske i ventilatori čak i Amerima, ne mogu poverovati da su sve vlade ovog sveta glupe i korunpirane. Ovo pokazuje da se ceo svet pokorio novcu i gramzivljosti.”

Foto: Privatna arhiva dr Andrejevića

Doktor Predrag Andrejević je hirurg na Malti. Rođen je u Leskovacu 1963. Potiče iz ugledne porodice trgovca iz Lebana. Deda mu je bio bio arhimandrit jablanički i paroh bošnjački, a otac prvi pedijatar u regionu Leskovca. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1989). Završio je osnovnu hirurška obuka na RCSI u Irskoj 2000. godine. Diplomu Pasterovog Univerziteta u Strazburu iz laparoskopske hirurgije stiče 2004. godine.

Od 1989. radio je kao lekar pri KBC Zemun. Završio je specijalizaciju pri Univerzitetskoj bolnici za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu i doktorirao je urgerntnu i laparoskopsku hirurgiju. Odlazi 1992. da radi kao lekar u bolnici „Sveti Luka” na Malti, gde je bio hirurg na specijalizaciji na Odeljenju opšte hirurgije. Od 2008. godine radi kao saradnik na Odeljenju minimalno invazivne hirurgijе pri Univerzitetskoj bolnici „Cisanello“, Piza i do 2012. kao  rezident specijalista opšte hirurgije u „Mater Dei“ bolnici na malti. Bio je i supervizor za obrazovanje „Foundation“ programa, Malta.

Foto: Privatna arhiva dr Andrejevića

Jedan je od tri direktora za speciajlizaciju iz opšte hirurgije u bolnici „Mater Dei“ i glavni je konsultant hitne i laparoskopske hirurgije pri ovoj bolnici. Gostujući je predavač hirurgije pri Univerzitetu na Malti. Naučni saradnik je pri „American College of Surgeons“ od 2016. Osnivač je internacionalne hirurške skole za specijalizante na Malti

Sekretar je inostranih poslova pri Udruženju hirurga Malte (ASM) i bivši podpredsednik. Učesnik je mnogih naučnih konferencija i autor naučnih dela iz hitne i laparoskopske hirurgije.

Član je  „Royal College of Surgeons“ (RCSI) u Irskoj i nastavnog kadra fakulteta AIMS Akademije, Milano. Član je EAES (Evropska asocijacija za endoskopsku i Laparoscopsku Hirurgiju), ESTESE (Evropsko udruženje za traumatsku i urgentnu hirurgiju, Kraljevskog koledž za sportsku medicinu u Irskoj. Osnivač je i predsednik Malteško srpske zajednice , u kojoj sa Majom Brov Blagojević radi na rešavanju statusnim probelema doseljenih Srba i njihovom kulturnom i društevenom životu. Sarađuje sa SPC na Malti i sa humanitranim organizacijama (Puttinu Cares ) radi pomoći deci oboleloj od malignih obolenja. Organizator je dobrotvonog košarkaškog turnia. Živi u prestonici La Valeti.

O napadima korone virusa i reakcije vlasti na Malti priča:

“Mi nismo pobedili virus. Starije osobe su najugroženije.

Prvog jula se Malta malo otvorila i stigla je jedna obolela osoba. Zdravstveni radnici su bili protiv potpunig otvaranja granica ali vlast ne sluša i broj obolelih je brzo narastao. Danas ima devet mrtvih, 890 zaraženih i 666 izlečenih ljudi na ostrvu Malta.

Ja sam samo hirurg i ne znam čime se leče korona epidemija. Najverovatnije se na Malti leči kao i svuda u svetu – ničim i svačim. Niko ne zna šta je taj virus i ne može mu niko ništa, jer korona napada ljude na različite načine”.

Malta je gusto naseljena. Ima skoro milion stanovnika. Na malom ostrvskom prostoru živi više desetina različitih nacionalnosti. Bezbednost je na visokom nivou, ali kultura i čistoća na poslednjem. Maltežani se vode politikom gde palo, tu i ostalo. Pijaća voda se kupuje, jer je ona sa česme izrazito slana. Naš doktore se u karantinu oseća ugroženim:

“U svetu lekari i doktori medicine umiru zbog nedovoljno zaštitne opreme i postoji mogućnost da u jednom trenutku bude toliko veliki broj obolelih pacijenata, a ujedno i veliki broj obolelih doktora, da obolele neće imati ko da leči. Hiruzi su ostali najosetljivija grupa zanemarena od strane vlada.

Država Malta plaća sve za sada. Odustala je od velikih festivala i turističkih poseta od čak sto hiljada ljudi u avgustu.

I Malta je pod ukazom o distanciranju. Više od tri osobe ne mogu biti zajedno” – objašnjava Andrejević.

Na Malti živi oko 6.000 Srba. Počeli su masovnije da stižu početkom devedesetih kao radnici u velikim građevinskim preduzećima „Energoprojekt“, „Rad“ i „Energoinvest“. A potom kao ratne izbeglice i zdravstveni radnici. Većina se doselila u prestonicu La Valetu. Najbrojnije su Nišlije, Mitrovčani i Užičani. Jedina institucija koja ih okuplja je SPC i misionarska parohija Svetih apostola Petra i Pavla, koju je vodio sveštenik Aleksandar Žerajić. Pioniri doseljavanja bili su Viktor Jordanov, preduzetnik i veliki dobrotvor, kao i Hadži Ljubodrag Petrović, sveštenik i neumorni misionar. Bogoslužilo se prvo u crkvi majke Božje Pobednice, a potom u većem hramu Svetog Nikole. SPC je prvo bila u nadležnosti Eparhije britansko-skandinavsek, a od januara 2015. parohiju na Malti opslužuje bečko sveštenstvo iz Eparhije austrijsko-švajcarske.

Godine 2010. spontano je stvorena Malteško-srpska zajednica kao nevladina, neprofitna organizacija koja pomaže Srbima da rešavaju svoje probleme oko pravnog statusa, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, lakšem uspostavljanju poslovnih kontakata između naših i malteških kompanija. Cilj je i promocije boljeg razumevanja i saradnje Srbije i Malte, kroz organizaciju kulturno- umetničkih, društvenih, ekonomskih, verskih i drugih događaja. Njegovi aktivisti su dr Predrag Andrejević, Milan Pajić, Miloš Radaković, Boban Jovanović, vlasnik srpskog restorana “Konak”, Nebojša Mihailović i fudbalski reprezentativac Dragan Bogdanović.

“Upravo su završeni Konzularni dani Srbije na Malti. Prvi konzul gospođa Saša Kolondžija i njen tim obradili su  350 zahteva naših građana i time rešili njihove pravne probleme. Toliko je naših ljudi ovde želelo da se vrati kući u Srbiju – kaže dr Andrejević –  Ovi Konzularni dani na Malti su organizovani prvi put od osnovanja Ambasade R. Srbije u Rimu posle Drugog svetskog rata.  Ništa od svega ne bi bilo da nije bili upornosti i zalaganja SPC i našeg paroha Rista Gorančić i ambasadora Gorana Aleksića,  članova Malteško srpske zajednice, Maje Brown Blagojević i Ane Zdravković”.

Pitamo doktora Predraga Andrejevića kao lekara, ali i kao srpskog aktivistu kako se Srbi bore sa korona virusom na Malti?

“Bore se kako znaju i umeju i kako država nalaže. Mnoge Srbe ovde više brine ekonomska situacija, mogućnost d aostanu bez posla i bez para, nego pamdemija. Malteško Srpska zajednica regularno obaveštava naše sunarodnike da se pridržavaju pravila, i budu odgovorni prema sebi i drugima. Mislim da je to delotvorno i da su naši Srbi na Malti disciplinovani i poštuju pravila ponašanja. Srećni smo što su ovde uglavnom mladi i zdravi ljudi koji imaju manje šansi da obole od težeg oblika Covid 19. Nažalost, ima i dosta pušača kojima ova situacija baš i ne ide naruku” – upozorava dr Predrag Andrejević.

Malteško-srpska zajednica je počela sa sa kratkim video klipovima na srpskom jeziku u kojima naši lekari govore o Covidu 19 kako se boriti protiv njega i davati stručne savete. Vanja Varagić, sociolog sa užom specijalizacijom u radu sa ljudima pogođenim masovnom traumom govori o mentalnoj higijeni u životu u vanrednim uslovima, Dragana Maksimović čita priče za decu. Maja Brown Blagojević ih obaveštava o ekonomskoj podršci vlade i mogućnosti zapošljavanja u vanrednoj situaciji, kao i o privremenim merama socijalne pomoći.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More