Srbin iz Kaira priča o propasti kolevke ljudske civilizacije u Egiptu (FOTO)

Foto: Marko Lopušina/Keopsova piramida sa pokradenim mermernim zidovima
82

Od kako je Er Srbija otvorila direktnu linuju Beograd-Kairo, mnogi naši ljudi su krenuli mimo agencija, privatno u turističku posetu Egiptu. U ovu prijateljsku, nekad nesvrstanu zemlju, ulazi se preko aerodroma u Kairu, na kome radi kao prevodilac i tumač naš čovek Boris Kažić, poreklom iz Sremske Mitrovice.

Foto: Marko Lopušina/Parking sa balegom za kamile i konje u Gizi

“I pored pandemije korone ima posetilaca iz Srbije. Jedni dolaze da završe svoje poslove ili da posete prestonicu Kairo, a drugi da idu u letovališta na moru. Prvi su u prilici da vide i osete realni život u Egiptu, dok drugi po sistemu „sve plaćeno“ vide samo more, palme i hotel. Pomažem srpskim gostima da se u Kairu što bolje snađu i da vide kolevku civilizacije”, priznao nam je Boris Kažić, koji je dao nekoliko upustava za naše čitaoce.

Kad krenete u Egipat treba prvo naručiti taksi Uber, da vas dočeka na aerodromu u Kairu i da vas u povratku dobaci do vazdušne luke. Kairo je glavni i najveći grad Egipta, ali i najveći grad čitavog afričkog kontinenta i celog arapskog sveta. Kad srpski avion sleti treba kupiti egipatsku vizu za 25 američkih dolara. Kako je ovo noćni let, pred zoru Kairo, gledano iz taksija izgleda lepo, ali kada se probudite i izađete na ulice grada, videćete svašta.

Foto: Marko Lopušina/Nil je reka u kojoj ljudi žive u čamcima i smeću

“Sa okolinom Kairo ima 15 miliona stanovnika. Čak 97 odsto žitelja su sirotinja, uglavnom pristigla iz centralnih afričkih provincija, a samo tri odsto su urabani ljudi, pripadnici srednje klase i imućni Egipćani. S toga ne sme da vas iznenadi beda koju viđate u glavnom gradu Egipta”, pokušao je da ublaži naše razočarenje naš vodič.

Egipat je zemlja srpski prijatelj, nesvsrstana država u vreme kada su egipatski predsedednik Naser i Tito iz Jugoslavije, gradili svoje dve države. U zemlji od 90 miliona žitelja danas ima 95.600 zaraženih virusom korona, od čega je 48.898 izlečeno, a 4.951 umrlo. Pandemija najviše pogađa ruralne delove zemlje, gde je medicinska zaštita loša, ali je ima i u prestonici.

Današnji Kairo je najpoznatiji po velikom broju velelepnih džamija, koje pripadaju različitim istorijskim epohama islamske vlasti, zbog čega je i nazvan gradom „hiljadu minareta“. Jedna od gradskih šoping centara, ali i istorijskih atrakcija je i stari suk, tj. bazar Kan El-Kalili, nastao u XIV veku, sa karavansarajom, koji još uvek stoji na istom mestu.

Foto: Marko Lopušina/Lopov kod piramida u Gizi

U ulicama centralnog dela Kaira, koji liči po arhitekturi na Evropu, iza egipatskog hotela “Hilton” nalazi se buvljak, dug dva kilometra, na kome u smeću, prvljavoj vodi i prašini, Egipćani prodaju i kupuju garedorbu, koja više liči na krpe nego na odeću.

“Trgovina svim i svačim je jedini izvor prihoda Egipćana. Na keju duž Nila mladi ljudi prodaju sokove, čaj i kafu, iako zvanično egipatska voda iz vodovoda nije za piće. Međutim, Egipćani su imuni na zagađenu vodu, a vi stranci niste, pa zato morate da pijete flaširanu vodu”, iskreno nam je rekao Boris Kažić, koji radi za egipatsku turisitičku agenciju „Piramide“.

Foto: Marko Lopušina/Kairo je grad u kome semafori ne važe, svi hrle ulicama

Egipatski muzej ili Muzej egipatskih antikviteta, koji se nalazi u centru Kaira, divna crkvena zgrada na dva sprata, sadrži najbogatiju zbirku ostataka drevnog Egipta. Ima čak 136.000 stalno izloženih eksponata i stotinama hiljada predmeta u muzejskom depou. To je najveća kolekcija ove vrste na planeti. Najvrednija je zlatna zbirka faraona Tutankamona, koju čuvaju policajci, da turisti nešto ne fotografišu ili ukradu. Međutim i eksponati ovoj muzeja su u prašini, a mnogi i prljavi.

Pored muzeja vredi posetiti Železničku stanicu, lepa zgrada sa arnamentima i otići vozom do Aleksandrije. Vredi se popeti na Gradski toranj, sa kog se Kairo vidi kao na dlanu, zajedno sa Nilom i pet ostrva. U daljini se vidi Giza, grad piramida i sfingi, do kog može da se ode metorom, koji je uredan i nije skup ili taksijem, koji je jako jeftin.

“Egipćani imaju običaj da potrkradaju strance. Blagajnik na metro stanici vam uzme 10 funti i ne vrati kusur, iako je metro karta do Gize košta 6 funti. Taksista vas uzme u auto, to je obično stara “lada”, prljava i nekonforna, i naplati 20 funti više od redovne cene. Kada privatno stignete metorom u Gizu, nema na stanici službenog javnog prevoza do piramida, već vas taksisti i lažni vodiči prpepadnu i pokušavaju da vas opljačkaju lažnim i visokim cenama”, upozorio nas je Boris.

Tako je i bilo u Gizi. Dočekao nas je mladi čovek, koji se sa sobom vodio dete, predstvaio ga je kao sina sa kojim ide da obiđe piramide. Pa eto, hoće da nam pomogne, jer “tamo je sve skupo, na svakom koraku uzimaju po 200 funti za karte”. Ponudio nam je obilazak piramida na konjima, na kamili ili u čezama za 900 funti. Odbili smo i pešice pored stajališta za konje i kamile, gazeći njihovu balegu, došli do blagajne i kupili regularnu kartu za 200 funti ili 11 evra.

“Naše piramide su opljačkane. Englezi su pokrali svo njeno blago iz grobnica, a narod je pokrao mermerne zidove, odnosno oplatu tako da su piramide danas ogoljene i pred raspadanjem”, priznao nam je Tomas Muhamed, suvlasnik agencije “Piramide”.

Ovaj kairski profesionalni vodič je razočaran siromaštvom vlastite zemlje, koja nije u stanju, kako reče, da zaštiti najveće blago sveta – egipatske piramide.

“Nas Englezi i danas potkradaju. Prikazuju egipatsku istoriju u svojim muzejima u Londonu. Svakodnevno snimaju televizijske emisije o piramidama, pričaju sada kako su piramide sagradili vanzemaljci, a ne mi Egipćani. Te tv emisije skupo prodaju širom sveta, dok mi Egićani od toga nemamo nikakve materijalne koristi.Turista je sve manje, a zarada od stranih turista je sve bednija”, žali se Tomas Muhamed.

Kako britanski stučnjaci i autori tv emisija tvrde, egipatske piramide pripadaju sistemu od stotinu sličnih građevina, koje su vanzemaljci podigli na planeti Zemlju. Preko njih vanzemaljci su slali elektronske signale i koordinirali sletanje na Zemlju.

„Taj sistem korisito je naučnik Nikola Tasle kada je izmislio bežični prnos struje na našoj planeti“, tvrde danas Britanci.

Na peščanom brdu piramide iz daline deluju kao božanske tvorevine, ispred kojih stoji sfinga kao zaštitinik ovog carstva čovečanstva. Iz blizine se vidi da su piramide na izdisaju, jer kameni blokovi pucaju i iskaču iz zidova. Ulaz u njih je zatvoren zbog opasnosti od rušenja. Oko piramida su prodavci suvenira, egipatskog prijateljstva i prevaranti. Oni prilaze stranim turistima, nude im suvenire, a u stvari im kradu novčanike i stvari iz ručnih torbi.

“Kairo je grad policije i kontrolnih bezbednostnih kapija. Svuda ih ima. Policajci uglavnom sede dokoni, ali kada vide strankinju sa ručnom torbom, obavezno zagledaju unutra. Za šest dana pregledali su naše turiste 58 puta. Mi stranci smo im, inače, jako privlačni. Deca trče sa nama da nas dodirnu ili da nešto isprose. Obični i dobri ljudi, koji su u većini, nas pozdravljau i ustupaju mesto u vozovima metroa”, priča nam vodič Boris Kažić, poreklom iz Sremske Mitrovice, koji sa još troje Srba, misionara stranih organizacija, živi u diplomatskom naselju Maadi.

Tu oko centra Kaira, gde je Egipatski muzej, hotel Ritc“, preko na ostrvu kod hotela „Meriot“ i dole do hotela „Veliki toranj Nila“ sa apartmanima, u krugu od pet kilometara Egipat lični na Evropu. Sve ostalo je pusta prašnjava Afrika. Čak i u diplomatskom naselju Maadi, u kome smo bili smešteni, caruju prašina, psi lutalice, koji kolju mačke pred vašim očima i prevrtljivi taksisti.

Mnogi Egpćani kad čuju da smo iz Srbije kreću u prevarantsku akciju sa privlačnom pričom:

“Prijatelju, ti si iz Srbije. ja sam profesor. Bio sam letos u Beogradu. Mi smo prijatelji. Daj mi 20 funti da kupim ručak i bićemo i dalje prijatelji“, žicao nas je jedan gospodin Egipćanin, u odelu i sa kravatom u centru Kaira.

Egipat, koji se hvali da je kolevka civilizacije je posle građanskog rata u 21. veku, zbog naraslog siromaštva i prisilne migracije ljudi iz centralog dela Afrike u prestonicu, postao oličenje propasti čovečanstva. Samo u Kairu postoje ljudi koji u 21. veku žive kao bednici na Centralnom groblju i u grobnicama bogataša.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More