Srpkinja iz Aleksandrijske biblioteke: “Radimo kao u bunkeru”

Čitaonica u Aleksandrijskoj biblioteci, Fotografija: M. Lopušina
50

“Ja sam Jasmin Perić, buduća bibliotekarka u najpoznatijoj Aleksandrijskoj biblioteci na svetu. Dobro došli u Aleksandriju.”

Ovim rečima nas je pozdravila mlada dama sa belom maramom na glavi, kada smo prošli skener na ulazu u Aleksandrijsku biblioteku i na maternjem jeziku se glasno zapitali, gde je toalet da operemo ruke. Čuvši i svoj očinski jezik Jasmin Perić nam se javila.

“Moj otac je bio Titov inženjer i došao je u Aleksandriju pre četrdeset godina i ovde ostao. Oženio se Egipćankom, dobio mene i mog brata, tako da smo mi dana svi zajedno egipatski Srbi u Aleksandriji” – predstavila nam se ova mlada dama.

Povukla nas je dalje od policijskog obezbeđenja da nam bude vodič kroz najpoznatiju biblioteku na svetu. Veliki osvajač i vladar Aleksandar Veliki prvi je naredio izgradnju velike biblioteke, ali nije doživeo da je vidi, kao ni grad Aleksandriju, koji je po njemu dobio ime. Biblioteka je osnovana početkom trećeg veka pre nove ere, a osnivači su bili kraljevi iz dinastije Ptolemeja. U Aleksandrijskoj biblioteci nalazile su se od tada knjige iz ondašnjeg celokupnog antičkog civilizovanog sveta.

Zgrada Aleksandrijske biblioteke kao tvrđava, Fotografija: M. Lopušina

Sudbina biblioteke je bila tragična. Uništavana je više puta. Arapi su je poslednji uništili 642. godine, a potom je stradala u Drugom svetskom ratu, u požaru 2003. godine i u vojnom udaru 2013. godine.

“Ideju za obnovu biblioteke tj. za izgradnju nove velike biblioteke, su izneli akademici iz Aleksandrije sedamdesetih godina, kada je moj prvi put da dolazi u Egipat. Potom je gradnju podržao i tadašnji predsednik Hosni Mubarak. Kako je reč o svetskom kulturnom dobru, novac su donirale vlade Egipta, države Arapskog zaliva, Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i mnoge međunarodne organizacije. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Empirati i Irak su dali 64 miliona dolara. Sadam Husein je donirao 21 milion dolara. Sve u svemu izgradnja današnje Aleksandrijske biblioteka koštala je 220 miliona dolara”, objašnjava Jasmin Perić, koja je zapravo student treće godine bibliotekarstva i očekuje da kada diplomira naredne godine, počne da radi u ovom hramu svetske kulture.

Od stare biblioteke, na obali Sredozemnog mora među oronulim stambenim zgradama, stvorena je
jedanaestospratnica od stakla i betona. Ovo delo norveške arhitektonske firme Snoheta, oblikom liči na betonski ogromni solarni disk, mada nama više liči na tvrđavu ili na bunker.

Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova većine svetskih pisama, što predstavlja svojevrsnu promociju nacionalne, kulturne i jezičke šarolikosti, koja se čuva u ovoj građevini.

“ Njen pravi naziv je Bibliotheca Alexandrina, ali je ona u suštini kulturni centar Afrike i sveta. Ukupna površina se procenjuje na 40.000 kvadratnih metara. U zgradi je prostor za smeštaj 8 miliona knjiga, internet arhiva, 6 specijalizovanih biblioteka, 4 muzeja, planetarijum. Ima na primer, Muzej antike, ali i Nobelovu sobu, sa kopmletnom orginalnom arhivskom građom. Ima osam istraživačkih centara, 15 stalnih izložbi, 4 umetničkih galerija, konferencijska sala, šest velikih čitaonica i sedište je devet institucija”, objašvnjava nam naša ekipatska Srpkinja.

Železnička stanica u Aleksandriji, Fotografija: M. Lopušina

Aleksandrija je jedan od najstarijih modernih gradova na svetu. Ima oko pet miliona stanovnika. Nalazi se na ušću Nila u Sredozemno more i predstavlja najveći egipatski trgovači centar. U Aleksandriju je najbolje stići iz Kaira vozom, koji putuje tri sata. Železnička stanica je ruinirana i trenutno se obnavlja. Oko nje je buvljak, sa tezgama na raskopanom platou i trotoaru. I sa mesarama, koje drže svoju robu, živo meso, izloženo na trotoarima, pored stotine automobila, auspuha i muva.

Prodaja mesa na ulici Aleksandrije, Fotografija: M. Lopušina

Aleksandrija lični na upravo bombardovani grad. Jako mnogo zgrada je napravljeno, ali su one nedovršene, bez prozora, deluju kao ruševine. Početkom 21. veka bila je dozovoljan gradnja zgrada bez poreza, pa su brzi biznismeni dizali objekte za stanovanje i biznis širom Egipta. Nova vlast je uvela poreze i gradnja je stala, a zgrade su pretvorene u aveti. U njima žive migranti sa juga zemlje, zajedno sa konjima, ovcama, psima i mačkama. Bez urbane kulture ovaj svet zakolje noću ovcu, ispreče, a krvavu kožu baci na trotoar.

“Zbog velikog broja pridošlica, ali i sitnih i krupnih kriminalaca, državne zgrade su obezbeđenje vojskom i policijom. Čak i Aleksandrijski univerzitet, u čijem holu su pripadnici tajne policije i svetski najpoznatija Aleksandrijska biblioteka, koju je okružena bodljikavom žicom, obezbeđena je policajcima, skenerima za pregled ljudi i vojnim bornim kolima i tenkovima. Radimo kao da smo u bunkeru” – objašnjava nam naša domaćica Jasmin Perić.

U Luku Aleksandrija nemoguće je ući bez posebne dozvole. Tako ne može da se vidi temelj nekadašnjeg čuda sveta, svetionika Faros, koji je srušen u zemljotresu. Iako je najavljena gradnja novog svetionika na tom mestu, nikakva informacija u upravi grada Aleksandrija o tome ne može da se dobije.

“U strahu od islamskih terorista, policija i vojska obezbeđuju i Pravoslavnu koptsku crkvu i Pravoslavnu grčku crkvu, u koju mi aleksandrijski Srbi odlazimo. Naša srpska kolonija nije brojna, ali zajedno sa Rusima, Grcima, Rumunima i Koptima, koji ovde žive, predstavljamo jaku pravoslavnu zajednicu” – kaže Jasmin Perić, koja mora po egipatskim pravilima da nosi maramu dok uči i rad i u Aleksandrijskoj biblioteci.

Istorija kaže da su prvi Srbi pristizali u Aleksandriju početkom prošlog veka, tražeći poslove i bolji život. Stizali su uglavnom sa juga naše zemlje, iz Debra, Galičnika, Gostivara, Prilepa i iz Crne Gore. Radili su u fabrikama, na pristaništu i u svojim dućanima i kafanicama. Bilo ih je do Prvog svetskog rata oko 5000.

Između dva rata aleksandrijski Srbi su osnovali Kraljevsku srpsku trgovačku agenciju, koju je vodio Dušan Popović, a u njoj Srpsku čitaonicu i biblioteku. Sa Grcima su podigli prvu pravoslavnu kapelu.

Nova generacija srpskih doseljenika stiže u Aleksandriju od sedamdesetih godina, kao diplomatski i privredni predstavnici Jugoslavije, ali i kao stručnjci, inženjeri, lekari, profesori univerziteta, koji pomažu razvoj ove nesvrstane zemlje.

“Danas nam na privremeni radu u Aleksandriju dolaze Srbi iz otadžbine, koji se bave trgovinom, ugostiteljstvom, turizmom, ali i sportom. Nema nas mnogo, jedva dvadesetak porodica, ali se trudimo da budemo dobri ljudi i dorbi Srbi” . – poručila nam je na rastanku naša domaćica Jasmin Perić, buduća bibliotekarka u najpoznatijoj biblioteci na svetu.

Marko Lopušina

Izvor Našiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More