Za njih su čuli od Njujorka do Los Anđelesa: Srbi izuzetno uspešni u poslu s kamionima, evo kako su sve to postigli!

Pixabay
132

Kao po nepisanom pravilu, već decenijama unazad, naši ljudi koji dolaze u Ameriku, a pre svega u Čikago, ulaze u poslove sa kamionima. Prvo počinju da voze, popravljaju kamione i na kraju dođu i do vlastitog biznisa, a jedna stvar je uvek ista – čvrsto se drže zajedno u toj sferi. Kao što se zna da u ovom gradu uglavnom Indijci otvaraju benzinske pumpe, ljudi iz Azije bave se negom lica i tela, a ako se radi o prevozu, velika je verovatnoća da su u to umešani – Srbi. “Blic” je pronašao neke od najboljih Srba u ovom poslu i prenosimo vam njihove uspešne i uzbudljive priče…

U zavisnosti od toga ko je kada došao u Ameriku i pod kojim uslovima, koliko je bio uporan i ambiciozan – pravili su se različiti rezultati. Neki bi prvo počeli, pa brzo izašli iz biznisa, neki i dalje “samo” vozili kamione, a oni najuporniji izgradili su cele imperije, da bi na kraju došli do toga da se na auto-putevima od Njujorka do Los Anđelesa često sreću kamioni i prikolice sa znakovima njihovih kompanija (koje često imaju neki simbol i povezanost sa Beogradom, Kragujevcem, Čačkom ili nekim drugim njima dragim gradom u domovimi).

Lančano, oni koji su ranije došli iz Srbije uključuju one tek pristigle u biznis koji dokazano donosi veliki novac. Neke od naših kompanija su već godinama u ovom poslu, dok su druge za kratko vreme napravile sjajne rezultate, a mi vam predstavljamo deo najboljih:

MERKATOR GLOBAL LODŽISTIKS
Vlasnik Vladimir Kostić došao je u Ameriku dosta ranije da bi baveći se uspešno drugim poslovima shvatio da je transport oblast u koju treba uložiti, te je 2014. godine osnovao “Merktor Global Lodžistiks”. I ono što najviše impresionira jeste da su za kratak period došli do neverovatne flote od 160 kamiona!

– Budući da je ovo jedna od važnijih grana industrije, mnogi ljudi zainteresovani su da budu u ovom poslu. Ono što privlači je mogućnost zarade, a opet oni sami odlučuju koliko će i kada da voze. Osim toga, sigurnost svih učesnika u saobraćaju mora biti na prvom mestu, što nam ujedno omogućava i dobijanje dobro plaćenih tura. Vozači prolaze kroz dodatne obuke, kako bi se sigurnost dovela na zavidan nivo. Vozači koji su dobrodošli u naš tim su vožači koji su odgovorni, koji pozdravljaju timski rad i vide u tome uspešnost poslovanja. Timski rad predstavlja usklađenost rada, uspešne komunikacije i poštovanja između dispečera, vozača i brokera. To je ono što cene i vozači i brokeri koji biraju nas kao kompaniju na čiju preciznost u obavljanju posla mogu da računaju, a što ujedno dovodi i samog brokera do uspešnog poslovanja sa svojim klijentima – ispričao je za “Blic” vlasnik konpanije Vladimir Kostić.

Kažu da je tajna poslovanja transparentan odnos između vozača i poslodavca, kao i to što vozači jesu plaćeni prema nepromenjenim ugovorima dobijenim od brokera, čime se mesto vozača stavlja na najvažniju tačku u lancu odnosa, kao i da vozač ne zavisi od trenutnog tržišta.

U “Merkator Global Lodžistiksu” stavljaju akcenat na širenje posla, što, kako kažu, dolazi samo po sebi jer poštuju i brokera od kojih dobijaju ture koje njihovi vozači voze, kao i same brokerske kuće. To se posebno videlo u teškim vremenima korona virusa kada su vozači Merkatora vozili hrabro i isporučivali pomoć i potrepštine ugroženima širom Amerike.

Ova kompanija ima 50 zaposlenih u nekoliko gradova, gde uglavnom rade naši ljudi. Vlasnik Kostić već je ušao u brokerske vode, tako da će uskoro osim kupovine i prevoza robe, Merkator i sam prodavati ture drugim kompanijama.

Jedan od vozača, Amadip Kular, koji je od osnivanja kompanije deo ovog tima i sam kaže zašto voli da vozi njihov kamion:

– Zaposleni, a posebno dispečeri, odlično se odnose prema vozačima. Sve se radi da bi vozač bio zadovoljan, od toga kakve ture se uzimaju do samog plaćanja. Već sam dugo sa njima, kamioni su kvalitetni, novac je na vreme, ima posla… Nikada nije bilo problema, čak i kada je virus počeo. Već su na moju preporuku došla dva nova vozača da voze za srpsku kompaniju. Lakše nam je da radimo nego sa Amerikancima, a i bolje je plaćeno – ističe ovaj iskusni vozač.

SUPER EGO
Super Ego jedna je od najuspešnijih kompanija u ovoj oblasti, ne samo među Srbima i Balkancima, već i u širim razmerama na teritoriji Čikaga ako je sudeći po broju zaposlenih, kamionima i godišnjem obrtu. Aleksandar Mimić uz pomoć svoje supruge Nine i odličnog menadžmenta uspeo je da izgradi poslovnu imperiju. Negova priča, do neke tačke, liči na mnoge druge:

– Rodom sam iz Dalmacije, posle smo se preselili u Beograd, da bih kasnije odlučio život da nastavim u Americi. Posle Bostona odlučio sam da se okušam u Čikagu, gde je bilo više naših ljudi. U početku sam samo godinu dana vozio kamion, zeleći da naučim sve što bi mi dalje pomoglo da budem uspešan u ovome kada dođe do otvaranja kompanije. Tadašnja devojka, sada supruga Nina, takođe je bila upućene u neke administrativne sfere transporta i zajedno smo gradili. Kada sam prestao da vozim kamion, bio sam dispečer, imao sam i nekoliko svojih kamiona, a danas imamo oko 850 svojih kamiona i isto toliko prikolica koje ili voze u kompanijama čiji sam vlasnik, ili ih iznajmljujem drugima – priča nam Aleksandar koji je ovo postigao do svoje 30. godine, a pre samo osam godina je došao u Ameriku.

Za ovakav uspeh, važan je timski rad i posvećenost, to već nije tajna, ali i ulaganje.

– Od početka, šta god sam imao, ulagao sam u posao, napredak mi je jedino bio važan. Ako bih prodao jedan kamion, uložio bih dalje u posao. I kada sam mogao da imam najbolja kola i najskuplji stan, nisam se opterećivao time, ulagao sam i dalje u kamione. Nije mi bilo važno. Sada u okviru “Super Ega” koji je osnovan, imam i prateće sestrinske kompanije koje operišu u ovom polju. Kompanije koje prodaju i iznajmljuju kamione drugim kompanijama, kompaniju za prevoz robe širom Amerike, brokersku kompaniju… – kaže Aleksandar.

Njegov Super Ego ima 180 ljudi koji rade u Beogradu (gde je počeo da gradi kancelariju), Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i joč zaposlenih u predstavništvu u Čikagu.

– Za mene je ovo sada prečlo važnost zarade, sada je već stvar prestiža. Matematika je najvažnija, u stvari je prosto. Samo gledam da li mi se isplati ili ne. Imao sam sreću da vežem neke dobre poslovne odluke, i uz ljude u mom timu koji su to znali da isprate, napravili smo računicu koja nam odgovara. Ako krenete od Čikaga do Majamija, videćete bar 15 naših kamiona i prikolica na putu, što nije malo. U ovome idem na kvantitet: na veliki broj kamiona, veliki je i obrt – otkriva Mimić svoju parolu poslovanja.

Kako je sada u poziciji da se banke utrkuju da njemu daju što bolje uslove za kredit, lakše mu je da se širi:

– Uprkos korona virusu, godina za nas je bila odlična, do sada, tako da sam naručio već neke nove kamione, i planiram da do decembra dođem do 1000 jedinica u transportnoj floti. U momentima kada su svi u Americi tražili popuste i nisu placali kredite zbog obustave rada, mi smo sve plaćali na vreme, čime smo dokazali ozbiljnost poslovanja – zaključuje Aleksandar ovu vrlo inspirativnu priču o jednom Srbinu u Americi.

MAGNUM FREJT
Braća Vladimir i Nikola Vasiljević došli su iz Beograda u Čikago pre nekoliko godina, kao i mnogi, sa željom da u Americi ostvare nešto za šta im domovina nije davala mogućnosti. Slušajući priče naših uspešnih ljudi koji su se već ostavrili u Čikagu, priliku za još tada dobru i brzu zaradu, uz naporan rad, pružap je upravo posao sa kamionima. Zajedničkim snagama braća su se upustila u tu avanturu:

– Magnum Frejt je firma osnovana 2016. kao holding kompanija mog brata i moje malenkosti. U sklopu Magnuma su i firme NV frejt specijalizovana za “flet bed” lodove, Magnum ekspedajt (što podrazumeva određene linije sa unapred pripremljenim turama za manje kamione), a sada već imamo i svoju radionicu za popravke i održavanje naših kamiona “Magnum Dizel Riper”. Smatram da je brokerski posao isto tako bitan, pa smo osposobili i sestrinsku kompaniju kojoj je cilj sklapanje poslova sa proizvođačima, bez posrednika – priča nam Vladimir, vlasnik kompanije.

On i Nikola na početku su imali tri kamiona, da bi sada došli do 115. Obojica su saglasni da je jedino važno – naporan rad.

– Veliki trud, upornost, odricanje, učenje i usavršavanje su ono što je bila naša svakodnevnica i to je dovelo i do rezultata što nas čini jednom od većih srpskih kompanija u Čikagu. To nisu samo fraze, već zaista jeste tako. Ne postoji rivalitet između Nikole i mene, zajedno smo tu da radimo i gradimo dalje. Nikada se nismo posvađali, jer sloga i zajedništvo daju rezultate – priča nam, i dodaje:

– Shvatili smo da je važno da održimo dobar rejting, da korektnim poslovanjem dajemo dalje preporuke za saradnju, pa nije teško pronaći partnere i brokere koji nam daju svoje poverenje. Takođe, imamo servis 24 sata, pa svi koji sa nama sarađuju u tom momentu znaju gde su naši kamioni i kako poslujemo. Isto tako važno je imati i dobru opremu, nove kamione, u šta i ulažemo. To je važno i za bezbednost, efikasan rad i reputaciju kompanije.

Zaposleni u “Magnum Frejtu” hvale svoje poslodavce:

– Nema klasičnog odnosa gazda-zaposlen, svi smo velika prodica koja svaki problem rešava zajedno, svi zaposleni znaju da mogu da se obrate gazdama za sve, oni su tu za nas, i svi funkcionišemo zajedno. Volim da radim sa ovim mladim i ambicioznim ljudima pošto mogu da napredujem i posle možda i sam da se osamostalim u ovom poslu – rekao je Stefan Zivanović, jedan od 30 zaposlenih u Magnumu.

Vlada planira jednog dana sa porodicom da se vrati u domovinu, i poslom upravlja iz Beograda, posto smatra da bi mu taj posao omogućio da uspešno živi i radi na relaciji Beograd-Čikago.

RAKMARK
Luka Jović mogao je da bude bilo ko od studenata koji su preko čuvenog projekta “work and travel” došli iz Srbije u Ameriku da rade tokom leta. Te 2013. godine mladi su zaista dolazili na praksu na nekoliko meseci i vraćali se, ali vođen drugačijom vizijom i hrabrošću, mladi Novosađanin odlučio je da ostane, krene od nule i svoju sreću potraži u Čikagu. Sada je već jasno da je jedan od začetnika tog talasa mladih Srba koji su brzo shvatili da vozeći kamion mogu lako da nauče posao, osnuju kompanije i zarade, kao što veruju da ne bi mogli u domovini:

– Počeo sam kao mnogi, ali nisam želeo da ostanem u kamionu, kao što se često desi pošto momci vide kako se lako zarađuje dobar novac sa malo znanja i poznavanja jezika. Brzo sam se organizovao, i kada sam dovoljno upoznao posao i zaradio nešto vozeći kamion, kupio sam i sam nekoliko kamiona i ponudio drugim našim momcima da voze za mene, onima koji su bili na početku i tražili poslove u Americi kao ja nekada – priča nam Luka, i dodaje:

– Posle nekog vremena vratio sam se u Srbiju na par godina, nedostajala mi je kuća i život u domovini. Ispostavilo se da to možda i nije bilo najmudrije jer su se izgubile neke niti i kontakti u poslu u Americi koje sam do tada gradio. Međutim, ni tadašnji život u Srbiji nije mi doneo zadovoljstvo, već sam shvatio da ipak želim da se okušam u Čikagu. Bio sam zreliji i odlučniji nego prvi put, a ujedno razumeo da je Amerika zemlja u kojoj sto puta možete da počnete ispočetka i dobijete novu šansu – priča nam Luka.

U njegovoj kompaniji “Rakmark” stavljaju kvalitet ispred kvaniteta, pošto smatra da nije samo važan broj već i način kako se posao radi. Važno im je da ljudi koji rade, pre svega vozači, budu sugurni, finanskijski zadovoljni i bezbedni na putu. Polažu mnogo na stabilnost kompanije i dobar rejting koji su stekli kroz svakodnevno dokazivanje i poverenje u radu sa brokerima i poslovnim partnerima.

– Nekada pomislim da bi trebalo da ubrzamo sa širenjem firme, kupimo “flotu” kamiona, ali se ipak urazumim jer sa 100 kamiona isto mogu da spavam u jednom krevetu, živim u jednoj kući, vozim jedan automobil… sve što imam stekao sam od kamiona, i zahvalan sam na tome.

Firma danas zapošljava oko 30 ljudi u kancelarijama u Podgorici, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Sa Lukom je od početka bio i Balša Brajković, tada dispečar, a danas mu je jedan od oslonaca tima:

– Sa Lukom sam od prvog dana i priznajem da smo mnogo prošli dolazeći do ovog nivoa. Rizikovao sam i uprkos drugim poslovnim ponuda izabrao sam “Rakmark”, tada nepoznatu firmu, da bismo napravili stabilnu kompaniju. Tada smo se borili za brokere i kontakte na tržištu, sada imamo direktne mušterije i već smo kroz vreme stekli stalne ugovore sa recimo “Pirelijem” i “Mišelinom”, prevozimo i robu proizvođača elektronskih komponenti, što se posebno dobro plaća – objašnjava Brajković.

Najviše vozača im je sa Balkana i Južne Amerike, a poslednjih godina sve višei i iz Severne Amerike što, smatraju, mnogo znači, pošto Amerikanci biraju Balkance iz “Rakmarka” za poslodavce čime postaju jednaki sa američkim firmama i izlaze iz te “imigrantske senke”.

Vlasnik Luka Jović navodi Balkance kao najjače preduzetnike u ovom poslu u državi Ilinois i vožnju kamiona kao najbolju priliku za naše mlade momke u Americi da steknu početni kapital:

– Kada kažem prijateljima u Srbiji čime se bavim u Čikagu i koliko kamiona imam, oni mi uglavnom odgovore “lako je tebi”, neznajući šta sve ovaj posao donosi i odnosi i šta sam sve prošao da bih danas bio ovde. Kada se podvuče crta, više sam nego zadovoljan, mislim da su neke stvari moguće samo u Americi, krenuti ni od čega i stvoriti ozbiljnu kompaniju. Naravno da bih jednog dana voleo da se vratim u svoj Novi Sad, ali mislim da je to i dalje daleko – završava svoju priču vlasnik “Rakmarka” Luka Jović.

Izvor Blic.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More