Pioniri doseljevanja u Rusiju, SAD i Australiju

Đorđe Šagić, prvi srpski doseljenik u SAD
52

Prošlo je sedam vekova od kad su prvi Srbi kročili na tlo carske Rusije, dve stotine godina od kako je prvi srpski iseljenik naselio SAD i vek i po od kako je Srbin kročio na tlo petog kontinenta. Ko su bili ti pioniri srpskog osvajanja sveta – otkriva naš portal Naši u svetu.

U vreme Kijevske Rusije i Moskovske Ruske Kneževine, na pragu 14. veka, ove zemlje koje su se kasnije ujedinile, prvo su pohodili srpski prosvetari i sveštenici. Jedan od njih je, kako tvrdi istoričar I. Porfirov u „Ruskoj slovesnosti”, bio Srbin Kiprijan:

„On je preneo u Rusiju vrlo mnogo rukopisa iz Srbije. Osim toga, živeći u Konstatinopolju i studirajući, pisao je i prevodio mnoge knjige“.

Pravo ime mu je bilo Kripecki Sava, (Srbija 1376-1406. Rusija). U crkvenim knjigama je zapisano da Kiprijan tj. Sava Kripecki bio pravoslavni prosvetitelj, koji je služio na Svetoj Gori. Posle pada Konstantinopolja krajem 14. veka dolazi u Rusiju i prvobitno boravi u manastiru Roždestva Presvete Bogorodice nedaleko od Pskova.

Sava Kripecki, u beloj rizi i monasi

Kada se počela pronositi slava o njegovom dobrodeteljnom životu i molitvenosti, prelazi u lavru prepodobnog Efrosinija na reku Tolbu, radi duhovnog uzdizanja. Počinje gradnju manastira kod Pskova, koji je dobio ime Kripecki manastir.

Pred kraj života Kripecki Sava bio je mitropolit kijevski i cele Rusije. Proglašen je za sveca Ruske pravoslavne crkve. Kripecki manastir je bio među najvažnijim hramovima Pskovštine. Jedna od najvećih svetinja manastira vekovima je bila ikona Svetog Save, koju je sveti Sava Kripecki doneo iz svoje otadžbine Srbije u Rusiju. Ona se nalazila na ikonostasu glavnog hrama i na njoj su naslikani Sveti Sava Srpski i Sveti Jovan Zlatousti.

Manastir je prestao da radi 1918. godine. Obnovljen je 1995. godine, na obeležavanju 500 godina upokojenja njegovog osnivača Kripecki Save. Živeo je najčešće u Kijevu, gde je i umro.

Drugi Srbin koji potom osvaja carsku Rusiju bio je monah Pahomije Logofet (Srbija 1418 – 1484. Rusija). U Rusiju je došao iz Svete Gore da pregleda stara i sastavi nova žitija. Stigao je u Veliki Novgorod 1438. godine i opisao život Nikona, učenika Sergija Rodoneškog. Radio je 1445. u Svetoj Troickoj Lavri na prepisivanju knjiga. Opisao je otvaranje groba Sv. Aleksija mitropolita i sastavio mu je službu, kao i biografiju (1458).

Pahomije Logofet, srpski monah u Rusiji

Pahomije Srbin bio je propovednik, jeromonah i hagiograf u Rusiji. Napisao je 35 spisa: 18 službi i kanona svetiteljima, 9 žitija, 4 pohvalna slova i 3 priče o svetiteljima. U Velikom Novgorodu je opisao čudo Varlaama Hutinskog, koje se desilo 1460. godine.

Odlično je poznavao Sveto Pismo i crkvenu istoriju, velike vizantijske propovednike i stoga je unosio dosta rečitosti i govorničkih ukrasa u svoje sastave. Pahomije Logofet se smatra i sastavljačem prvog Hronografa. Najpoznatiji je po tome što je prvi izmislio ime Miloša Obilića. Živeo je i umro u Velikom Novgorodu.

Još krajem sedamnaestog veka Srbi su kao mornari, avanturisti ili kopači zlata pohodili Sjedinjene Američke Države. Prvi je zvanično ubeležen kao doseljenik Đorđe Šagić, Srbin iz mađarskog Stonog Beograda kod Budimpešte. On se kao slepi putnik 1814. u Hamburgu ukrcao na brod »Delaver« za Ameriku. Radio je na brodu kao crtač karata. Da ne bi bio prodat kao rob pobegao u licu Filadelfija sa
broda. Uhvaćen je i registrovan 1814. godine u Birou za emigraciju kao prvi srpski doseljenik pod lažnim imenom Đorđe Ribar (Džordž Fišer), jer je rekao da je »došao u Ameriku da peca ribu (fiš)«.

Đorđe Šagić je gradio prvu srpsku crkvu u Džeksonu SAD

Đorđe Šagić, (Stoni Beograd, Mađarska 1795- 1873. San Francisko) je pohađao gimanziju u Sremskim Karlovcima. Prelazi u Srbiju 1813. godine da se priključi voždu Karađorđu i ustanicima u borbi protiv Turaka. Beži potom u Austriju i radi na dunavskim lađama kao trgovac. Odatle emigrirao u Ameriku.

Ženidbom u SAD za bogatašicu postaje vlasnik plantaže pamuka i fabrike džinsa. Tražio je zlato po Kaliforniji i Meksiku, čiji je bio državljanin. Imenovan (1830) za direktora luke Galveston i za sekretara grada San Felipe. Bio je vlasnik štamparije, knjižare i urednik (1835) lista »Mercurio del Puerto de Matamoros«.

Prelazi u Nju Orleansu i radi kao generalni komesar i sekretar ekspedicije za Tampiko. Od 1840. godine bio je član gradskog odbora Hjustona i (1843) major u miliciji Teksasa. Učestvovao u borbama i pregovorima za nezavisnost Teksasa i Meksika od 1846. do 1848. godine i postao general.

U San Francisko postaje sekretar Zemljišne komisije za Kaliforniju, koji je delio zemlju doseljenicima i bio je sudija za vešanje, izveštač u Američkom građanskom ratu. Šagić nije zaboravljao svoje poreklo. Kada su Srbi počeli da 1864. godine podižu prvu crkvu Sveti Sava u Džeksonu, pridružio se i pomogao da osnuju malu koloniju srpskih doseljenika u Kaliforniji. Postao je prvi predsednik Ruskog i panslavenskog dobrotvornog društva osnovanog u San Francisku 1857. godine i član Društva pravoslavaca. Bio je grčki konzul u Kaliforniji i američki mason.

Kao avanturista koristio je različita imena i prezimena –Džordž Fišer, George Jorge, Georgije Šagic, Merkurio Šagić. Za sebe je pričao da je po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, a po držaljanstvu Amerikanac. Ženio se četiri puta. Njegovi potomci danas su Džek Malete, njegova deca Elis, Kejt i Tomas Malete iz Džeksona, i Lari Malete, lekar umetnik iz Hjustona. Kao i Džon Fišer iz Vašingtona i Džef Kaningham iz Ostina.

Istoričar Džon Livingston je Đorđa Šagića označio kao pionira avanturističke proze u SAD. Napisao je “Memoare” i Livingston ga je uvrstio među 200 najuglednijih Amerikanaca. U biblioteci Teksaškog državnog univerziteta u Hjustonu nalaze se svežanj dokumenata na kojima je ispisano „Uspomene Džordža Fišera” i njegovi umetnički portreti. Sahranjen je u San Francisku uz državne počasti i u uz
prisustvu predstavnika Amerike, Grčke, Rusije i Srbije.

Mornarički kapetan Ivo Visin iz Prčnja (Prčanj 1806-1868), odrastao je i školovao se u Boki Kotorskoj. Bio je prvi Srbin, koji je oplovio svet između 1852. i 1859. Na malom briku “Splendido“ obavio je za sedam godina 30 putovanja između luka u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Kini, Indokini i Australiji.

Pomorki kapetan Ivo Visin

Smatra se da je Ivo Visin prvi Srbin, koji je kročio na tlo petog kontinenta i začetnik srpske kolonije u Australiji. Austrijski car Franjo Josip odlikovao ga je počasnom belom zastavom “Merito Navali“ za izrazite pomorske zasluge.

U Pomorskom muzeju u Kotoru čuva se svedočanstvo o tome da je Ivo Visin, 1859. godine i na malom briku “Splendido“ stigao i do Australije. Kapetan broda Andrija Vukasović stigao je posle njega u Austrliju 1866. godine, a brat mu Tripo i bratić Tomas Vukasović 1873. godine.

Statistička iz 1891. godine pokazuju da se iz Srbije tada doselilo 21, a iz Crne Gore samo pet lica. Srbi su se kasnije u Austrliji pojavili među kopačima zlata u mestu Kalgurli u Zapadnoj Australiji, ali i u pojedinim delovima Kvinslenda, kao i u većim gradovima, Pertu, Melburnu i Sidneju.

Marko Lopušina

Izvor Našiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More