Najmlađi srpski oficir na svetu da je bio francuski vojnik, danas bi imao spomenik na Jelisejskim poljima!

Wikipedia
40

Neverovatna priča dostojna nekog filmskog scenarija! Ovo je priča o najmlađem podoficiru u svetu iz Prvog srpskog rata, srpskom vojniku Momčilu Gavriću.

Šteta što još uvek po njemu nije nazvana neka škola, kasarna ili neka druga institucija, jer je itekako zaslužio. Ipak, ima ulicu u Beogradu, u naselju Stepa Stepanović.

Verujete li da je sa samo devet godina, dobio čin kaplara! Imao je tek 11 kada ga je na Kajmakčalanu, ugledao slavni srpski vojvoda Živojin Mišić koji je bio šokiran.

Nakon što mu je major Stevan Tucović objasnio situaciju, i upoznao ga sa činjenicom da je Momčilo sa njima još od Cerske bitke, vojvoda ga je unapredio u čin podnarednika, i objavu poslao svim jedinicama naše vojske.

Momčilo_Gavrić_i_major_Stevan_Tucović Foto: Wikipedia

Momčilo je rođen je 1. maja 1906. godine u Trbušnici kod Loznice, kao osmo dete Alimpija i Jelena Gavrić. Kada je počeo Prvi svetski rat imao je samo osam godina. Avgusta 1914. godine, ostao je sam, naime, austrougarski vojnici iz Hrvatske domobranske 42. divizije (poznata i kao „Vražja divizija“) ubili su mu oca, majku, sestre, braće i babu, a kuću zapalili.

U trenutku masakra njegove porodice, on je bio kod strica, otac ga je poslao da nađe zapregu. S obzirom na to da je ostao bez doma i porodice, pošao je u Gučevo da traži srpsku vojsku. I našao je… Sudbina ili nešto drugo je uredila da preživi i da njegov put krene sasvim neočekivanim tokom.

Prihvatili su ga u Šestom artiljerijskom puku Drinske divizije, pod komandom majora Stevana Tucovića, brata Dimitrija Tucovića.

Gavrić im je odmah ispričao šta mu se dogodilo. Major Tucović je naredio vojnicima da svakog dana daju Gavriću da opali tri puta iz topa da bi na taj način osvetio svoju porodicu.

Kao pravi vojnik učestvovao je u proboju Solunskog fronta, gde je ranjen. Bio je nosilac Albanske spomenice, Spomenice Prvog svetskog rata i Ordena zasluga za narod. Lejdi Pedžet ga je zvala “srpski vitez”, Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu, francuski predsednik Miteran mu je 1985. godine dodelio orden, a general Lepardije rekao:

-Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima.

U vojsci se ponovo našao 1928. godine. Pohađao je gimnaziju “Henri Rajt” u Londonu, potom završio grafičarski zanat i obuku za vozača u Beogradu. Radio je u fabrici hartije “Vapa” u Beogradu.

Oženio se i dobio dva sina. U Drugom svetskom ratu hapsili su ga Nemci, a posle rata i partizani. Ali mu nisu naudili. Umro je 1993. godine.

Izvor Opanak
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More