Kad bi nam se vratio zakon kneza Miloša! Ovo je glavni razlog što Srba nestaje!

Foto: Instagram/Printscreen
49

Od januara do juna ove godine rodilo se u “majčici Srbiji” 29.314 beba, što je za 352 (1,2%) manje nego i isto vreme prošle godine. I tu se, uz iseljavanje, “krije” glavni razlog što je Srba iz godine u godinu sve manje, i to ne u zanemarljivom broju.

Demograf Vladimir Nikitović kaže da su ovi podaci sa pomeranjima od jedna odsto na nivou statističke greške i da ne menjaju trendove. A trendovi su prilično crni jer Srbija svake godine izgubi po “jedan Novi Bečej”, ili oko 37.000 stanovnika.

– Imamo stabilan trend, bez pogoršanja u poslednjih desetak godina, a da bismo zaustavili pad i dostigli stopu rađanja kakvu imaju skandinavske zemlje ili Velika Britanija, po dvoje dece na majku, treba nam 20 godina. A i tada bi pozitivne posledice osetili tek naknadno, pa bi nam trebalo tri decenije da bismo imali broj rođenih od pre 10 godina – rekao je Nikitović.

On ističe da je potrebno da se isprati cela jedna generacija, u periodu 20 godina, da bi se videlo da li neke političke odluke i akcije na povećanju nataliteta daju efekta.

– Teško je predvideti kako će ljudi reagovati i na ovu pandemiju,. Ako se produži na šest meseci, verovatno će doći do odlaganja odluka o rađanju, Isto tako , može se očekivati i kompenzacioni porast nakon prestanka epidemije, možda nova bejbi-bum generacija kao posle velikih ratova – kaže Nikitović.

Valjalo udariti po neženjama

Pre, bezmalo dva veka, knez Miloš zaključio je da bela kuga ozbiljno preti Srpskom narodu, vodeći se logikom – ako nema naroda, nema ni nad kime da se vlada, knez se odlučio za drastične mere i 1839. godine postavlja Bećarski zakon.

Kako bi se povećao natalitet i brojčana vrednost Srba, valjalo je udariti po neženjama koji su od braka i porodice bežali „ko đavo od krsta“, bili „bez samostalnih poslova“ i „jurili sojke“ po Beogradu. Da bi nastavili sa ovakvim životom, morali su da plate pozamašan danak od 1406 groša godišnje, što je za to doba bila poprilično visoka svota novca. Ovaj zakon bio je na snazi sve do 1864. godine.

Broj osnovaca sve govori

Za deset godina broj osnovaca u Srbiji smanjio se za 10,6 odsto, pri tome broj đaka je porastao u glavnom gradu, dok je u svim ostalim delovima zemlje pao. Statistika koja ozbiljno zabrinjava i upozorava pokazuje da je na kraju juna u školama širom Srbije bilo 61.152 učenika manje nego na početku decenije. Srbiji su puna usta borbe protiv bele kuge, osim reči i obećanja, čini se da ne postoji ništa konkretno što bi ljude podstaklo da osnivaju porodicu u Srbiji.

Posledice starenja stanovništva Srbije odlično se vide i kroz statistiku osnovnog obrazovanja u Srbiji u poslednjih deset godina, koju je objavio Republički zavod za statistiku.

Ukupan broj učenika osnovnih škola tokom proteklih deset godina smanjio se za 10,6 odsto, što znači da je na kraju juna u školama širom Srbije bilo 61 152 učenika manje nego na početku decenije.

Iz kabineta ministarke bez portfelja, zadužene za demografsku politiku Slavice Đukić Dejanović, stižu podaci koji kao da žele da prkose sumornoj statistici.

– Preduzete mere Vlade Srbije koje proističu iz Strategije podsticanja rađanja ulivaju blagi optimizam zbog činjenice da je u 2019. godini rođeno 424 beba više nego u 2018. godini. Srbija u poređenju za zemljama u okruženju (bivše zemlje SFRJ, Albanija, Bugarska i Rumunija) jedina beleži rast broja živorođenih u 2019. u odnosu na 2018. godinu iako su sve zemlje suočene sa demografskim izazovima nedovoljnog rađanja i intenzivnom emigracijom mladog stanovništva.

Takođe, stopa ukupnog fertiliteta (broj dece po ženi) prvi put posle 15 godina veća je od 1,5, a primetno je i da se žene u Srbiji odlučuju za rađanje više dece (raste broj treće, četvrto i petorođenih). U 2019. godini, beleži se i manji broj umrlih za 197 u odnosu na 2018. godinu”, odgovaraju iz tog ministarstva.

Mađarska i njene podsticajne mere, često se pominju kao uzor: Oslobađanje od poreza za majke četvoro i više dece, subvencionisani stambeni krediti koje parovi ne moraju da vrate ako dobiju treće dete, naknada u iznosu puno plate tokom porodiljskog odsustva i mogućnost bolovanja za bake i deke koji čuvaju decu – samo su neke od mera kojima Vlada Mađarske pokušava da podigne natalitet.

Jedna od najpopularnijih mera za podršku porodici u toj zemlji su subvencionisani krediti koje država daje mladim parovima u iznosu do 10 miliona forinti (oko 30.000 evra). Parovima koji dobiju dvoje dece biće “oproštena” trećina duga, dok će onima sa troje dece biti poništen ceo dug. Uslov je da se venčaju zakonski, pre 41. rođendana supruge. Pored toga, Mađarska daje i olakšice za kupovinu porodičnih vozila sa sedam sedišta, tzv. „miniven“ kategorije.

Iz nadležnog ministarstva slažu se sa time da ove mere imaju efekta, ali ne odgovaraju na pitanje kada bi i Srbija mogla da krene tim stopama.

– Mere populacione politike koje sprovodi Mađarska Vlada od sredine 2019. godine i subvencije prilikom dodele kredita za rešavanje stambenog pitanja mladim bračnim parovima u ovoj zemlji su dale pozitivne signale. Tako se npr. u Mađarskoj beleži porast sklopljenih brakova početkom 2020. godine, ali i blagi porast novorođene dece – napominju iz kabineta ministarke Đukić Dejanović.

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More