“Srbija nas gastrabajtere zaboravlja i ometa da pomažemo svoj narod”

Đuro Plavšić kod Branderbuške kapije
175

Đuro Plaviić, srpski biznismen i patriota iz Berlina, član Pokreta rodoljubi otadžbine i dijaspore (ROD), poreklom iz BiH, a srpski zet u Aranđelovcu, u specijalnom intervju za naš portal kaže da Srbija „nas gastarbajtere zaboravlja i ometa da pomažemo svoj narod“.

Plavšić je autor knjige „Srbi u Berlinu“, član srpske zajednice u nemačkoj prestonici, jedna od glavnih humanitaraca, aktivista parohije SPC i bivši delegat Nemačke u Skupštini dijaspore Srbije. Propast tog gastabajterskog parlamenta ne može da zaboravi.

Naime, kada je naša matica Srbija 2010. godine usvojila Zakon o dijaspori i Srbima u regionu stvorena je za iseljeni narod Skupština dijaspore Srbije. Kao predstavnik nemačke pokrajine Berlin Brandenburg gospodin Đuro Plavšić je izabran za delegata. Vremenom ta Skupština dijaspore je onemogućena da funkcioniše na smišljen način ili bojkotom državne vlasti Srbije, jer političari nisu više poštovali vlastiti Zakon o dijaspori i Srbima u regionu.

Đuro Plavšić i Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske

– Vlast u Beogradu poslednjih godina ne sporovodi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu, pa Skupština dijaspore ne funkcioniše. Nalazi se u tehničkom mandatu, jer nema političke volje u Srbiji da se ova skupština oživi. Matica ne želi da joj srpska dijaspora priđe bliže, pa je opstruira. Mi iz rasejanja koji donosimo poslove u otadžbinu, investicije, deviznu štednja, nemamo pravo glasa – precizira Đuro Plavišić.

I naglašava da su davanja radnika na privremenom radu u zemljama EU „više kupovina socijalnog mira u državi, nego prava investicija“. Time se dijaspora izbegava i nije ozbiljan faktor i stub između stranih investitora iz dijaspore i matice.

Poslednjih godina je Plavšić bio aktivan član Srpskog kulturno-sportskog društva i kao delegat Nemačke u Skupštini dijaspore Srbije, gde je iznosio svoje viđenje problema Srba u ovoj velikoj zemlji i njihovih rešavanja.

Brojna porodica Đure Plavšića u Berlinu

– Jedan od problema je dopunska nastava za našu decu i angažovanje učitelja, jer država Srbija i Ambasada Srbije u Berlinu nisu ažurne u imenovanju nastavnog kadra i nabavci udžbenika za srpske đake. Tako je 150 đaka tokom 2014. godine ostalo bez srpske škole.
Plavšić je kao delegat bio nezadovoljan i radom nekadašnje Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije, koja je pretvorena u Upravu za dijasporu u Ministarstvu spoljnih poslova, čime su Srbi u rasejanju, kaže, faktički ostali bez svoje „kuće u otadžbini“.

– Kancelarija je jako loše organizovala izborno glasanje u Nemačkoj, kao da je želela da izbegne da se čuje glas nas iseljenjih Srba. Kancelarija je bila uporište Srba iz rasejanja, preko kog smo mogli da dođemo do bojeg sistema glasanja u dijaspori, ali i do prilike da mi iseljenici dobijemo svoje poslanike u Narodnoj skuptini Srbije. Gašenjem Kancelarije za dijasporu na ovakav način Srbija je pokazala nejasan stav prema Srbima u rasejanju. Mi Srbi iz Nemačke zato pokrećemo incijativu da se vrati Ministsrstvo za dijasporu i tako da se institucijanalizuje pitanje političkog statusa Srba iz rasejanja u otadžbini kao naroda koji ima pravo glasa i pravo na svoje predstavnike u vlasti – kategoričan je Plavšić.

Početkom 2018. godine patriotizam Đure Plavšića iz Berlina je opet došao do izražaje. Postao je osnivač i član predsedništva novoosnovanog Pokreta rodoljubi otadžbine i dijaspore (ROD), koji predstavlja Srbe u rasejanju.

– Povela nas je ideja da se stvori jedna vrsta pokreta koji treba da predstavlja milione rasejanih Srba po svim kontinentima. Želja nam je da složno radimo za dobrobit čitavog srpskog nacionalnog bića – rekao mi je tom prilikom Đuro Plavšić.

Delegati srpskog rasejanja i rukovodioci ovog novog svetskog Pokreta rodoljubi otadžbine i dijaspore (ROD) su ljudi sa iskustvom u političkom predstavljanju, jer je većina njih, kao i sam Đuro Plavšić, već bili članovi Skupštine dijaspore Republike Srbije. I potom u tehničkom mandatu ovog parlamenta Svi oni su bili izabrani delegati iz mesta gde žive u tuđini.

Za Plavšića aktivnost u Pokretu ROD je bitna iz više razloga:
– Svojim radom izborićemo se da srpsko rasejanje dobije svoje poslanike u Narodnoj skupštini Republiek Srbije i time postane politički subjekt naše otadžbine. Drugo, odlučni smo da se bavimo lobiranje za srpske interese u svetu. Taj proces je započeli kada je usledilo upućivanje Deklaracije o odbrani KiM na mnogo političkih adresa širom Evrope i sveta – iskreno veruje u svaku novu patriotsku misiju Đuro Plavšić, delegat Pokreta ROD iz Nemačke.

– Našu aktivnost kao pokret, za razliku od mnogih dtugih, pokazujemo svakodnevno. Ne mešamo se u svakodnevnu poliziku, ne ističemo se u javnosti, ne pravimo koalicije sa drugima, zato nas narod u otadžbini prepoznaje kao prave patriote.

– Imamo jasne ciljeve. Ne može niko s aničim d anas potkupi. Mi smo protiv jednostrane partijske politike a za interes naroda. Mi smo za uređenu državu u kojoj se poštuju zakoni i volja naroda u Srbiji i Republici Srpskoj. I da ekonomija radi mimo politike i beleži uspeh. Mi smo za to da se dijaspori omogući elektornsko glasanje, a do tada da glasamo kao u matici. Da smo registroavni kao glasači, a ne da nas nanovo prebrojavaju i popisuju kao glasače, a u matici je to trajno okončan spisak glasača – ističe Đuro Plavšić.

Đuro Plavšić, koji analizira posledice seobe radnika u Nemačku i Berlin, upozorava da su od svih stranih randika najviše stradali sami Srbi.

– Najviše je pogođena prva, pa i druga generacija Srba, koja je krenula trbuhom za kruhom u inostranstvo, kada SFRJ nije imala mogućnost da pošalje školovane ljude i stručnjake da taj ogorman broj gastarbajtera spremi i poduči kako da se snađu u Nemačkoj. Kako da ojača njihov životni standard, kao što je to, na primer, uradila Turska. Ona je godinama slali stručnjake koji su savetovali zemljake kako da čuvaju novac, da štede, ulažu i plaćaju osiguranja, da zarade i obezbede sebi finansije za starost.

Plavšić tvrdi da je Turska planski pripremala svoje radnike na privremenom radu u Nemačkoj za povratak kući. Učila ih kako da izbegnu ubrzanu asimilaciju, ali da se dobro integrišu.

– Turska je od svojih gastarbajtera u Nemačkoj napravili snažan ekonomski faktor, ali i politički stub doseljenika, jer ih je naučila da uzimaju nemačko državljanstvo i da se upisuju u nemačke strane i bave politikom. Turski radnici su kao državljani postali sa svojim glasovima interesantni za nemačke stranke i političare. Srbi, koje nije imao ko da uči šta da rade, nisu na ovaj način gradili svoj status u Nemačkoj. Deo Srba je uzeo državljanstvo, a vrlo mali broj naših radnika je politički orijentisan i aktivan. Zato Srbi nisu politički interesantni Nemcima – zaključuje Plavšić.

Ovaj iskusni društveni radnik otkriva da se poslednjih decenija sporovodi tiha i potpuna asimilacija srpskog naroda u Nemačkoj, a da matica Srbija to zna i ništa ne preduzima da spreči gubljenje svojih ljudi u tuđini.

– Našoj državi je samo bitno da jedan broj gastarbajtera dolazi u Srbiju, donosi svoje devize i ostavlja ih u matici – nastavlja Plavšić – Najžalosnije je da taj novac nije kapital za ulaganja, već mrtava para, koja služi za svakodnevnu potrošnju. Penzije nemačkih gastrabjatera su male, pa se ušteđevina troši za održavanja domaćinstva i pukog života. Devizne doznake naših radnika u svetu biće sve manje, jer nove generacije na radu u Nemčkoj i zemljama EU ne štede za starost i ne nameravaju da novac ulažu u otadžbinu. Sa druge strane, današnjoj srpskoj političkoj eliti nije bitno naši nemački penzioneri imaju sve manje novca i šta će uoošte biti sa srpskim narodom u rasejanju.

Plavšić smatra da je srpska dijaspora decenijama u otadžbini slanjem svog novca iz sveta i ulaganjima u domaćinstva i članove porodie, čuvala socijalni mir u Srbiji i Republici Srpskoj.

– Gastarbajteri starijih generacija su finansirali članove svojih porodica u matici i ulagali u razne poslove. Oni su svoju budućnost gradili na povrataku kući. Nova generacija je kao žrtva totalne asimilacije nespremna za tu vrstu žrtvovanja. Ona ne planira tako brzo da se vraća i živi u Srbiji. Naši političari na to ne računaju i ništa ne čine da se povratak iseljenih radnika i stručnjaka u otadžbinu ubrza. Elita se samo kite pohvalama za priliv deviznih doznaka i pojedinačnim uspesima naših ljud u svetu. U dnevnoj politici u matici političari samo pričaju od “pet miliona Srba van Srbije i novcu koji “bezuslovno” stiže iz dijaspore. Nije mi jasno takvo pasivno i destruktivno ponašenje Vlade Srbije prema iseljenim radnicima i stručnjacima u dijaspori?

Đuro Plavšić primećuje velike promene u svetu, posebno u Evropi, ali je zabrinut zbog političke bahatosti vladajuće elite u otadžbini, koju ne zabrinjava nestanak srpskog naroda, a posebno naše dece u dijaspori.

– Meni kao predstavniku dijaspore nije jasno takvo ,,destruktivno,, ponašanje političara prema Srbima u rasejanju – kaže Plavšić – Našu decu i unučad treba sačuvati, jer oni su budućnost srpskog naroda. A to možemo da ostvarimo samo ako matica sebi stavi na listu prioriteta svojih političkih zadataka, Dijasporu trebaa staviti na prvo mesto unutrašnje i spoljne politike zemlje i pokušati razvojem intenzivnih odnosa sa rasejanjem, spasi što se još spasiti može. Strepim da je možda kasno za spasavanje srpskog naroda u dijaspori – iskren je Đuro Plavšić, jedan od najveći aktivista u glavnom gradu Nemačke i autor knjige “Srbi u Berlinu”, koji piše drugi tom, nastavk ove knjige.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More