Preminula Isidora Žebeljan, srpska kompozitorka i akademik, svetski orkestri izvodili njenu muziku

FOTO TANJUG / RADE PRELIC
65

Akademik, kompozitor, profesor na FMU Isidora Žebeljan preminula je posle duge i teške bolesti u Beogradu, potvrdili su Tanjugu u SANU.

Diplomirala je i magistrirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovića.

Od 2002. godine na tom fakultetu radila je kao profesor kompozicije.

Za svoja dela dobila je važne nagrade u zemlji i u inostranstvu, među kojima je i Mokranjčeva nagrada (2004).

Izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti 2006, a za člana Svetske akademije umetnosti i nauka 2012. godine.

Berlinski časopis Der Freitag izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu.

Kao prva javna ličnost sa Balkana, 2014. godine dobila je nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja, za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.

Isidora Žebeljan je takođe jedan od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film.

Komponovala je muziku za više od trideset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.


Četiri puta je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku.

Radila je na nekoliko filmskih partitura, uključujući i orkestraciju muzike Gorana Bregovića za filmove “Dom za vešanje”, “Arizona drim”, “Podzemlje” (u režiji Emira Kusturice), “Kraljica Margo” i “D serpent kis” (režija P. Ruselo).

Autor je muzike za film Miloša Radivojevića “Kako su me ukrali Nemci”, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najbolju originalnu muziku na Filmskom festivalu u Sopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine.

Značajni svetski orkestri izvodili muziku Isidore Žebeljan

Muziku preminule srpske kompozitorke Isidore Žebeljan izvode najznačajniji ansambli današnjice, kao što su Oktet Berlinske filharmonije, Bi-Bi-Sijev simfonijski orkestar, Geteborški simfonijski orkestar, Academy of St. Martin in the Fields, Bečki simfoničari, Brodski kvartet i mnogi drugi…

Njene kompozicije se redovno izvode u čitavoj Evropi, Izraelu, na Dalekom istoku, u Americi, Africi i Australiji… Autorski kompakt diskovi njene muzike objavljeni su u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Akademik Isidora Žebeljan je bila jedna od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitorki i muzike za pozorište i film. Komponovala je muziku za četrdeset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada.

Pored toga, dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja za svoj rad, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Neka od njenih najvažnijih dela su: opere “Zora D”, “Maratonci”, “Simon izabranik”, “Dve glave i devojka”, “Nahod Simon”; orkestarska dela: “Konji Svetog Marka”, “Zujte strune”, “Escenas picaras”; koncertna dela: “Igra drvenih štapova” za hornu i gudače, “Frula i flamingosi” za klarinet i orkestar, “Tri čudne ljubavi” za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar “Rukoveti”.

Ministar kulture uputio saučešće zbog Isidore Žebeljan

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević izrazio je danas saučešće povodom smrti kompozitorke Isidore Žebeljan, članice SANU.

“Bila je muzički talenat i stvaralac velike magnitude, kreativna, inovativna i jedinstvena”, istakao je Vukosvljević u telegramu saučešća.

Naveo je da je veoma potresen vešću o iznenadnoj i preranoj smrti Isidore Žebeljan, da i u ime Ministarstva kulture i informisanja, i u svoje lično ime, izražava iskreno i duboko saučešće njenoj porodici, prijateljima, poštovaocima njenog dela i članovima SANU.

“Njena dela bila su prepoznata, izvođena i visoko cenjena na svim meridijanima i kod publike istančanog ukusa. Postala je savremeni klasik u neklasičnom maniru”, naveo je ministar u telegramu saučešća.

Naglasio je da će Isidora Žebeljan ostati upamćena kao jedan od korifeja srpske umetničke muzike s početka 21. veka i jedna od najznačajnijih kompozitorki u istoriji srpske kulture, stoji u saopštenju.

(Kraj) imm/dar

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More