Pitali smo naše ljude u dijaspori koliko će da traje korona, ovo su njihovi odgovori

Foto: Tanjug/ (AP Photo/Maya Alleruzzo
454

Anketirali smo naše ljude u rasejanju tako što smo potražili odgovor na pitanje “šta mislite iz vašeg ličnog iskustva, dokle će da traje pandemija korona virusa”?

Dobili smo ne samo interesante procene o moći korona virusa, o merama pojedinih država, koje su oštrije nego li naše u Srbiji, već i kratke ispovesti naših ljudi o njihovom doživljavanju pandemije.

Miloranka R. iz Norveške nam je iskreno priznala:

“U Norveškoj je stanje pandemije mnogo gore nego u Srbiji. Vlada panika, slaba je kontrola, a još je i loše vreme. Sunce ovog leta skoro, pa da nismo videli. Putovanja nam nisu bila dozvoljena, bar ne u mojoj firmi. Tretiraju te kao zločinca ako negde putuješ. Država Norveška je objavila samo preporuke, koje se primenjuju na sopstvenu odgovornost. Nikakvo zdravstveno osiguranje ne pokrivaju štetu od ove bolesti. Što je najgore mi u Norveškoj ne znamo dokle će pandemije da traje. Šuška se da ni sledećeg leta nećemo moći da putujemo po Norveškoj i svetu”, rekla nm je ona.

I Nada V. iz Sindeja misli slično:
“ Ne znam kad će pandemija prestati, ali shvatam da nam se u Austrliji ne piše dobro. Putovanja su zabranjena između australijskih država. Sindejski aerodorom liči na groblje aviona. Da bi se komercijalna avijacija vratila u normalu, potrebno joj je najmanje tri godine. Studenti ne posećuju fakultet, studiraju onlajn. Ipak, Australija nekako kao da se polako izvlači iz ovog pakla”.

Milutin I. sa australijskog ostrna i države Tansmanije nije optimista:
“ Ne vidim kraj pandemiji. Živim na ostrvu Tasmanija sa kog niko ne može otići, niti ko može doći! Čak i moje pismo rodbini u Bijeljini nije u junu otišlo dalje od pošte u Melburnu. Čeka se let za Evropu.
Za ulaz i izlaz iz Tasmanije obavezan je karantin od 15 dana. Ne mogu u Sindej da vidim unuke. Na samom ostrvu živi se normano, ljudi se kreću, sastaju i pričaju. Vlast priča da da opasnost od korona virusa ne opada. Ja sam jedan od onih koji misli da je ova `pandemija` neka velika prevara. Doživeo sam i preživeo variolu veru, a evo preživljavam i koronu. Meni je korona kriva što nisam došao u otadžbinu ove godine. Sad se mislim kad ću moći videti zavičaj više?”

Mirel T. Iz Austrije imala je sreću da vidi zavičaj, ali i da oseti stroge bečke mere:
“ Austrija je pomislila da može da zaustavi korona virus. Zabranila je građanima iz komšiluka, Italije, Slovenije, Hrvatske, Srbije ulaz. Nas koji smo se vraćali sa odmora u Hrvatskoj, BiH, Srbiji stavila je u karantin i na testiranje. Broj zaraženih je privremeno opao, ali sada bukti.  Beč je sam sebi uveo crveni semafor, zabrana do zabrane. A onda je Nemačka zabranila Nemcima da odlaze u Beč. Potom su sve zemlje EU pratile Nemačku i zabranile ulazak svojim građanima u Austriju. Austrijanci nisu očekivali ovakav udarac. Beč je u velikoj krizi, jer nema prihoda u milijardama od turista. Sve to dokazuje da EU ne zna kada će pandemija da stane, a da opet ne krene. Onaj ko prvi počne sa vakcinom, njegova država će prva da se izvuče iz pandemije”.

 

Kad ću videti moj Beograd

Petar V. iz Švedske nam je rekao:

“ Pandemija će trajati sigurno do sledeće jeseni. Srbiji i Srbima neće biti lako da se izbore sa svim izazovima, koje ova katastrofa nosi sa sobom. Mi plaćamo danak neverovatno pogrešnoj politici koju smo vodili od početka devedesetih. Tome će jednoga dana doći kraj ali će posledice biti ogromne”.

Miodrag K. iz Nemačke kaže:

“Svet a i Srbija se guši u licemerju i neprincipijelnošću. U pandemiji Srbija je u boljem položaju od zemalja EU. Shvata da su masovni karantini i vanredna stanja ne samo neopravdani, već su i besmisleni.
Pre nekoliko nedelja u Nemačkoj je izašlo pola miliona ljudi na ulice Berlina i protestovalo protiv korona-politike u Nemačkoj. Kada će ovo prestati, kada se okrenemo ekonomskom prosperitetu”.

I u SAD situacija sa korona virusom ugrožava i zdravstveni, a i društveni život ljudi. Penzinerka Nikoleta I. nam to otkriva:

“ U Vašingtonu kažu da će ovo potrajati još najmanje šest meseci. Hteli smo da putujemo, da dođemo u Evropu i Srbiju, da ostanemo mesec – dva, ali ništa od toga. Kad ćui opet da vidim moj Beograd? Sedimo u kući kao zatočenici. Muž i ja se nigde ne krećemo, jer smo, navodno, u najriskantnijoj grupi ljudi.
U Vašingtonu niko ne preti vanrednim stanjem, ali svi se plaše da ne dobiju virus. Ne smeš nikog ni da pogledaš, a kamoli da pipeš. Ovaj užas mora proći jednog dana. Bolje da dočekamo budućnost živi, nego mrtvi”.

U Kanadi naš Dušan Lj. kako priznaje, gubi živce zbog pandemioje korona virusa, ali se snalazi kao isvaki Srbin:

“Pandemija mi baš ide na nerve. Odem na poštu ovde u Montrealu, da pošaljem preporučeno pismo u Beograd, ali mi rekoše da ne može “jer je Srbija u grupi zabranjenih zemalja za poštanski saobraćaj”. I rekoše mi poštari da probam za mesec dana “možda bude nekih promena. Mi ovde u Kanadi ne možemo da putujemo iz provincije u provinciju, niti iz regiona u region. Mogu da se kreću samo oni koji imaju adresu boravka. Živim i radim u Montrealu, a imam kuću udaljenu 80 km od apartmana u boravim. I setim se da u vozačku dozvolu ubacim adresu kuće i kad me saobraćajci kontrolišu kuda putujem, ja im kažem da idem kući. Izgleda da ce ovo trajati sve dok sav narod ne bude vakcinisan, a to može da bude tek za godinu dana. Dakle do tada ostaje da se i dalje nerviramo”, zaključuje Dušam Lj. iz Kanade.
Slično nam na naše pitanje u anketi kaže i lekar Slavoljub M. iz Minhena:

“Pandemija će trajati dok ne počne da se koristi vakcina. Ja se iskrano nadam da će do kraja godine neka od vakcina biti dostupna narodu. Ova ruska vakcina, ima smisla. Nije neki naučni izum, ali genetskim inženjeringom modifikovana postala je dostupna ljudima“.

Marko Lopušina

(nastaviće se)

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More