Održana peta srpska Šeširijada u Beču (FOTO)

Žiri i muzičari na reviji šešira Foto: Privatna arhiva
309

Kako se austrijski Srbi bore protiv korone i sprečavaju da pandemija utiče na njihov kulturni život ponajbolje pokazuje društvo “Bečke poete”, koje je 11. oktobra 2020. godine izvelo petu po redu ” Šeširijadu“. Ambijent je ukrasila i izložba “Slike iz Skadarlije” iz vremena kada su šeširi bili zaštitni znak ove boemske četvrti u Beogradu. Muziku uz program, priredio su majstor na violini Risto Nikolić i Momir Marijaković na harmonici.

Učesnici bečke “Šeširijade” bili su umetnici iz društva “Bečke poete” i njihovi gosti, koji su uz muziku kazivali svoje priče o srpskoj duhovnosti i poeziji, o Skadarliji, o Srbiji, o piscima i njihovim delima, posebno o Đuri Jakšiću, čije pesme je čitala predsednica durštva i glavni organizator Mirel Tomas i Katarina Marković.

Članovi društva Bečke poete

“Revija najlepših šešira bila je zapravo deo pesničkog dana u kome smo predstavljali dela naših velikih pisaca. Pesme Desanke Maksimović i Zmaj Jovine čitala je Mirjana Rab, mudrosti Meše Selimovića čitali smo svi zajedno, dok pesme Laze Kostića čitala Zorica Mitić. Nadmudrivanja žene i muža, predstavili su, Mirjana Rab i Zoran Radosavljević. Ja sam napisala poseban spev „Bečka škola -bečki lola“ za ovu manifestacij. Priču iz bogatog glumačkog života Čiče Ilije Stanojevića, kako je sa prvom scenom zapalio ne samo publiku već bukvalno i štalu u kojoj su to izvodili,  predstavio je Vojislav Besedić. Posebno bih istakla stihove, naše prve poetese, Danice Marinkovic, pod nazivom, „Korak napred pokloni se, korak nazad okreni se“. Pesnici su učinili da peta po redu „Šeširijada“ bude mnogo više od smotre šešira, objasnila nam je Mirel Tomas.

Vlasnici šešira, od kojih su većina bili orginalni ručni proizvod, defilovali su pored izložbe slika Skadarske ulice, na kojoj ih je čekao i Đuro Jakšić sa svojim šeširom. Žiri nije imao lak posao, ali je izabrao najbolje šeširdžije.

Mirel Tomas, druga s desna i pobednice Šeširijade

“Prva nagrada, koja se sastojala od šešira, tašne, kišobrana umesto štapa, i diplome pobednika, pripala je, Luci Tadijanović. Druga nagrada, bečki šešior i diploma, pripala je Danici Marinković, koja je imala šešir od ručne izrade. Radojki Čabarkapa, treće nagrađenoj pripali su divni crveni šešir, šampanjac i diploma.
Udruženje pesnika i pisaca “Bečke poete” , glavni organizator “Šeširijade”, neguje tradiciju srpskog pisanog stvaralaštva započetog osamdesetih godina prošlog veka, kada je 1987. godine nastao literarni klub “Poezija” u Beču. Njegovi osnivači bili su Stjepan Herman i Mirel Tomas. Njima se nešto kasnije pridružio Milinko Ametović, Bojan Popović, Živana Popović, Mihaela Tomas, Snežana Antić, kao i Radiša Đokić, koji je već prethodno imao i svoju umetničku grupu “Dijaspora”.

Godine 2007. godine sjedinjavanjem društava “Poezija” i “Dijaspora” nastalo je literarno društvo “Bečke poete”, čiji su osnivači Stjepan Herman, Radiša Đokić i Mirel Tomas. Upravu udruženja čine Milinko Ametović, Bojan Popović, Živana Popović, Mihaela Tomas i Snežana Antić. Društvo okuplja pisce, pesnike, glumce i recitatore, poreklom sa jugoslovenskih prostora. Bavi se izdavaštvom i predstavljanjem pisanih dela svojih članova. Najveći broj pisaca su pesnici. O njihovom delovanju govorila nam je pionir literarnog druženja u Beču, gospođa Mirel Tomas:

“Naš cilj je da pokažemo da bez prošlosti nema sadašnjosti. Baviti se umetnošću u ovom trenutku, u ovom vremenu – nije lako. Ne, smemo zaboraviti da umetnici sami sebi nisu dovoljni, šta bi umetnici bili bez prijatelja, simpatizera i kritičara. Time se otvara još jedan vid stvaralaštva i saradnje za one koji nas podržvaju i za one koji nam se pridružuju. Srećni smo da ima dovoljno onih koje interesuje kultura ove zemlje, pa i naše, ma gde bili”, kaže Mirel Tomas.

Kao predvodnik “Bečkih poeta” Mirel Tomas je registrujući ovo udruženje, postavila kao imperativ stvaralaštvo. Okupila je umetnike bečke scene i ponudila im platformu za prezentaciju svojih dela. Sama piše pesme i priče iz života u tuđini i u zavičaju, koji redovno posećuje.

Šeširijada u ambijentu izložbe slika iz Skadarlije

Kako nam je sama rekla Mirel Tomas, njena životna biografija tesno je vezana za pisanje, za Austriju i Beč. O sebi kaže:

“Ja sam cura iz Prnjavora. Rođena sam 1955. godine u srpskoj porodici kao najstarije, od troje dece. Otac, ujak, tetke, kao i mnogi drugi iz familije, veoma rano su otišli, neki u američku emigraciju, a neki na takozvani “ privremeni rad” u Evropu. Ujak, tetak i tetke su otišli u Austriju. Odatle je najverovatnije, stiga motivacija mojoj majci da treba i ja odem.

Ja sam sa 17 godina stigla u Austriju. Iste te 1972. godine sam dovela u Salcburg mlađu sestru, a četiri godine kasnije i brata. Počela sam da radim u nekom hotelu, ali se već sledeće 1973. godine preselila Vilah, u drugu austrijsku pokrajinu. A potom sam došla u Beč. Uvek sam nosila šešire i poželela da nas srpske umetnike i Beč upamti po “Šeširijadi”.

Na kraju ove divne priredbe ngrađeni na petoj reviji srpskih šešira u Beču pozdravljeni su bacanjem šešira u vazduh. I bacanje šešira u vazduh imalo je svoje takmičare i pobednike. Šampion je bila Gordana Subašić , vicešampion Katarina Marković, dok je Goran Čikoja osvojio zaslužno treće mesto. Potom su sponzori ove revije šešira podelili zahvalnice učesnicima i zabavnom orkestru.

U završnim tenutcima ove divne i tradcionalne manifestacije dobrog duha učesnici “Šeširijade” su pevali najbolje boemske pesme, ponajviše starogradske i time se rastali do sledeće šeste „Šeširijade“ u Beču.

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More