Srbin koji je gradio Beč bio je proteran iz njega

Milutin Milanković u najboljim godinama Foto: Wikipedia
469

Ove 2020. godine, navršava se 141 godina od rođenja Milutina Milankovića i 111 godina od dolaska iz Beča na Univerzitet u Beograd. Milutin Milanković, svetski naučnik, bečki doktorant i arhitekta bio je fasciniran Bečom. O svojim impresijama gradom na Dunavu pisao je:
„Mome divljenju ne beše kraja. Sa tornja Stefanove crkve grad je bio kao na tanjiru… Obuhvatih pogledom Belvedere, Švarcenbergovu palatu, Rathaus, Kalenberg, Dunav i njegove mostove, sve što se u Beču sazidalo u minulih pet vekova i razumedoh da sam iz svoje patrijarhalne jednostavne sredine došao u jedan drugi svet… To je bila nova sredina u koju sam ušao i – utonuo.“

U Beču se Milanković učlanio u Srpsko akademsko društvo „Zora“ i „Slovensko pevačko društvo“ koje je akcenat stavljalo na „Mokranjčeve rukoveti“. U Beču je provodio vreme u posebnim gostionicama, u kojima su se okupljali studenti, odlazio na izlete, povremeno i u operu, sa drugom Stevom.
Međutim, ubrzo je shvatio da ga takav način života neće daleko odvesti i odlučio je da promeni navike. Počinje da uči po deset sati dnevno, dobro se pripremao za ispite, učio sa razumevanjem, a predavanja su mu služila kao životni putokaz. O tim trenucima je zabeležio :
„Težak posao, ali dobra škola. U takvom radu počeo sam se razvijati u samostalnog mislioca.“

Milutin Milanković rođen je 28. maja 1879. godine u selu Dalj, u Austro-ugarskom carstvu. Preminuo je u Beogradu 12. decembra 1958. godine, a sahranjen na Novom groblju. Godine 1966. njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu u Dalj.

Osnovno obrazovanje stekao je zahvaljujući privatnim časovima u kućnim uslovima, jer je bio osetljivog zdravlja, da bi u Osijeku 1896. godine završio gimnaziju i položio maturski ispit. U Beču je iste godine, po nagovoru učitelja matematike iz Osijeka Vladimira Verićaka, upisao studije građevine, obzirom da odsek elektrotehnike, koji je želeo da upiše, u to vreme nije postojao na Visokoj tehničkoj školi, koje uspešno završava 1902. godine.

Doktorsku disertaciju u Beču je odbranio 3. decembra 1904. godine na Višoj tehničkoj školi, pod nazivom: „Teorija linija pritiska.“ Zabeležio je:
„Meni nije stalo samo do toga da dobijem doktorsku diplomu, već da se osposobim za samostalnog naučnog radnika. To mi je bio cilj života, htedoh ga postići vlastitom snagom, bez ičije pomoći… Tako sam prvi, od svih Srba, postao doktor tehničkih nauka, na svečanoj promociji 17. decembra 1904. godine . Ta godina doktorata bila je presudna za moj duhovni razvitak i kasniji naučnički poziv.“
Voleo je književnost i u predahu od učenja odlazio u biblioteku Bečkog univerziteta gde je čitao Homera, Getea, Šekspira i Tolstoja. Posećivao jepozorište, obilazio muzeje i galerije slika, pa tako lično upoznaje i Paju Jovanovića, poznatog srpskog umetnika.

Rodna kuća Milanković u Dalju

Kao inženjer, početkom 1905. godine, zaposlio se u građevinskoj firmi, koju je posedovao baron Adolf Pitel, radeći statističke proračune i projekte, prilikom konstruisanja objekata od armiranog betona.
Milanković je projektovao i izgrađivao mostove, gradio brane, hidroelektrane i vijadukte. Posebno se istakao kao konstruktor, pa je neke svoje pronalaske patentirao. Konstruisao je most na pruzi Beč – Pešta kod Banhide, pozorište u Vaspremu, pivaru u Osijeku, Fabriku gipsa u Egerešu i slično.
Mladom doktoru nauka, Austrijanci poveravaju rekonstrukciju jednog krila, primenom njegovog patenta o novoj vrsti betonske tavanice, Tehničko-visoke škole. Objavljuje naučne rasprave i pregalački radi na prostoru tadašnje Habsburške monarhije.

 

View this post on Instagram

 

Milutin Milanković ( 28 May 1879 – 12 December 1958) was a Serbian mathematician, astronomer, climatologist, geophysicist, civil engineer and popularizer of science.Milanković gave two fundamental contributions to global science. The first contribution is the “Canon of the Earth’s Insolation”, which characterizes the climates of all the planets of the Solar system. The second contribution is the explanation of Earth’s long-term climate changes caused by changes in the position of the Earth in comparison to the Sun, now known as Milankovitch cycles. This explained the ice ages occurring in the geological past of the Earth, as well as the climate changes on the Earth which can be expected in the future. He founded planetary climatology by calculating temperatures of the upper layers of the Earth’s atmosphere as well as the temperature conditions on planets of the inner Solar system, Mercury, Venus, Mars, and the Moon, as well as the depth of the atmosphere of the outer planets. He demonstrated the interrelatedness of celestial mechanics and the Earth sciences, and enabled consistent transition from celestial mechanics to the Earth sciences and transformation of descriptive sciences into exact ones.Milanković proposed a revised Julian calendar in 1923. It made centennial years leap years if division by 900 left a remainder of 200 or 600, unlike the Gregorian rule which required that division by 400 left no remainder. In May 1923 a congress of some Eastern Orthodox churches adopted the calendar;[32][33] however, only the removal of 1–13 October 1923 and the revised leap year algorithm were adopted by a number of Eastern Orthodox churches. #milutinmilankovic #serbia #juliancalendar #gregoriancalendar #astronomy #mathematics #climatologia

A post shared by Dragan82 (@maestro82) on


Na njegovo i ime Teodora Krojca, upisuje se patent pod brojem 25 2923, koji potvrđuje postojanje betonskih tavanica, u kojima se nalazi trska. Patentirao je još šest pronalazaka, a zanimljiv je njegov patent pod brojem 39 916, koji se odnosi na usavršavanje tavanice, koja poseduje zvučnu izolaciju.
O svom plodnom naučnom radu u Beču, Milanković je zapisao:
„U Beču sam bio poznati inženjer i naučnik. Posle diplomiranja na Tehnici, projektovao sam vijadukt u Alpima, vodovod i kanalizaciju u dva grada, doktorirao pod svodom Tehnike, koji je obnavljan i ojačan po mom sistemu armiranog betona… Uzgred, iako sam svoj sistem patentirao, kasnije su ga drugi koristili pod svojim imenom… Tamo u Beču uživao sam koliko u priznanjima, toliko i u pogodnostima od materijalne dobiti… No, što sam više uspevao i bolje se zabavljao, u duši sam sve nezadovoljniji bivao.“

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1. oktobra 1909. godine, Milanković postaje predavač na Katedri za primenjenu matematiku, gde mu je ponuđeno mesto predavača Racionalne, Nebeske mehanike i Teorijske fizike.
Milanković je napustio Beč, ali je ostao u kontaktu sa brojnim saradnicima, austrijskim institucijama, naučnicima i prijateljima. Posećivao je Beč i druge krajeve u Austriji kada god je mogao i dalje učestvovao u izgradnji velikih građevinskih objekata. Hroničari govore da je nakon definitivnog prelaska u Beograd, još 43 puta posetio Austriju za života, u svojstvu konsultanta ili projektanta.

 

View this post on Instagram

 

ЧОВЕК ИСПРЕД НАУКЕ Књига која ће задржати и поглед и срце, коју год страну да отворите. Велики Милутин Миланковић пише о свом пријатељу, једном од највећих математичара и рибара свих времена, Мики Аласу. Милутин не мери снагу формула и науке, већ снагу Човека. Кроз анегдоте, чак и стихове, гради се лик акдемика и неустрашивог путописца, пријатеља ескима, страсног виолинисте и великог генија. Ко прочита ову књигу спознаће једну од великих истина – да се мера великог човека налази у души, а не само у уму. Ваш примерак књиге можете поручити: Путем линка: http://agape.rs/covek-ispred-nauke/ Позивом на број телефона: 061/ 590-05-55 #agape #mikaalas #books #knjiga #milutinmilankovic #nauka #agapeknjiga #aleksandargajsek #gajsek

A post shared by Агапе (@agape_knjiga) on


Kada je napustio Beč, iako je u njemu stekao položaj i ime, veliki rodoljub Milanković je zapisao:
„Tog dana se završio 30-godišnji period mog življenja u Habsburškoj monarhiji, a i doba moje mladosti. Dolaskom u Beograd, vratio sam se u krilo svoga naroda i svoje porodice.“
Započeo je svoju profesorsku karijeru, uvek dobro pripremljen za nastavu, a studenti su ga rado slušali, šetajući Beogradom, setio se otmenog Beča.

Kada je buknuo Veliki rat Milanković je uhapšen u Dalju i smešten u garnizonski zatvor u Osijeku. I u takvim okolnostima nastavlja svoj naučni rad. Premeštaju ga 1914. godine u koncentracioni logor Nežidor, u Austriji. Uz pomoć supruge, ujaka Vase i profesora Čubera, biva izbavljen i nastavlja da živi u Budimpešti. Iako je zvanično bio u kućnom pritvoru Milankoviću je bilo dozvoljeno da se bavi naučnim radom u Centralnom meteorološkom institutu i Mađarskoj akademiji nauka.

U Mađarskoj je živeo četiri godine, dobio sina Vasilija i do 1917. godine, uprkos ratnim prilikama, uspeo da završi knjigu “Matematički osnovi nauke o kosmičkom zračenju” i ostvari cilj da matematički izrazi klimu na Zemlji, Marsu i Veneri. Zasnovao je svoju astronomsku teoriju promene klime.

S obzirom da se u tadašnjoj Jugoslaviji 1921. godine intenzivno razvija građevinska delatnost, Milanković je prihvatio ulogu supervizora u izgradnji važnih objekata. U knjizi “Milutin Milanković – putnik kroz vasionu i vekove” Mr Slavko Maksimović naglašava:
“Angažovan je na velikom broju gradilišta širom Jugoslavije: put Kraljevo-Raška, Uprava monopola u Nišu, Kavadarcima i Čapljini, Komanda mornarice u Divuljama, Narodna banka u Bitolju. Izvršio je pregled betonskih konstrukcija i statičkog proračuna za zgradu Narodne banke u Beogradu, kompletan projekat za izgradnju fabrike novca u Topčideru, ocene projekata građenja crkve Svetog Marka u Beogradu, nadzor prilikom zidanja zgrade Komande vazduhoplovstva, brojne ekspertize po pozivu raznih banaka i drugih institucija.“

Bio je vezan za Dunav, koji ga je vodio iz Beča do Dalja, Pešte i Beograda i o toj čarobnoj reci zabeležio:
„Ceo moj život prošao je kraj velike reke. U mladosti, jutrom sam gledao Dunav kako otkida komade očeve zemlje. Studentske dane u Beču, proveo sam kraj njega. Sa Kapetan Mišinog zdanja Beogradskog univerziteta, često sam gledao na Dunav u proleće i u jesen. U izgnanstvu, u Pešti, njime sam se tešio. Evo me pod starost opet kraj Dunava…“

Beč je umeo da mu uzvrati, kako bi sakrio zlo koje mu je učinjeno. Zlatnu doktorsku diplomu za uspešan rad na razvoju tehničkih nauka i podizanju ugleda škole, dodelio mu je 1954. godine u Beču,
Na poziv predsednika Austrijske akademija nauka i Rektora Univerziteta u Beču, održao je 1955. godine u Beču predavanje “O istraživanju hronologije ledenih doba”. Tada je napomenuo da je bio obuzet naučnim radom, tako da nije ni primeti, niti osetio dva svetska rata i velike svetske događaje.
Agencija za svemirska istraživanja uvrstila je Milankovića među 15 naučnika svih vremena, koji su se bavili planetom Zemljom. Svetska nauka uvrstila je Milankovića u pet najznačajnijih naučnika 20. veka.

Marko Lopušina

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More