Kad novinar postane plen korone! Dr Marko Lopušina: Preživeo sam i pobedio Kovid 19

Marko Lopušina u kovid bolnici Mladenovac, foto: Marko Lopušina
125

Uz pomoć lekara (dr Jovana, Jelena, Bilja, Ljubica, Lepa, Jeca, Andreja, Pavle), medicinskih sestara (4 Slađe, Jeca, Jaca, Caca, Mira, Irena, Ema, Sneža) i medicinske braće (Nikola, Isa, Aca, Ronaldo) iz Kovid bolnice Mladenovac za 10 dana lečenja izborio sam se protiv Kovid 19.

Hvala i drugim ljudima iz Banje Selters u Mladenovcu na požrtvovanju i lečenju 205 pacijenata u dve poslednje nedelje. Od toga broja bolsenih šestoro je umrlo. Sad sam naredne dve nedelje u kućnom karantinu i pod novom terapijom.

Sve je počelo stalnim kašljom, braon šlajmom u grlu, gubljenja osećanja za glad i jelo, pospanošću, sa malaksalošću, temperaturnim udarima od po 38,5 stepeni. U nedelju ujutro 15. novembra otišao sam u Dom zdravlja Surčin, jer u njemu nije bilo gužve i pregledao se. Izvađena mi je krv, bris iz grla i nosa. Dr Marija me dugo slušala. Snimljena su mi pluća na rendgen i dobio sam dijagnozu: korona virus i početak upale pluća.

Crvena zona kovid bolnice u Mladenovcu, foto: Marko Lopušina

Upućen sam u Klinički centar Bežanijska kosa na specijalistički pregled i lekarski uput u kovid bolnicu. I doktor Filip me poslao na rendgen i potvrdio dijagnozu:

“Moram da vas hospitalizujem. Nemam pravo da vam pišem recepte za lekove, ali odredio sam vam i ispisao terapiju. Samo sada da vam nađem slobodan krevet. Nema mesta u Gradskoj bolnici, nema ni u Areni, evo otvorena je Kovid bolnica u Mladenovcu. Treba da ste tamo u 19 sati”, predložio je dr Filip.

“Može Mladenovac, to je banje, sigurno im je medicinska ekipa uigrana i dobra!”, reagovao sam.

“Jeste, oni su uspešno lečili naše lekare i medicinsko osoblje, koje se razbolelo u prvom talasu pandemije”, pohvalio ih je doktor.

Dok smo sedeli kod doktora u Hitnoj službi bolnice na Bežanijskoj kosi, koja je smeštena u podrumu, stizali su novi pacijenti. Uglavnom stariji ljudi i u teškom stanju, sa problemima disanja. Dvoje njih je smešteno u sobe ove bolnice, na šta je na našu primedbu da ”ovde ipak ima mesta”, jedan lekar rekao: “To su ljudi koji imaju veze, mi lekari na to ne možemo da utičemo”.

Marko Lopušina u kovid bolnici Mladenovac, foto: Marko Lopušina

Nismo dobili ambulantno vozilo za prevoz u Kovid bolnici Mladenovac, već smo otišli našim automobilom.

Srećom nisam imao temperaturu, ni druge tegobe, tako da smo moja supruga i ja lako putovali. Svratili smo u jednu apoteku i kupili sve lekove i vitamine, koje mi je doktor sa Bežanijske kose prepisao. Cena je bila 5.500 dinara.

Kovid bolnici Mladenovac primio nas je medicinski brat Nikola. Mojoj supruzi je zabranio ulaz, a mene je odveo u sobu 205. Bio sam prvi i jedini kovid pacijent u nedelju 15. novembra u ovoj bolnici. Doktorka Jovana pregledala mene i moju terapiju i lekove.

Doktori i sestre u kovid bolnici Mladenovac, foto: Marko Lopušina

“Vi ćete sami da uzimate svoje lekove, mi ćemo da kontrolišemo vaše stanje i da vam dajemo infuziju. Ova terapija trajaće deset dana, koliko dugo ćete da uzimate glavni antibiotik Forteca,” napomenula je doktorka Jovana.

Pored ovog antibiotika u terapiji je bio i antibiotik Hemomicin, Probiotik, Gluformin, Prilazid, Kardiopirin, Paracetamol po potrebi, vitamini C, D3, cink, selen, lipoinska kiselina. Kada su došla dvojica novih pacijenata u sobu 205, dobijali su sličnu terapiju ali kroz infuziju. Sva trojica smo dobijali i injekcije u stomak protiv zgrušavanja krvi i tromba.

U Kovid bolnici Mladenovac broj pacijenata je narastao uza tri dana na 94, a potom na 205. Smešteni su u bolničkiom sobama na dva sprata. Uglavnom su to stariji ljudi i muškarci. Dosta njih je imalo ozbiljne poremećaje disanja, pa su im terapeuti donosili velike boce sa kiseonikom i uključivali ih na njih. Donošećnje i odnošenje tih boca sa kiseonikom, posebno noću, bilo je tako bučno, da smo se osećali kao da smo na nekom gradilištu, a ne u bolnici.

Neki pacijenti su bili nepokretni, a neki isuviše živahni. Jedna od njih je satima šetao po hodniku, upadao u tuđe sobe, jer nije znao gde je njegova i nije znao ni gde se nalazi. Medicinske sestre su bila jako uporne i pažljive prema njemu, a i svim drugim pacijentima.

“Ovo je bolnica za teške i nepokretne bolesnike, pa smo navikli na teškoće u radu. Radimo u dve smene, sa po najmanje četiri doktora i nas desetak sestara i terapeuta. Svi nosimo skafandere, ali nam je u njima teško, jer se mnogo znojimo, a ne smemo da se otkopčavamo”, rekla mi je sestra Slađa.

Dok je u Kovid bolnici Mladenovac bilo 95 pacijenata, lekari su češće obilazili bolesnike, sestre su brže davale terapije, a kuhinja je služila topla jela. Kada se broj pacijenata povećao na 205, uvećao se i broj teških bolesnika, a bilo je i više preminulih. Doktori su bili prezauzeti, nisu mogli da zapamte imene i prezimena svojih pacijenata. Čitali su ih sa bolničkih kartona okačenih na krevetima bolesnika. Medincine sestre su bile pod pritiskom da opsluže svakog od 205 zaraženih korona virusom. Kuvari su radili punom parom da bi spremili po tri obroka dnevno. Ta jela iz kuhinje banjskog i bolničkog hotela “Selters” bila su hladnjikava, jer se isporuka zbog velikog broja pacijenata odužila.

Higijena je bila na relativno visokom noviu, jer su sestre čistile sobe, ordinaciju i toalete. Po 15 velikih vreća smeća dnevno je iznošeno sa našeg sprata. Probleme sa higijenom uvećavala je sam zgrada, koja je oronula i bez dovoljno toaleta. Samo dva na 95 pacijenata. Nije za nas “obične” bilo kupatila, ali je bilo dva creva za ispiranje. U tri sobe za odabrani bolesnici su imali svoj toalete, tuševe i televizore.

U Kovid bolnici Mladenovac svako je doživeo deo svoje novije istorije. Prvo smo mi pacijenti jedni drugima pričali svoje dogodovštine iz mladosti i vremena kada smo bili zaposleni. Potom priče o penzionerskim danima i zbivanjima. Izbegavali smo da govorimo o vlasti i funkcionerima, ali smo nabrajali primere sramotnog ponašanja državnih službenika tokom naših života od oko 70 godina.

Moj cimer Petar je “proslavio” slavu Aranđelovdan deleći nam “jafa” biskvit. Cimer Stoja je dobio tužnu vest, od korona virusa je preminuo njegov zet iz Čačka. Svi smo bili tužni kada je javljeno da je preminuo od ove bolesti i patrijarh srpski Irinej.

Ožalili smo i vladiku Artemija, kome je tokom bolesti ukinuta crkvena kazna i ožalili smo glumca Ivana Bekjareva, koji je u to vreme sahranjen.

“Za ovih deset dana doživeli smo toliko događaja, da čitav roman može da se napiše”, rekao je pacijent Petar, limar u penziji sa Karaburme.

Desetog dana, 25. novembra odamah iza ponoći doktor Andreja mi je tokom vizite saopštio: “Vi ste gotovi. Idete kući iza podne. Zovite da dođu po vas!”

Kad je svanulo javio sam mojoj supruzi da dođe po mene “iza podne”. Moja otpusna lista je bila ispisana i potpisana tek iza 15,30 h. Doktori su zaista imali pune ruke posla, stari pacijenti, izlečeni su otpuštani, da bi u njihove bolesničke krevete legli tek pristigli novi bolesnici od kovida 19.

U otpusnoj listi doktor Andreja mi je napisao da treba da budem u kućnom karantinu najmanje dve nedelje, da treba da se lečim narednih pola godina i napisao mi je novu terapiju.

Pogledao me je u oči, stisnuo mi ruku i rekao:

“Srećno vam bilo. Čujemo se telefonom, ako vam treba neki moj savet, ali gladajte da više ne dolazite u Kovid bolnici Mladenovac”.

Kada sam došao kući spavao sam narednih 12 sati, od srede u 8 h uveče do četvrtka u 8h ujutro. Probudio sam se 26. novembra i poslao poruke rođacima i prijateljima da sam preživeo i pobedio kovid 19.

Marko Lopušina

Izvor Našiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More