Srpski genetičar iz Hamburga poručuje šta ga brine više od korone: Ako se ovako nastavi, odlazak mladih biće još izraženiji i pogubniji po zemlju

Foto: printscreen/Twitter
171

“Iza nas je godina koja je ukinula slobodu i odnela neke drage ljude, ali nas je nečemu i naučila. Život će ponovo biti normalan, ali mi ćemo biti drugačiji” u novogodišnjem intervjuu za Nova.rs priča prof. dr Miodrag Stojković, najpoznatiji srpski, ali i jedan od vodećih svetskih genetičara.

Veliki stručnjak i vlasnik specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, profesor Stojković, od marta meseca živi u Hamburgu i zbog pandemije koronavirusa radi od kuće, na nekim od najvažnijih istraživanja za čovečanstvo.

Kako biste opisali 2020. godinu, kako ćete je pamtiti?

Kao godinu u kojoj su mnogi dragi ljudi otišli pre vremena, kao godinu koja je potpuno ukinula mogućnost planiranja, moram da kažem i slobodu… Ostaće upamćena po tome jer je virus pokazao koliko smo ranjivi, slabi, jer smo njemu morali da prilagodimo profesionalni i privatni život. Ipak, ostaće upamćena i po tome da nas ni to nije zaustavilo da nabavimo novu i modernu opremu za Specijalnu bolnicu u Leskovcu, pa kada je bilo najgore, da i dalje pomažemo ljudima da pobede sterilitet i dođu do potomstva.

Možete li da nam opišete epilog Vaših istraživanja na Harvardu i koliko će biti značajna za čovečanstvo?

Epilog je da smo zahvaljujući nesebičnoj pomoći saradnika sa Harvarda, iz Španije i Velike Britanije uspeli da objavimo nekoliko naučnih radova čiji eksperimentalni deo po prvi put pokazuje koliko je sve prisutnije zagađenje ljudske sredine, naročito plastikom, pogubno po zdravlje i pojavu bolesti za koje vrlo često nemamo objašnjenje – ne samo kako, već i zašto sve češće nastaju. Radovi opisuju da zagađenje utiče na razvoj srca, srčanih zalistaka, pluća, oka, na slabost srčanog mišićnog tkiva, poremećeni metabolizam kao i na sterilitet naročito na onaj deo koji se odnosi na usađivanje embriona u matericu, za nas koji se bavimo vantelesnom oplodnjom, jedan od kritičnih momenata na putu do trudnoće.

U kom stadijumu je generalno svet nauke u Srbiji, koja ima mnogo mladih nada, ali se vlast na njih mnogo ne obazire?

U stadijumu da i dalje revnosno sadimo talente da bi nekome drugom pali u krilo. Nema razumevanja niti izdvajanja sredstava za nauku, odlazak mladih nikada nije bio veći, sa prestankom krize i ponovnim otvaranjem granica, a ako se ovako nastavi, biće još izraženiji i pogubniji po zemlju. Trošimo znanje i mladost kao da su to neiscrpni resori, a da to nije tako vidimo po statistici koja pokazuje da kao narod iz godine u godinu poražavajuće starimo i nestajemo. Na primer ako je školske 2011/2012. školu pohađalo negde oko 283.000 srednjoškolaca, školske 2019/2020. taj broj je umanjen za skoro 34.000 đaka.

Kako je živeti na relaciji SAD – Nemačka – Srbija? Gde Vam je najlepše?

Zbog korone se nalazim u takozvanoj kućnoj kancelariji koja je trenutno u Nemačkoj. Zahvaljujući saradnji i naučnim projektima vrlo često sam na putu i naravno, uslovi za naučni rad koji se nude u Americi ili Nemačkoj su više nego izvanredni. Moje angažovanje u Specijalnoj bolnici u Leskovcu vidim kao dalji napor da novim saznanjima, SPEBO ostane jedna od vodećih institucija u lečenju steriliteta, specifična po tome jer je mesto gde se nauka i praktična primena uspešno ukrštaju. To dokazuje preko 45 novostvorenih školskih odeljenja tj. preko 1000 novorođenih beba. To je lepo, to je najlepše.

Kako provodite praznike?

Radno, imamo nove rezultate koji pokazuju kako zagađena voda za piće utiče na transport i akumulaciju mikroskopski vidljive plastike, u kojim organima je ima najviše, kakav je njen uticaj na njihov rad i hormonski status, koja je specifična funkcija gena u ranom ljudskom razvoju, kako normalnom tako i abnormalnom koji dovodi do bolesti… Želja je da to što pre objavimo kako bismo, ne samo naučnoj već i zakonodavnoj zajednici ukazali da su i regulativne promene radi očuvanja zdravlja i prevencije bolesti više nego neophodne.

Šta očekujete od 2021. godine, mislite li da će biti bar malo mirnija i lakša, ili nas čeka još veći haos?

Nadam se da će 2021. godina biti godina popuštanja korona tenzije, naravno u zavisnosti od toga kada će kod nas nastupiti široka primena vakcine. Očekujem da ponovo imamo slobodu nesmetanog delovanja i kretanja jer kao naučniku najviše mi nedostaju praktični rad u laboratoriji kao i predavanja i kongresi sa direktnom razmenom najnovijih dostignuća i saznanja. Ne očekujem haos, mada ko će ga znati, izgleda da neki ljudi haos doživljavaju kao red.

Rekli smo da nećemo o koronavirusu, ali evo samo kratko. Hoćemo li se, po Vašem mišljenju, osloboditi koronavirsa u 2021. godini ili će trajati i dalje, koliko još?

Nećemo se osloboditi, ali ćemo vakcinom umanjiti opasnost virusa naročito po starije i visoko rizične pacijente. Virus će nas sigurno pratiti dug niz godina, ali sigurno kraće nego trenutna zagađenost prirode, recimo da se plastična maska kompletno razgradi potrebno je 450 godina, a količina plastičnog otpada nažalost decenijama dramatično raste. Treba da nas brine u kakvom stanju ostavljamo planetu budućim generacijama, dok na viruse ne možemo baš uvek da utičemo – na očuvanje prirode, a time i zdravlja, itekako možemo.

Hoće li život ikada više opet biti normalan?

Naravno da hoće. Neke stvari će se sigurno promeniti, na primer ubrzana digitalna transformacija, tržište, način i mesto rada, ali će te promene vremenom postati uobičajene. Zato bi bilo dobro da iz stanja korone izvučemo pouke i budemo spremni za stanje posle korone, naročito da se vratimo ostalim problemima. Tu posebno mislim na neophodnost da se ponovo i intenzivno posvetimo drugim bolestima i bolesnicima koji su zbog korone znatno uskraćeni blagovremenog lečenja.

 

Izvor Nova.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More