Dug i trnovit put do srpske Aja Sofije, ali vredelo je čekati! Patrijarh German 88 puta ponovio molbu za nastavak gradnje najveće pravoslavne bogomolje(FOTO)

FOTO TANJUG /TARA RADOVANOVIC
378

Put od ideje o izgradnji Hrama Svetog Save, koja se javila davne 1895. godine, do njegovog završetka bio je dug i trnovit, ali ako je suditi po velelepnoj građevini koja je iznikla na Vračaru, vredelo je čekati.

Temelj za ovaj grandiozni objekat postavljen je 1935. godine, pomagali su patrijarsi Varnava, Gavrilo, German, Pavle, Irinej kao i arhitekte Bogdan Nestorović, Aleksandar Deroko, Branko Pešić. Povodom završetka obnove Hrama, ovozemaljsko i nebesko slavlje povodom otvaranja bilo je posvećeno narodu koji se odužio prvom srpskom arhiepiskopu, čije su ostatke Turci 1594, spalili na Vračaru, a na tom mestu posle više vekova izgrađen je objekat za koji kažu da je nova Aja Sofija.

FOTO TANJUG /TARA RADOVANOVIC

Mnogi će reći da smo mi skloni preterivanju i da je lepota Aja Sofije neprevaziđena, ali to mogu da kažu samo oni koji nisu videli šta je ruski akademik Nikolaj Muhin od nekadašnjih sivih betonskih zidova napravio. Svetski ikonografi govore da je napravio čudo, kojim je bio impresioniran i čuveni časopis “Vog”, koji je 2017. godine napravio reportažu o srpskoj svetinji. Iako su tada bili ugrađeni samo obrisi mozaika, ovaj časopis je nagovestio da se priča o Hramu Svetog Save privodi brzo kraju i da će ona biti prava srpska bajka.

Za vladiku Stefana, starešinu ovog hrama, to više nije bajka, već stvarnost.

– Ta stvarnost su skoro 15.000 kvadratnih metara mozaika, u koji je ugrađeno preko 50 miliona komadića, težine veće od 320 tona. To su i figure, koje su impozantne. Hristos ima raspon ruku 17,2 metra, a njegova glava je preko četiri metra. U apsidi je i Bogorodica koja je replika, odnosno rađena po uzoru na ajasofijsku, s tim što sam ja rekao i hoću da ponovim, da je original koji je bio u Aja Sofiji, nekada otuđen i naknadno pronađen. On se čuva u Atini u muzeju i umetnik Muhin je s njega radio lik Bogorodice. Zato sam u šali rekao da je naša originalnija nego ona koja je u Aja Sofiji. Ali to nije šala, već fakat, kao što je fakat da je mozaik urađen po najnovijoj tehnici koja se u poslednjih 15 godina radi u Rusiji, za koju kažu da je rok trajanja, večnost – rekao je ranije vladika Stefan za “Blic”.

FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Aja Sofija je za šest godina sagrađena, a mozaik je rađen skoro šest vekova i nikada nije završen do kraja. Naš hram smo gradili preko sto godina, ali mozaik je urađen za manje od četiri godine. To se nikada nije desilo u istoriji čovečanstva jer je reč o mozaiku grandioznih dimenzija. I to jeste čudo, kako kaže njegov tvorac, akademik Muhin. U tom čudu je i polijelej, luster, koji je najveći na svetu, čiji je prečnik preko 20 metara, a lanci koji ga drže su dužine veće od 600 metara. Dakle, Hram Svetog Save nije više bajka, već realan život.

Ali put do te stvarnosti srpske bajke nije bio lak. Naime, četrdeset godina nakon ideje, izgradnja Hrama je počela 15. septembra 1935, kada je patrijarh Varnava osveštao temelje. Patrijarh Gavrilo je 10. maja 1939. u oltaru položio i povelju, ali je izgradnja 1941. zbog rata zaustavljena. Zastoj je bio do 1984, kada je patrijarh German, nakon 88 ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, dobio dozvolu vlasti za nastavak gradnje, koja je počela 12. maja 1985.

Profesor Branko Pešić je imenovan za novog arhitektu Hrama, a prvi zadatak mu je bio da pozove zidare da razbiju zazidana vrata. U kabinetu patrijarha Germana čekao ga je projekat Hrama, koji je posle okupacije Patrijaršiji predao arhitekta Aleksandar Deroko, koji ga je sačuvao od nacista zakopanog u zemljanom podu svoje kuće. I od te 1985. godine radovi se nastavljaju, da bi 1991. bili prekinuti, opet zbog rata. Nastavljeni su 2000. godine, a povereni su profesoru Vojislavu Milovanoviću. Od tada do danas nisu prekidani, a konačnu konturu su dobili ovih dana. Završni pečat je dao akademik Nikolaj Muhin.

FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

– Ako bih morao jednom rečju da opišem Hram Svetog Save, onda je ta reč ČUDO! Ja sam srećan što mi je Bog podario tu sreću da i ja učestvujem u stvaranju tog čuda. On se gradi za srpski narod, ali on pripada čitavom pravoslavlju. Ovo je veliki svetski projekat koji je odredio moj život. To je neverovatan dar od Boga koji je obeležio moje bitisanje na ovom svetu. Nadam se da nisam živeo zabadava – kaže Muhin.

Brojke

Polijeleja ima čak 300, a centralni, u bronzi, sa ugrađenim ikonama na drvetu, prečnika od čak 20 metara i težine skoro 14 tona, ujedno je i najveći. I to ne samo u Hramu već i na svetu. Pričvrćen je za zidove sa 12 ankera na visini od 7,5 metara od poda. I njega je osmislio akademik Muhin.

Oltar

U oltaru je ikona Isusa Hrista sa rasponom ruku od neverovatnih 17,5 metara, što dodatno daje veličanstvenost ovoj svetinji. U Hramu su tri oltara, od kojih je glavni posvećen Svetom Savi, a desno od ulaza nalazi se oltar posvećen Svetim Ermilu i Stratoniku, prvim hrišćanskim mučenicima na teritoriji Beograda, dok je treći oltar posvećen Svetom despotu Stefanu Lazareviću koji je Beograd učinio prestonicom. Ispod Hrama je kripta posvećena Svetom Savi, tako da zajedno s njim, ima četiri oltara. Podna mermerna obloga zauzima ukupno 3.600 kvadrata, od čega je čak 1.600 kvadrata u složenim kamenim intarzijama.

Veličina

Hram Svetog Save najveći je pravoslavni hram ne samo u našoj zemlji već je po površini i zapremini jedan od najvećih u svetu. Može da primi 11.000 ljudi. Sveukupno, proteže se na površini od 3.500 kvadratnih metara, uz dodatnih 1.500 kvadrata na tri galerije na prvom nivou. Proteže se u jednom pravcu 91 metar, a u drugom 81 metar, sa kupolama ukrašenim sa 18 pozlaćenih krstova i zvonicima koji ukupno sadrže 49 zvona.

Izvor Blic
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More