U Evropi zbog korona krize OTKAZI i SKRAĆENI RAD, evo kakva je situacija u Austriji i Nemačkoj

Foto: (Sina Schuldt/dpa via AP)
1,894

Skoro dva miliona više ljudi u Evropi je sada bez posla, u odnosu na 2019. godinu. Možda najteža situacija po ovom pitanju jeste u Austriji, za koju se procenjuje da je nezaposlenost najveća od II svetskog rata. Čak se i u najjačoj evropskoj privredi, Nemačkoj, tokom korona-krize okončao rast zaposlenosti koji je trajao 14 godina, a slične vesti svakoga dana stižu i iz drugih razvijenih zemalja Evrope, piše Blic.rs.

Prema podacima Evrostata, nezaposlenost u EU jeste pala u novembru za 0,1 procenat u odnosu na oktobar 2020. godine, ali je i dalje u porastu odnosu na isti period 2019. godine. Ipak, analitičari očekuju i dalji rast nezaposlenosti.

Iako i u našoj zemlji ovi podaci izazivaju strah, ekonomisti smatraju da je porast nezaposlenosti u Evropi zapravo samo jedan od načina suočavanja sa korona- krizom, različit od pristupa u Srbiji.

Direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) u Austriji Johanes Kopf, prognozirao je da će aktuelna korona kriza dovesti do daljeg rasta nezaposlenih u toj zemlji, do iznad 500.000, najverovatnije krajem januara, ali da će potom uslediti novi uzlet privrede. Kopf je agenciji APA rekao da je Austrija suočena sa najvećim krizom na tržištu rada od Drugog svetskog rata.

“Nakon krize uslediće novi bum”, uveren je on, dodajući da za taj period treba već sada prekvalifikovati i doobučiti nezaposlene. Kao prekretnicu, on vidi vakcinaciju, jer kada vakcina bude raspoloživa širem stanovništvu, onda se može polaziti od rasta spremnosti na investicije i potrošnju.

Iz austrijskog servisa za zapošljavanje prognoziraju DALJI rast nezaposlenih, pa UZLET privrede, a savetuju DVE STVARI

U Nemačkoj je recimo, tokom 2020. godišnji prosek broja zaposlenih iznosio 44,8 miliona, što znači da je bilo 477.000 manje zaposlenih nego 2019. godine.

“Time se tokom korona-krize okončao rast zaposlenosti koji je trajao 14 godina, čak i tokom globalne ekonomske i finansijske krize 2008. i 2009. godine”, saopštili su iz Zavoda za statistiku.

Najveći pad broja zaposlenih je očekivano u sektoru usluga (281.000) u koji se broje trgovina, prevoz i ugostiteljstvo. Tokom prošle godine su mahom nestajala radna mesta bez stalnih ugovora, dok je kako navode, skoro dva miliona ljudi na takozvanom skraćenom radu.

Pored toga što u ovim zemljama živi veliki broj Srba, koji su mahom i zaposleni u ugostiteljstvu, te je mnogo njih ostalo bez posla, Nemačka i Austrija su i među najvećim srpskim ekonomskim partnerima, te ne čudi što naše građane ovi podaci brinu. Ipak, ekonomisti imaju objašnjenje za ovakve statističke podatke, koje našim građanima ipak pruža odušak.

Naime, prema rečima ekonomiste Aleksandra Stevanovića, porast nezaposlenosti je praktično samoo jedan od načina suočavanja sa posledicama uticaja korone, te je to zapravo tehničko pitanje.

“Recimo, mi smo u Srbiji odlučili da zbog toga što nam je relativno visoka nezaposlenost, svakako mnogo bolja nego ranije, ali i dalje visoka, da ljude zadržimo na poslu tako što ćemo firmama davati stimulans. Austrijanci su smatrali da je u redu da firme, ako moraju, otpuste nekoga, računajući da će se to prirodno povući, da će ti ljudi naći mesto, a u međuvremenu će oni biti na socijali i neće se ništa strašno desiti”, kazao je Stevanović.

Kako je dodao, te evropske zemlje su bogate te sebi mogu da priušte porast nezaposlenosti i da ljudi na neki period pređu na socijalna primanja. Razlika je, kako kaže, u pogledu načina suočavanja s krizom.

I Vladimir Gligorov, dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji inače, živi u Beču, govoreći o tržištu rada za “Blic Biznis” istakao je sledeće:

“Sada imate situaciju da bez posla ostaju radnici koji su bili zaposleni, a iako njihova preduzeća nisu radila ili su radila u smanjenom obimu. Država im je prvo pomagala za plate, a sada se i državi i poslodavcima više isplati da im plaćaju naknade za nezaposlene dok svi čekaju da se okonča epidemija”, objasnio je Gligorov.

Izvor Blic.rs
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More