Državna televizija Austrije (ORF) emituje film srpskog autora o Diani Budisavljević

Foto: Wikipedia
105

Povodom 130. rođendana Dijane Budisavljević (15. januar), Državna televizija Austrije (ORF) emitovaće 13. januara sa početkom u 22.30 na kanalu ORF2 dokumentarni film „Spasilac deteta i masovni ubica” (Die KinderRetterin und der Massenmörder), autora Zorana Dobrića, o hrvatskom fašizmu i ovoj hrabroj ženi, humanitarcu i njenom podvigu. Dobra je prilika i da Srbi u Austriji svojim austrijskim prijateljima poklone originalnu verziju knjige pisca Vilhema Kuesa “Dianas Liste” (“Dijanina lista”).

Knjiga Vilhema Kuesa “Dianas Liste” ima izuzetan značaj za upoznavanje široke javnosti s jednim tako važnim humanitarnim poduhvatom kakav je spasavanje srpske dece iz ustaških logora. Iako je bila Austrijanka, Dijanu Budisavljević u Austriji jedva poznaju i njene hrabre akcije spasavanja uglavnom su zaboravljene.


Zbog toga je knjiga Vilhelma Kuesa na nemačkom jeziku – „Dianas Liste” – odličan izbor i način da svaka Srpkinja i Srbin koji žive u Austriji ovom knjigom upoznaju njihove austrijske prijatelje sa golgotama i stradanjima koje su doživela i preživela srpska deca tokom Drugog svetskog rata. Knjiga je i odlično štivo da se nađe u svakoj biblioteci, s obzirom na to da predstavlja istorijsko svedočenje stradanja srpskog naroda.

Kao biografski roman, knjiga „Dianas Liste” (srpsko izdanje „Dijanina lista” u izdanju SamizdataB92) je priča o hrabroj ženi i majci koja je koja je, između oktobra 1941. i maja 1945, spasila najmanje oko 10.000 dece, najvećim brojem srpske, iz ustaških koncentracionih logora, u jednoj od najmračnijih epoha nemačke i hrvatske istorije. U svojoj knjizi, Vilhem Kues verodstojno prenosi šta je Dijana Budisavljević proživela – njenu hrabrost kada izgovara “ne izlazim odavde dok ne spasem decu, šta god da samnom učinite”, pa čak i ono najgore – atmosferu masovnih progona i smrti.

Foto: Facebook/printscreen

Akcija Dijane Budisavljenić bila je jedna od najtežih, i po broju spasenih, i najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 10.000 spašene dece preživelo rat.

Dijana je bila udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, koji je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba. Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala tokom rata, Dijana je vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Imala je podršku uskog kruga ljudi, svi koji su se bavili spašavanjem dece iz logora rizikovali su sopstvene živote.

Krajem maja 1945. dva agenta OZNE odnose joj albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija.

Oduzimanjem dokumentacije Dijani Budisavljević onemogućeno je da dalje rade na identifikaciji velikog broja dece. Njena ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece, u Ministarstvu nije prihvaćena.

Izvor RTS
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More