“Srbi u Sloveniji da budu nacionalna manjina” Zašto je ova godina ključna za tamošnje Srbe

126

„Za nas Srbe u Sloveniji 2021. godina je izuzetno važna iz više razloga. Prvi je novi popis stanovništva u Sloveniji u kome Srbi treba da dobiju obejektivan položaj, kao najbrojnija zajednica stranaca. Drugi je naša saradnja sa slovenačkim vlastima da se Srbima dodeli status nacionalne manjine i time poboljša naš politički položaj. I treće je delovanje Saveza Srba u Sloveniji na kulturnom planu radi očuvanja našeg nacionalnog i verskog identiteta, ali i radi upoznavanja Slovenaca sa srpskom baštinom i tradicijom”.

Ovako nam je ukratko Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba u Sloveniji, prilikom praznične posete otadžbini izložio plan rada ove krovne organizacije, koja okuplja petnaestak srpskih udruženja i klubova.

Srbi u Sloveniji žive od 15. veka kao autothoni narod u Beloj Krajini. Navršilo se pola veka od masovnih doseljavanja srpskih i jugoslovenskih oficira, radnika i seljaka na privremeni rad u Sloveniju, tada najbogatiju jugoslovensku republiku. Za neke naše ljude Slovenija je bila samo usputna stanica ka gastarbajterskom životu u zapadnim zemljama Starog kontinenta. Za druge je pak Slovenija postala druga domovina, jer su u njoj ostali i zasnovali porodice.

Srpska pravoslavna crkva u Ljubljani 1976. godine

Jugoslovenska republika i evropska država Slovenija, odnosno njena politika elita, nisu poslednjih decenija gradili poverenje i poštovanje prema stranim radnicima, posebno srpskog porekla. Čak su ih pogrdno zvali „Bosanci“ a potom „izbrisani narod“. Kako svedoče neki Srbi slovenački popis je poslednjih decenija vršen „od oka“ uz pomoć telefonskog imenika !?

„Prihvatio sam prošle godine da budem predsednik najvećeg srpskog saveza u Sloveniji, jer je moja zvezda vodilja jedinstvo čitave srpske zajednice u Sloveniji. Mi u deželi imamo tridesetak srpskih organizacija. Postoje još dva saveza srpskih klubova i sa njima razgovaramo i pregovaramo da se ujedinimo u jedan savez. Time bismo stvorili uslove da se složno predstavljamo Sloveniji kao partner za rešavanje svih pitanja, koja se tiču našeg naroda u Sloveniji”, kategoričan je mladi Vladimir Kokanović.

Foto: Privatna arhiva

Poslednji popis u Sloveniji je 2002. pokazao da u Sloveniji živi oko 30.000 ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi. Već naredni popis iz 2011. nije dozvoljavao nacionalno i versko izjašnjavanje. Srbi Slovenije sada zvanično od slovenačke države traži da u popis stanovništva ove godine bude uključeno i izjašnjavanje o nacionalnoj i verskoj pripadnosti svih žitelja Slovenije, pa i Srba. Zahtev Srba upućen je Vladi Slovenije i Svetu Vlade Republike Slovenije za pitanja nacionalnih zajednica.

“To će pomoći da srpska zajednica ostvari veća prava – dobijanje dvojnog državljanstva i statusa nacionalne manjine. Srbi, iako najbrojnija manjina pod Alpima, nemaju zvanično taj status, jer se manjinama smatraju samo Italijani i Mađari. Mi dokazujemo zvaničnoj Ljubljani da su Srbi autothoni narod poreklom iz Slovenije, jer žive u Beloj Krajini i jer ispunjavaju svojom brojnišću međunarodni uslov da budu nacionalna manjina. Spremni smo sa razgovor sa državom Slovenijom po svim ovim pitanjima”, kaže Vladimir Kokanović, koji je uspostavio službeni dijalog sa slovenačkim državnim institucijama.

Predsednik Saveza Srba u Sloveniji je rođen u Zagrebu 1988. godine u porodici oficira JNA. Odrastao je i školovao se u Beogradu. Studirao je bankarsto i finansijske analize. Magistrirao je ekonomiju. Trenirao je vaterpolo u Beogradu i bio juniorski reprezentativac SCG, a bio je i uspešan džudista. Od 2016. godine živi u Ljubljani zbog posla u multinacionalnoj kompaniji. Njegov otac general Milan Kokanović i majka žive u Beogradu sa ćerkom. Druga ćerka im je u Kanadi, a sin u Sloveniji.

Prvo je bio srpski aktivista u humanitarnim akcijama srpskih klubova. Potom je Kokanović biran da bude, koordinator Sektora za zdravstvo i član Izvršnog odbora Saveza Srba. Proletos je izabran za predsednika. Kokanović se trudi da u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Sloveniji, a posebno sa parohijom u Ljubljani radi na očuvanju i razvoju srpske kulture u deželi. Cilj saveza je da spreči ubrzanu asimilaciju Srba, a da podrži normalnu integraciju ljudi srpskog porekla.

Posebno je Kokanović sa članovima uprave aktivan u programu rada Srpske škole i uvođenja srpskog jezika kao dopunske nastave u slovenačkim osnovnim školama, u okviru kog je realizovano i nekoliko predavanja u Mariboru, Ljubljani, Postojni i Koperu.

“U dopunskoj nastavi osam nastavnika od oktobra prošle godine drži onlajn časove za nešto više od 800 đaka podeljenih u 60 grupa. Prijavljeno je još oko 650 đaka. Deca se i dalje prijavljuju, što me posebno raduje, jer žele da uče srpski jezik i srpsku istoriju. Ako bude potrebe, angažovaćemo kod Ministarstva prosvete Srbije honorarno još nastavnika. Zbog mera protiv korone ograničen je broj ljudi na skupovima, pa smo redukovali rad u kulturnim društvima i folklornim grupama, ali se i dalje spremamo da održimo Svesrpski sabor, kako bismo Slovencima predstavili naše klubove i kulturnu tradiciju i baštinu srpskog naroda”, kaže Kokanović.

Poštuijući emicije slovenačkih Srba prema matici Srbiji ovaj savez je u leto prošle godine poveo našu decu iz Slovenije u posetu Srbiji. Za takvu akciju Savez Srba u Sloveniji dobio je punu podršku zvaničnika Srbije.

“Želja nam je da dece iz Srbije i iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji dovedemo u posetu Slovenačkom primorju. Želimo da deci u kosovskim enklavama pošaljemo poruku da nisu sami i da na njih mislimo. Projekat je suštinski pripremljen, čekamo da se stvore uslovi za realizaciju”, otkriva nam Vladimir Kokanović.

Prilikom njegovih susreta sa minitrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem, sa Arno Gujonom, direktorom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Milošem Vučevićem, gradonačelnikom Novog Sada  razgovarano je o svim ovim temama. Primili su ga i Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić i direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo.

Razgovaralo se ponajviše o saradnji Srbije i Vojvodine sa Srbima u reginu, kao i o projektima Saveza Srba Slovenije, koje treba da se realizuju sazjedno sa Beogradom i Novim Sadom. Reč je, na primer, o projektu izgradnjs rpske crkve u Kopru, o radu Srpske dopunske škole, o izradi knjige “Srbi u Sloveniji”, o kulturnoj i turističkoj saradnji pokrajine Vojvodine sa autonomnom srpskom oblasti Bela Krajina i o privrednoj saradnji Srbije i Slovenije.

Najbitnije po Kokanovićevim rečima je to, što su i ministar Selaković i direktor Gujon, i gradonačelnik Vučevuć i pokrajinski funkcioneri podržali napore Saveza Srba u Sloveniji na razvoju nacionalne saradnje Srba i međudržavne saradnje Srbije i Slovenije.

Foto: Instagram/ printscreen

“Srbi u Sloveniji nisu zaboravljeni i da smo dužni da budemo jedni uz druge bilo gde da živimo. Dogovorili smo dolazak naših kulturno-umetničkih društava iz Slovenije u Novi Sad, kao i promociju Srpske Atine kao Evropske prestonice kulture u toj zemlji, ali i šire. Ovom saradnjom će veza našeg naroda u rasejanju sa maticom biti ojačana, jer smo dužni da budemo jedni uz druge, bilo gde da živimo. Naš narod u Sloveniji nije i neće biti zaboravljen,” napisao je posle susreta sa Vladimirom Kokanovićem. novosadski gradonačelnik Miloš Vučević na svom Instagram profilu.

 

Marko Lopušina

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More