Tri svetkovine: Danas se proslavljaju Sveti Vasilije Veliki, Mali Božić i Srpska nova godina

Foto: Slovoljubve
43

Prvog dana tzv. Nove (starokalendarske) julijanske godine, 14. januara, Srpska pravoslavna crkva obeležava spomen na dan obrezanja Isusa Hrista, u narodu poznatiji kao Mali Božič, a slavi i Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijskog.

Ovog sveca kao krsnu slavu svetkuju i brojne srpske porodice, dok se kod Rusa i Grka proslavlja kao imendan.

Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina oko 329.godine. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju, pa je bio veoma učen. U zrelim godinama, kad je napunio 30 leta, krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske 10 godina, a upokojio se 1. januara 379.(U to vreme jedini kalendar je bio julijanski). Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um i stub crkve. Naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato na današnji dan valja uzeti kašiku meda.

Sačuvana su brojna dela Svetog Vasilija Velikog , bogoslovska, podvižnička i kanonska. On je i autor jedne od tri liturgije (postoji još liturgija Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Jakova). Vasilijeva liturgija služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru, zatim uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog uskršnjeg posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu.

Vasilice kolačići sreće

Kod Srba se za dan Svetog Vasilija spremaju pogačice od pšeničnog brašna – vasilice. Kod Grka je sličan kolač nazvan “vasilopita”. Negde se ovaj kolač zove maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, u Resavi Mečka povojnica, u Leskovačkoj Moravi poparenica… U Pomoravlju i istočnoj Srbiji nazivaju je i vasuljica. Predstavlja kolač sreće i u njega se stavlja novčić. Negde male okrugle kolače vasilice daju deci za pokoj duša umrlih, a negde čobanima da ih pojedu kod stoke, da bi marva bila zdrava. Naš narod veruje da se između Božića i Malog Božića ne sme tući stoka, jer će lomiti noge.

Mali Božić- Srpsku novu godinu, treba dočekati budan

Mali Božić se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi svetkuje pre svega kao uspomena na dan obrezanja Isusa Hrista. Jer, osmog dana po rođenju Sin Božji je, po zakonu starozavetnog judejskog proroka Mojsija, donet u judejski hram i bio obrezan. Starozavetno obrezanje muške novorođenčadi je, tumaći Crkva, preteča novozavetnog krštenja. Ovaj obred kod hrišćana je docnije zamenjen krštenjem, u spomen na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan.

Na Mali Božić ne treba se svađati, jer će vas cele godine “terati baksuz”. Bolje je prećutati i oprostiti svaku uvredu. Narodna metereologija kaže ako na Mali Božić pada sneg, biće rodna godina. Ako neko umre u danima između Božića i Malog Božića veruje se da ide pravo u raj.

Postoji i običaj da se uoči Malog Božića na raskršćima pale vatre, što, uz čistiličko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić. U nekim srpskim krajevima, pak, ponovo se unosio badnjak, opet bi dolazio položajnik, a na trpezi je bila obavezna glava božićne pečenice koja se čuvala do ovog dana. Staro verovanje je i da Mali Božić treba dočekati budan, te su u ovom bdenju mnoge devojke nagađale da li će se te godine i za koga udati. Posebno je zanimljivo gatanje devojaka u Bosni, jer pre svanuća su, popevši se na tavan, izbacivale svoju obuću napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići i udati se.

Izvor Našiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More