DW: Ni 30 sekundi svog govora nije posvećeno temi spoljne politike CDU sa novim predsednikom

Foto: Tanjug/ AP Photo/Markus Schreiber
38

Novi predsednik nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet osvedočeni je Evropljanin i u opisu njegovog posla svakako je i spoljna politika, ali on nije najvažniji čovek u predsedništvu stranke kada se radi o međunarodnim poslovima, piše Dojče vele.

Ni 30 sekundi svog izbornog, petnaestominutnog govora Armin Lašet nije posvetio spoljnopolitičkim perspektivama. Pri tom je jasno da šef partije zastupa i njenu međunarodnu poziciju i da u svakom slučaju sme i da putuje u inostranstvo.

“Nemačka koju ja sebi predstavljam jeste evropska Nemačka. Vodeća je u svetu na osnovu izuzetnosti, kao uzor i na osnovu ljudskosti”, rekao je Lašet u govoru. Kratko se osvrnuo i na situaciju u Vašingtonu gde su na Kapitolu trajali neredi: “Za nas je Amerika uvek bila zemlja slobode i demokratije“.

Koliko je važna Amerika pokazala su i putovanja Angele Merkel u onom periodu kada još nije bila kancelarka, a već je preuzela kormilo Hrišćansko-demokratske unije (CDU). To je bilo početkom 2003, za vreme mandata Džordža Buša Mlađeg. Ona u Vašingtonu nije srela Buša, ali su je primili zamenik predsednika Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld, a u beloj kući Bušova savetnica za bezbednost Kondoliza Rajs.

I Anegret Kramp-Karenbauer je kao šefica nemačkih demohrišćana putovala, makar u Brisel, a pritom još nije postala ministarka odbrane.

Lašet bi takođe mogao da stavi naglasak na putovanja. Kao premijer pokrajine Severna Rajna – Vestfalija često je odlazio u susednu Holandiju. A od 2019. je bio opunomoćenik nemačke Vlade za nemačko-francuske kulturne veze, pa je putovao i u Francusku. Jednom je posetio i Poljsku.

Kada je februara 2020. objavio kandidaturu za partijskog šefa, boravio je jednom u Izraelu, nekoliko meseci kasnije u Grčkoj, gde je posetio i izbeglički kamp na Lezbosu. Usledilo je jesenje putovanje u Rim i susret sa papom Franjom.

Lašet je rođen na krajnjem zapadu Nemačke, pa važi kao pretežno francuski i evropski orijentisan – dok su njegovi konkurenti Fridrih Merc i Norbert Retgen slovili kao transatlantski orijentisani.

U dokumentu “Impulsi 2021“ koji je sročio zajedno sa Jensom Španom nekoliko dana pre unutarpartijskih izbora Evropa je dominantna, kada se radi o međunarodnim odnosima. Devet puta se spominje Evropska unija, Evropa i evropsko, dok se po jednom spominju „spoljna politika savezništva“ i „transatlantski odnosi“.

Svet ovih dana s pažnjom prati primopredaju vlasti u Vašingtonu. Mnogi u Nemačkoj očekuju da će s novim predsednikom Bajdenom biti omogućen novi početak u američko-nemačkim odnosima.

Izgleda da je ipak jasno da Bajden neće naprosto nastaviti tamo gde je Obama stao. Možda bi obe strane morale da se temeljno preispitaju i iznova definišu. Jedan od demohrišćanskih političara s međunarodnim iskustvom rekao je posle izbora Lašeta da je zadatak šefa nemačkih demohrišćana da pronađu ravnotežu između američke i francuske spoljnopolitičke dimenzije.

Dva dana posle izbora Lašeta za šefa nemačkih demohrišćana, šef spoljnopolitičkog resora u stranci Metju fon Ror u nedeljniku “Špigel“ podsetio je na objave Lašeta na društvenoj mreži Tviter iz godine 2014. i prebacio mu da se “rano stavio na stranu diktatora Asada, koji je naredio bombardovanje civila iz vazduha“.

Lašet se jeste rano oglasio u vezi s konfliktom i to je činio često. Ali njegove objave ne izgledaju tako da ga se može pretvoriti u „branioca Asadovog režima“.

Lašet svakako nije najvažniji političar za međunarodne poslove u predsedništvu stranke. Njegov dosadašnji suparnik i novi član predsedništva Norbert Retgen je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

Taj pedesetpetogodišnji političar će, posle odlaska Merkelove, sigurno imati jaku ulogu u formiranju spoljnopolitičkog kursa stranke, zaključuje DW.

Izvor DW
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More