Profesor dr Dejan Ilić, otac mikrobaterije i SIM kartice: Mogu da živim u Berlinu, u Majamiju ali najbolje je u Selevcu, mom rodnom selu

Foto: mojainovacija.com
173

Verovali ili ne, ali mikrobateriju i sim karticu u vašim telefonima izumeo je jedan od naših sunarodnika, priznati naučnik i uspešan preduzetnik profesor Dejan Ilić i to na zahtev Steve Jobsa.

„Kada me prvi čovek Apple-a pozvao dok sam bio na čelu nemačke kompanije „Varta“ i od mene tražio da napravim bateriju koja je antimagnetna, ima ogromnu energiju i tanja je od tri milimetra, rekao sam mu da je to po zakonima fizike nemoguće.

O zakonima fizike ne znam ništa, ali sam siguran da ti to možeš – odgovorio mi je Jobs.

Posle sedam meseci stvorio sam ovu bateriju za „Apple“ i za taj izum dobio Svetsku nagradu za inovacije“ – priča profesor Ilić, objašnjavajući zašto je Steve Jobs bio jedan od najvećih vizionara i inspiratora na polju inovacija.

Revolucionarni sistem profesora Ilića, mikrobaterija danas se koristi u gotovo svim prenosnim uređajima: mobilnim telefonima, laptop računarima, PDA uređajima, Ipod uređajima i sl.

Ovaj veliki inovator nosilac je čak tri holivudska Oskara, a jedan je za tehnička dostignuća njegove filmske kamere u filmu o Džejms Bondu.

Ima preko 600 prijavljenih patenata a u Srbiji je Predsednik Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost i profesor na nekoliko evropskih univerziteta.

Danas je na čelu nemačke ARRI kompanije, tri puta je proglašen za menadžera i inovatora godine i savetnik je Vlade Nemačke na realizaciji baterije na projektu Elektromobilnost s ciljem da na nemačkim putevima bude milion automobila na električni pogon.

Uz sve to, rado radi na projektu usavršavanja akumulatora za automobile Formule 1 na elektropogon.

Govoreći o mladima u Srbiji profesor Ilić često daje dragocene savete:

– Nije tačno da uvek nedostatak novca ograničava realizaciju vaših ideja. Kad se neko potrudi, novca ima danas u Evropi, ima ga i biće ga sve više i kod nas, ali je pitanje koliko sam spreman da uđem u rizik i kako ga sagledavam.
– Možete i da bankrotirate, nije sramota napraviti greške, ali treba imati cilj, voditi se njime i biti uporan.
– Što se tiče Srbije i srpskog podneblja, ne znam koju hranu mi jedemo, ali verujte mi, kad bilo gde odem u svet srećem talentovane mlade ljude odavde koji ostvaruju uspešne rezultate. Pitam se zašto to ne bi mogli i ovde.
– U svakom Srbinu postoji mali Ajnštajn, samo ga treba dovoljno zagolicati i dati mu usmerenje u kom pravcu bi mogao da ide.

Foto: printscreen/RTS

Profesor dr Dejan Ilić, pronalazač i menadžer, jedan je od vodećih ljudi u kompanijama Varta i Ari, i član je nadzornih odbora ovih firmi. Više od 600 njegovih patenata primenjuje se u praksi, a oko 200 čeka objavljivanje.

U Nemačkoj ga zovu ocem litijumske baterije i SIM kartice. Kroz osmeh kaže da nijedan film nije odgledao do kraja ali je Ariju donela Oskara za tehničke inovacije, za proizvod koji se primenjuje u filmskoj i automobilskoj industriji, medicini i kod sigurnosnih sistema.

Nekadašnji kancelar Gerhard Šreder i njegova naslednica Angela Merkel angažovali su ga za projekte od vitalnog značaja.

Profesor Ilić je komesar za energetiku u EU i predstavnik Nemačke za oblast aerozagađenja. Predvodi tim stručnjaka koji radi na usavršavanju baterije za elektromobil.

Iako ima četiri mesta prebivališta u četiri nemačka grada, najviše voli da je u rodnom Selevcu, u srcu Šumadije. Zanimljiv je način na koji profesor Ilić pojašnjava pojam identiteta.

“Ja možda imam komično mišljenje ili stav, moj identitet se ogleda u 4 grupe nezavisnosti. Osećam se socijalno nezavistan, mogu da živim u Berlinu, u Majamiju ali najbolje je u Selevcu, mom rodnom selu. To je znači neka socijalna komponenta, i mogu da živim i kao naučnik, seljak ili radnik, i to mi uopšte ne smeta.

Druga komponenta je emocionalna komponenta i emocije se uglavnom ogledaju na način kojima ti operišeš prema okolini i okolina ti to vraća. Tu imam samo jedan problem, jer kažu da kapitalizam ubija emocije. Pretpostavljam da je to tako, ali to mi omogućava da budem ili na RTS-u, u Selevcu u kafani ili na dodeli Oskara. I to mi ne smeta. Biću tamo gde najviše želim, a to je seljačka kafana.

Treća vrsta nezavisnosti identiteta za mene je intelektualna. Osećam da sam posle toliko godina intelektualno nezavistan, da ne mogu da me kontrolišu ni Nemci ni Srbi a kamoli neko treći. To može jedino moje dete.

I četvrta vrsta nezavisnosti je finansijska.

Kad sve to pogledam onda mi to daje sliku koja opisuje mene i moj identitet i čini mi se da nemam nigde većih problema”, zaključuje profesor Ilić.

 

Izvor RTS, Mojainovacija.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More