Novac na ruke, SMS za lečenje dece….Srpska dijaspora teška 60 milijardi dinara izbegava zvanične institucije da ulaže u otadžbinu

Foto: PIxabay
67

Tokom prošle godine u Srbiju je ušlo tri milijarde evra samo zahvaljujući doznakama iz inostranstva, a podaci Svetske banke pokazuju da je u prethodnih deset godina iz dijaspore u našu zemlju stizalo od tri do 3,7 milijardi evra godišnje.

U isto vreme ulaganja u našu zemlju su gotovo upola manja, tako da prostora za napredovanje ima dosta, što je podstaklo NALED da animira lokalne samouprave i podstakne ih da se aktiviraju u pronalsku investitora za ono što im je najpotrebnije.

Oni su prošlog aprila pokrenuli onlajn platformu na kojoj se na jednom mestu moglo naći šta kojoj opštini treba, a za prvi mesec prikupljeno je 250.000 evra, ali i dosta računara, hrane i medicinske opreme. Poziv je tada, kao i sada, otvoren za sve investitore.

„Platforma je otvorena za sve, ali sada želimo da se lokalne samouprave usmere više na dijasporu, da ih pozovu, direktno sa njima komuniciraju, da to ne bude samo opšti poziv. Dijaspora je veliki potencijal, jer su doznake poslednjih deset godina u proseku bile 3,4 milijarde godišnje, dok investicije variraju, prosečno su 2,2 milijarde evra godišnje“, kaže za Danas Ivan Radak iz NALED-a i napominje da bi bilo dobro da te doznake ne idu samo kroz ličnu potrošnju nego da nešto ide i na donacije i ulaganja.

Problem je, kako kaže, što bi neko i donirao, ali ne zna u šta sve može, tako da oni podstiču lokalne samouprave da osmisle projekte, da tačno znaju šta žele, da to oglase kako bi i oni koji žele da ulože to znali.

„Jedna od ideja ovog projekta je i da se jača poverenje između dijaspore i matice, jer oni koji investiraju novac daju uglavnom direktno pojedincima, za bolesnu decu ili u SMS kampanjama, a oklevaju da više doniraju preko zvaničnih institucija“, napominje Radak i kaže da istraživanja pokazuju da ljudi često nemaju poverenja u to da taj novac odlazi za ono za šta su donirali.

Oni koji imaju ulagali su prethodnih godina milijarde evra, a najviše novca, gotovo 30 odsto, stizalo je na konto doznaka iz Nemačke, nekih 15 odsto iz Švajcarske i 8,5 odsto iz Austrije.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Danas da je dijaspora sistemski ispuštena od ove države već više od 30 godina, da su oni iz starije generacije koji su emotivno bile vezani za Srbiju ili umrli ili su u poznim godinama, a da mlađi nisu toliko vezani.

„Ljudi iz dijaspore traže uređen sistem, efikasno pravosuđe, zaštitu privatne svojine i da ovde nema korupcije, da projekat ne zakoči na početku i da ne može da se nastavi dok nekom ne date neki procenat“, ističe Rajić.

On kaže da su zemlje poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, ali i Poljske sve to mnogo bolje uredile, da imaju mnogo jaču vezu sa dijasporom i da mi ovde u ovim uslovima teško možemo da privučemo ikoga iz dijaspore jer ne ispunjavamo preduslov dobrog sistemskog poslovanja.

„Dijasporu treba usmeravati u koje projekte da ulažu, ali država treba da napravi mehanizam da bude jednostavno, pregledno, da nemaju problema sa birokratijom i korupcijom i onda bi te investicije bile značajno veće. Potencijal srpske dijaspore se procenjuje na 60 do 80 milijardi dolara u ovom trenutku i da bi se bar deo tih para uložio ovde, država i lokalne samouprave moraju da funkcionišu“, naglašava sagovornik Danasa.

Za sada se, ističe Rajić, svodi na to ljudi iz dijaspore kupe neku nekretninu da imaju gde da dođu ako reše, ali ne investiraju novac u to da ova zemlja postane središte nekih njihovih životnih aktivnosti.

„Na to malo ko pomišlja i to mi nismo uspeli da promenimo u poslednjih 20 godina što je jedan od velikih poraza. Kada u dijaspori čuju šta im je sve potrebno da bi ovde uložili, najčešće dignu ruke od toga“, kaže Dragoljub Rajić i napominje da država treba da postane poslovno ozbiljna, ne da traži pare, već da pokaže da je sposobna da sa nekim pravi posao.

Na ulaganja iz dijaspore se, kako kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije uvek dosta računalo, ali ukupan ambijent u Srbiji, česte promene zakona, nije to dozvoljavao u većoj meri.

„Ima izgleda da ta ulaganja u budućnosti budu veća, raste BDP, dolaze strani investitori koji ne poznaju Srbiju tako dobro i oni ulažu ako imaju obezbeđeno tržište. Verujem da i naši ljudi iz dijaspore tako razmišljaju, s tim što kod njih postoji uvek ta sumnja u naš mentalitet“, ističe Atanacković.

On misli i da su strani investitori manje izloženi korupciji sa raznih mesta, dok je sa domaćim investitorima ili našima iz dijaspore često drugačije i da se sa korupcijom susreću i na mnogo nižem, lokalnom nivou, što dodatno obeshrabruje.

„Nadamo se da će da krene na bolje, kako raste zainteresovanost stranih investitora ovde za ulaganje, samim tim rašće i zainteresovanost domaćih, odnosno naših ljudi koji žive u inostranstvu“, kaže Nebojša Atanacković.

 

Izvor Danas
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More