Iseljenici iz Srednje i Južne Amerike ne veruju ni Srbiji, a ni Crkvi

Srbi iz Argentine Foto: privatna arhiva
51

U Srednjoj i Južnoj Americi danas živi oko 50.000 Srba. Najviše ih je u Argenitni – 30.000, Brazilu 5.000, Venecueli čak 2.000, Urugvaju 1.100, Boliviji hiljadu, Peru 600, Paragvaju 260 i u Meksiku stotinu. Šta ovi latino-američki Srbi misle o sebi i matici Srbiji, saopštio nam je profesor Višeslav Simić, koji živi i radi u Meksiku.

Dr Višeslav Simić, je profesor državne politike i upravljanja Univerziteta Meksiko i profesor geopolitike na Tehnološkom institutu za visoke studije Monterej. Radi i kao konsultant za Balkan i Istočnu Evropu u Vašingtonu. Direktor je organizacije za humanitarnu pomoć i društvenu obnovu i razvoj u Rusiji i Gruziji. Bio je deo isledničkog tima za ratne zločine u logoru Čelebići u okviru Haškog trubunala. Simić je i nagrađivan pisac – dobitnik je nagrade za najbolji roman 2000. godine od strane Srpske književne zadruge.

„Kao srpski patriota pratim zbivanja u srpskoj koloniji u Latinskoj Americi, koja ima jako mnogo članova, ali su, kako sami kažu, često van vidika matice Srbije, pa i čitave srpske dijaspore. Krajem prošle godine Srbi iz Meksika, Argentine, Brazila, Čilea, Perua i drugih država Srednje i Južne Amerike napravili su istraživanje, tako što su anketirali naše ljude o tome šta misle o saradnji otadžbine i latino-američke srpske dijaspore. Iznenadio sam se kakve su rezultate dobili“, upozorava nas dr Simić.

Profesor Višeslav Simić

U anketi je učestvovalo sedamdeset Srba, uglavnom straijih od 30 godina (80 odsto) i mlađih od 30 godina (20 odsto). Generalna ocena anektiranih glasi: „ Mi Srbi u Latinskoj Americi smo zaboravljeni narod, i od Srbije i od Srpske pravoslavne crkve“.

Radi se o tome da naši iselejnici i njihovi potomci iz ove dve Amerike osećaju da su zapostavljeni, kako od strane države Srbije, tako i od drugih otadžbinskih zemalja, pre svega od Republike Srpske. Niko ih od vlasti u matici ne posećuje, niko im se ne obraća, ni iz državnih institucija, ni iz eparhije SPC.

„ Iseljenici iz Srednje i Južne Amerike ne veruju ni Srbiji, a ni Crkvi. Čak 95 odsto njih oseća, kako kažu, prezir i odbojnost otadžbinskih zemalja. I ništa se u odnosu matice prema latino-američkim Srbima neće promeniti na bolje, veruje 95 odsto anketiranih. Oni smatraju da su vlasti u Srbiji previše zaokupljenje unutrašnjim političkim pitanjaima, borbom sa opozicijom, da ne vode računa o srpskom narodu u sve tri Amerike“, prepričao nam je rezultate ankete dr Višeslav Simić.

Anketa je pokazala i da Srbi iz Srednje i Južne Amerike veruju (njih 60 odsto) da država Srbija i Crkva imaju popularistički odnos prema iseljenicima, jer srpsku dijasporu prepuštaju snažnom uticaju vladika SPC i članova monarhističke porodice Karađorđević.

„ Ta vrsta odnosa ne odgovara latino-američkim Srbima, jer među njima ima dosta Srba katolika, Srba ateista i Srba drugih veroipovesti. Nepoverenje prema SPC ispoljava se i kroz mišljenje anketiranih Srba da se naša Crkva, posebno neke njene vladike, sve više udaljuju od pravoslavlja“, tumači nam profesor Simić.

Po njegovom mišljenju zabrinjava stav anketiranih (njih 50 odsto) da su njihova politička i socijalna prava „oteta i zgažena“. Dok ostalih 50 odsto anketiranih smatra da su ta prava „nedostupna i skrivena“.
Očekuju da biraju i budu birani na izborima u matici organizovanim i u dijaspori. Da imaju punu socijalnu i zdravstvenu zaštitu kada dođu u otadžbinu. I da imaju dopunske škole na srpskom jeziku, posebno u malim mestima u Srednjoj i Južnoj Americi.

„Srpski iseljenici iz Srednje i Južne Amerike, njih 50 odsto bez dece i 90 odsto sa decom, predlažu matici Srbiji d aotvori onlajn Srpske dopunske škole, kako bi njihovi mališani učili srpski jezik,, istoriju i kulturu. I kako bi imali šansu d apostanu pravi Srbi“, parafrazirao je zahteve latino-američkih Srba profesor Višeslav Simić iz Meksika.

Marko Lopušina

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More