Andreja je iz dijaspore ljubav prema domovini dovela u Vojsku Srbije: “Služenje vojnog roka smatrao sam moralnom i patriotskom dužnošću”

FOTO: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg
108

Od malih nogu sam vaspitavan u patriotskom duhu, a služenje vojnog roka smatrao sam moralnom i patriotskom dužnošću, kaže 24-godišnji Andreja Lović iz Ofenbaha kod Frankfurta, jedan od novih 49 rezervnih oficira Vojske Srbije, promovisanih krajem februara posle šestomesečne obuke.

Diplomirani publicista sa Johanes Gutenberg Univerziteta u Majncu bio je jedini predstavnik srpske dijaspore koji je dobrovoljno odslužio vojni rok i to kroz kurs za rezervne oficire generacije”Septembar 2020″ za koji može da se konkuriše isključivo sa fakultetskom diplomom.

“Kao patriota i rodoljub čiji su preci prelazili Albaniju i učestvovali u proboju Solunskog fronta, smatrao sam da je moja moralna i patriotska dužnost da odslužim vojni rok, a klasa slušalaca rezervnih oficira fascinirala me je od malena”, kaže Lović za Tanjug.

FOTO: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg

Ističe da je imao podršku porodice i najbližeg okruženja i da su bili oduševljeni zbog njegove odluke da se prijavi za dobovoljno služenje vojnog roka i kao pešadinac krene vojničkim stopama predaka.

“U septembarskoj klasi su se školovali oficiri za rod pešadije i tehničku, sanitetsku i intendantsku službu. Za mene je pešadija kičma naše vojske, a pošto volim terene i prirodu, logično je bilo da se odlučim za pešadiju”, priča Lović.

Šestomesečna obuka je, kaže, bila veoma intenzivna i složena i odvijala se uglavnom na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Posle osnovne obuke, koja je trajala oko četiri i po meseca, usledilo je stažiranje u aktivnim jedinicama VS i praktična obuka u Raški, Zaječaru, Valjevu i na kraju u Požarevcu gde je kao zamenik komandira voda učio oficirski zanat.

“Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da ću završiti obuku. Svakog dana sam postajao jači, snažio psihofizičku kondiciju. Pohvalio bih svoje kolege, a posebno koleginice, koje su uspele da prođu kurs i čestitam im na tome”, navodi Lović.

Voleo bi, kaže, da vidi “dijasporce” u srpskoj vojsci, ne samo kao vojnike u stroju, već i kao buduće rezervne starešine.

“Bio sam jedini Srbin iz dijaspore u klasi. Uprava Vojne akademije nema podatke da li je u proteklom periodu među rezervnim oficirima bilo Srba iz dijaspore. Svi su me prihvatili kao ravnopravnog i jednakog, imao sam bratski i sestrinski odnos sa kolegama”, ističe Lović.

Nada se da će Srbi iz dijaspore slediti njegov primer jer, kako ističe, rezervni sastav Vojske Srbije nije dovoljno popunjen.

“To je veliki problem i apelujem na mlade, da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka, ali i za redovno, o čemu se sada govori u javnosti, i da osete kakav je život u čizmama, u kasarni, da nauče nešto i oduže se svojoj otadžbini”, poziva Lović.

FOTO: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ bg

Za njega su, dodaje, najveći izazov tokom obuke bile fizičke aktivnosti jer mu, po sopstvenom priznanju, kondicija nije bila na zavidnom nivou.

“Kao pešadinci, imali smo fizičko četiri puta nedeljno, a posle četiri i po meseca aktivnog vežbanja na Akademiji i na terenu značajno sam popravio kondiciju što je ostavilo pečat i na moju ličnost”, kaže oficir.

Ističe da mu nije bilo teško da se privikne na vojnički život, kolektiv, redarstva, vojničku hranu…

“Kad ste u kolektivu sa 50 ljudi koji zajedno sve proživljavaju, ne razmišljate o uslovima. Akademija kao visokoškolska ustanova pruža mnogo toga. Na terenu su uslovi naravno složeniji i teži, ali dobro je i to doživeti, jesti pasulj i mesni narezak iz konzerve…”, priča Lović čiji su preci poreklom iz Crne Gore odakle su se naselili u reon Toplice i Prokuplja.

Andreja je rođen u Ofenbahu, a veoma je angažovan u očuvanju i jačanju veza naše dijaspore u Nemačkoj, u kojoj živi oko pola miliona Srba, sa matičnom državom.

“Bio sam predsednik Odbora za srpsku omladinu u pokrajini Hesen, a sada sam angažovan u Centralnom savetu Srba u Nemačkoj i Hesenu kroz koji podržavamo naša sportska, folklorna, književna udruženja, Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i sektor bilateralne saradnje između Srbije i Nemačke”, navodi Lović.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More