Srbi u Sloveniji pobunili ostale strance

Srpski protest u Ljubljani
100

Slovenačka vlast, koja je lane najavila popis stanovništva tokom 2021. godine, odjednom je zaćutala. Naime, Vlada Slovenije nije do danas objavila datum ovogodišnjeg zvaničnog slovenačkog popisa, pa se još ne zna kada će on biti. Ne zna se ni da li će uopšte biti popisa Slovenaca i stranaca u deželi.

„Slovenci se boje istine o sebi. Odlažu popis stanoviniošta i tako skriva podatke o broju stranaca. Datum popisa Slovenci skrivaju, jer se boje reakcije Srba iz Slovenije, koji se bune i traže pošten i objektivan popis ljudi srpskog porekla. Naš narod u Sloveniji zahteva da bude popisan po službenoj proceduri sa pitanjima o nacionalnom i verskom opredeljenju. A ne da kao što se to dešavalo ranijih godina, Srbi budu brojani i prepisivani iz telefonskog imenika Slovenije“, kategorični su slovenački Srbi, koji tvrde da su predmet političke manipulacije zvanične Ljubljane.

Srpska smotra u Sloveniji

U popisu 2001. godine bilo je 2,5 odsto srpskog življa, ali je narednim popisom njihov broj smanjen. U međuvremenu, krajem prve decenije 21. veka broj srpskih radnika se povećao. Registrovan je priliv od 15.000 novih doseljenika iz Srbije zbog poslova uglavnom u saobraćaju i transportu. I ove nove došljake treba prikazati u popisu stanovništva.

Ali, prema zvaničnim podacima u dva miliona stanovnika Slovenije narodi iz bivše Jugoslavije stranci čine samo 7 odsto. Od toga Srbi su najbrojniji 1,98 odsto, pa, Hrvati 1,81, Bošnjaci 1,10 i Muslimani po nacionalnosti 0,53 odsto. Mađari čine 0,32, Albanci 0,31, Romi 0,17 odsto i Italijani 0,11 odsto.

“Danas u Sloveniji ima do sto hilada ljudi srpskog porekla, kako Srba iz otadžbinskih zemalja, tako i Slovenaca, čiji su roditelji srpskog porekla, a deca se registruju kao Slovenci. Slovenački političari se boje da priznaju brojnost Srba i boje se političke akcije Srba za priznanja statusa nacionalne manjine, jer su Srbi u Sloveniji autothoni narod vekovima. A Slovenija je stekla državnost tek 1945. godine i samostalnost krajem 20. veka”, tvrde srpski aktivisti iz Ljubljane.

Stranci kao stručnjaci, ali i kao radnici su jako potrebni Sloveniji. Angažuje ih iz zemalja EU, kao što su Hrvatska, Mađarska i Slovačka. Ali Slovenci više „cene“ jeftinu radnu snagu sa Balkana.

„Ključni problem slovenske privrede je što Sloveniji nedostaje radne snage da bi održala visoke stope ekonomskog rasta kao posljednjih godina”, ističu u Ministarstvu privrede Slovenije.

Srpski plakat Etno festival Hrastnik 2020

Prema podacima Državnog statističkog ureda, krajem prošle godine u Sloveniji je bilo 885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i 87.700 stranaca. Znači da je gotovo svaki deseti zaposleni stranac. Najviše ih iz Bosne i Hercegovine (oko 42.000), a zatim iz Srbije (gotovo 11.000).

Slede radnici iz Hrvatske. Gotovo 7.100 zaposlenih u Sloveniji je sa Kosova, a blizu 6.000 iz Severne Makedonije.

„ Ovi podaci o starnim radnicima iako su zvanični, nisu tačni“, kažu naši sagovornici.

Što zvanična Ljubljana više odlaže raspisivanje popisa stanovništva, to je pobuna stranaca u Sloveniji sve očiglednija. Kako saznajemo sada se pored Srba u Sloveniji zbog prećutkivanja popisa stanovništva, stranaca i stranih radnika bune i Hrvati, i Romi, i Mađari, a i Bošnjaci, kojih poslednjih godina javiše dolaze na rad u Sloveniju.

Posle političke incijative Saveza Srba Slovenije da popis bude sproveden po nacionalnoj i verskog strukturi stanovništva i posebno stranaca, takav zahtev sada javno podnose i Hrvati, Bošnjaci, Muslimani i Romi. Slovenci se, kako saznajemo boje da raspišu popis satnovništva po ovim uslovima, jer će objektivni rezučtati naići na zvanične reakcije matičnih država stranih radnika, Srbije, Hrvatske, i BiH pre svega.

Marko Lopušina

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More