Branislav Đorđević iz Berlina: Nemci manipulišu strancima i srpskim gastarbajterima

Berlinski Srbi na mitingu prošle godine Foto: Youtube/printscreen
377

Pune dvadeset i dve godine Branislav Đorđević živi i radi u Namečkoj. Kada je 1999. godine stigao u Berlin snalazio se, kao i mnogi naši doseljeni i za posao i za život.

Danas je Đorđević afirmisani član Srpske zajednice u nemačkom glavnom gradu, ugledni vlasnik televizije i reporter, dopisnik RTS-a i “Vesti” iz Frankfurta, koje se pripremaju u Beogradu.

U svojoj ispovesti za naš portal Branislav Đorđević nam je dao i svoje viđenje gastarbajterskog života Srba u Berlinu:
“Savezna Republika Nemačka nikada sebe nije videla kao useljeničku zemlju. Ali, u međuvremenu ovoj zemlji ima oko 15 miliona stranih radnika, od toga oko pola miliona Srba. I Nemačkoj nedostaje više od milion stručnjaka. Lekari, medicinsko osoblje, inženjeri i informatičari su i ranije olakšano ili preko takozvane plave karte mogli da dolaze na rad u Nemačku, ali je uslov za to bila dosta visoka plata.
Nemačka Vlada je morala da deluje i usvojila je Zakon o useljavanju stručnaka, koji će olakšati imigraciju iz takozvanih trećih zemalja odnosno zemalja van EU. Zakon stupa na snagu 1. marta 2020. godine. Zakon kaže da svako ko ima ugovor o radu ili konkretnu ponudu za posao dobiće dozvolu boravka na četiri godine ili onoliko koliko traje ugovor o radu. Posle četvorogodišnjeg boravka, stručnjaci se mogu trajno naseliti u Nemačkoj, odnosno stiču pravo na neogračeni boravak. To otvara mogućnost migracije srpskih lekara, profesora, inženjera, IT stručnjaka iz naše otadžbine u Nemačku”, kaže Branislav Đorđević.

Stručnjaci, ipak, čine svega deseto odsto strane radne snage u Nemačkoj i samom Berlinu. Radnici svih vrsta su i dalje u većini i oni i čine najbrojniji deo Srpske zajednice u Berlinu.

Branislav Đorđević i stranci na proslavi Dana pobede u Berlinu

Na srpskim i nemačkim platformama za zapošljavanje i od 2020. godine objavljuje se sve više oglasa za posao u najjačoj evropskoj ekonomiji. Ako je suditi po oglasima u Nemačkoj se traže naši vozače, električare, varioce, medicinsko osoblje, keramičare, ali sve je više oglasa i iz oblasti matematike i informacionih tehnologija. Najtraženiji su, kako smai nemci tvrde, kvalifikovani, vredni radnici, dobro potkovani znanjem i iskustvom.

“Procene govore da je iz Srbije u Nemačku na rad od 2000. godine otišlo više od 200.000 građana. To su novi iseljenici i novi gostujući radnici, odnosno gastarbajteri, koji na tržištu rada Nemačke zamenjuju stare gastarbajtere, koji odlaze u penziju i vraćaju se u svoj zavičaj. Za zapošljenje stranih srpskih radnika u Berlinu, na primer, nude se različiti uslovi, a plate su od 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj, do oko 4.000 evra, koliko zarađuju profesionalni vozači”, smatra dr Đorđević.

Kako je Branislav osvojio Berlin: Od beogradskog novinara do izveštača iz nemačke prestonice (FOTO)

Profesionalni vozači zarađuju najviše – do 4.000 evra. Radnici na obezbeđenju mogu da zarade 1.800 evra mesečno, koliko otprilike i mašinovođe, dok se recimo održavanje kuća plaća 30 evra po satu. Medicinske sestre 2.300 evra mesečno, a negovateljice oko 1.800 evra, frizeri od 1.500 do 2.000 evra, zidari 8-9 evra po satu, tesari 15 evra po satu.

Većina Srba pretežno radi manje plaćene poslove za koje se traži srednje obrazovanje i površno znanje jezika. Tako je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, svaki peti u metalnoj industriji. Mnogi poslodavci obezbeđuju i smeštaj ali i zbrinjavaju porodicu radnika, barem u početnom periodu rada.

“Novi Srbi u Nemačkoj uglavnom rade u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, uslugama čišćenja. Ono što radnicima, barem u početku mnogo znači, jeste što za većinu ovih poslova ne treba dobro znanje jezika, iako je poželjno. Dosta njih ode pa jezik uči tek kada počnu da žive u toj zemlji”, tvrdi Branislav Đorđević.

Kako Đorđević u svojoj ispovesti tvrdi, naši ljudi su nedovoljno informisani i nedovoljno obrazovano da shvate sve zamke nemačke administracije prema strancima.

“Različitost stilova života, koji se mogu upražnjavati u Berlinu, preslikala se i na Srpsku zajednicu. Naši zemljaci pristizali su u različitim periodima, a zakoni megalomanske nemačke birokratije stalno se menjaju, pa su načini regulisanja boravka i snalaženja naših ljudi veoma raznoliki. Tako se mogu čuti različite sudbine, koje se reflektuju na finansijsku situiranost, a ona ne retko, znatno odudara od klasičnih predstava o gastarbajterima”, priča Đorđević.


U Nemačkoj je lako pokrenuti privatni posao, u početku zaraditi neke pare, a državne institucije se tek kasnije jave, da naplate ono što je zakon propisao nekada davno, prošle godine, ili tek pre neki dan. Petnaestak hiljada advokata u Berlinu profitiraju od brojnih sudskih procesa, a i država, naravno, ima mnogo koristi od toga.

“Čestom promenom zakona, stvara se mitologija o pravnoj nauci, čiji ključ u rukama drže samo pravnici. I to debelo naplaćuju. Tako, u nekim slučajevima, ekonomski status naših zemljaka, može da varira do ekstremnih situacija. Oni, kojima u dužem periodu dobro ide, obično su najglasniji, pa se u zavičaju stvara pogrešna slika da je dovoljno samo doći i pokupiti pare. Srećom, sada društvene mreže polako razbijaju ove stereotipe”, tvrdi Brnaislav Đorđević.

U novije vreme, najtraženiji su radnici za građevinske poslove i negu starih lica. To su sve drugo, samo ne laki poslovi. Nemci dočekuju ove radnike raširenih ruku, i uz mnogo povlastica za nove zaposlene. Srbi kao strani radnici i kao žitelji Berlina i Nemačke, često prave pet vrsta grešaka, koje ih skupo koštaju.
“Učeni kod kuće u Srbiji o preciznosti Nemaca i nemačke administracije, srpski gastarbjateri često greše kada smatraju da su u Nemačkoj sve stvari uređene. Nisu. Nemačka birokratija nije u niformama i razlikuje se od države do države. Razlikuje se i od činovnika do činovnika. Ukoliko nemate iskustva sa Nemačkom, uglavnom mislite da je Nemačka jedna stvar i da su obaveze i procedure iste širom Nemačke. Nažalost ovo nije tačno. Nemačka je nastala ujedinjenjem različitih entiteta, a danas je Nemačka zapravo federacija 16 država-pokrajina kao što su na primer Bavarska, Donja Saksonija, Rajna-Palatinat i ostale. Posledica toga su da je svaka od ovih država-pokrajina priča za sebe i to na više nivoa. Primera radi, svaka od ovih država ima svoju policiju i zakone pa tako nešto npr. može biti legalno u Berlinu, a ilegalno u Bavarskoj”, upozorava Đorđević.

On je iskusio da stranci nisu poželjni da budu prvi na listama za zapošljavanje, jer to mesto je rezervisano za nemce ili za stanovnike EU. Pre nekog vremena, Đorđević je, na primer, prisustvovao sastanku Saveznog udruženja filmskih i tv snimatelja Nemačke, na kome sam jedini bio stranac.

“I pored ponuda za masovno zapošljavanje Srbi su u Nemačkoj tek četvrta doseljenička grupa, iza Turaka, Rusa i Poljaka. Pripadnici ovih naroda dolaze sve obrazovaniji i uzimaju kancelarijske poslove i upravljačke pozicije. Dok Srbi zaostaju iza njih” ,upozorava Đorđević.

Ranko Ralf i Branislav Đorđević treniraju boks

Kao Srbin dr Branislav Đorđević je okrenut Srpskoj zajednici i perspektivi života njegove dece u Berlinu. Zato i kaže:
“ Moj sin posećuje priredbe u srpskoj zajednici, ali je svoje slobodno vreme poklonio sportu. Ralf Đorđević trenira boks, koji sam ja, inače, godinama pratio. U takvom odgajanju sina rukovodim se porukom, koju je svojevremeno uputio francuski pesnik, Luj Ferdinand Selin: “Važno je da deca nauče strane jezike, i da boksuju. Ostalo je manje-više nepotrebno.”

Marko Lopušina

(Kraj)

 

Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More