Spomen ploča Diani Budisavljević u Insbruku: Prvi put u poslednjim decenijama da se srpske žrtve spominju u centru nekog grada na Zapadu

Foto: SPOJI
289

Na rodnoj kući Diane Budisavljević u austrijskom gradu Inzbruku postavljena je spomen ploča zahvalnosti toj heroini koja je spasila na hiljade srpske dece u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu.

Na ploči piše da je Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891-1978), supruga poznatog zagrebačkog lekara srpskog porekla Julija Budisavljevića, spasila na hiljade, pretežno srpske dece, iz logora fašističkog ustaškog rezima Nezavisne Države Hrvatske.

“Tek nekoliko godina nakon njene smrti, Dianin humanitarni angažman je postao poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom pločom grad Inzbruk odaje počast ovoj hrabroj ženi” – stoji na ploči.

Foto: SPOJI

Senat grada Inzbruka prošle godine je odlučio da na rodnoj kući Diane Budisavljević postavi spomen-ploču.

Članovi Senata i Odbora za kulturu Grada Inzbruka su 18. novembra na sednici Senata Grada Inzbruka jednoglasno usvojili konačnu verziju teksta na spomen-ploči.

Postavljena ploča zahvalnosti na rodnoj kući Diane Budisavljević: “Ovom pločom grad Inzbruk odaje počast ovoj hrabroj ženi“

Tim povodom oglasila se i humanitarna organizacija SPOJI iz Inzbruka, koja  je 2010. godine zajedno sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola pokretač prve inicijative za postavljanje spomen-ploče na „Obekser-Hausu”. Oni su čestitali gradskom Senatu, gradskom Odboru za kulturu i svim pomagačima na postavljenju spomen ploče i naglasili da put do realizacije nije bio lak, ali da je grad Inzbruk pokazao da je odlučan da se suprotstavi tamnim stranicama istorije i da je spreman da sprovodi kulturu sećanja. SPOJI se zahvalio svima koji su doprineli da se konačna verzija teksta usvoji, a posebno dr Nataši Mataušić, Jasmini Tutunović-Trifunov, dr Milanu Koljaninu, mr Andreasu Baumgartneru, dr Horstu Šrajberu, dr Vilhelmu Kuesu, gospođi Jeleni Radojčić, gospodinu Dušanu Jeriniću, kao i Udruženju logoraša Jasenovca.

“Bilo je nažalost i prigovora koji nisu bili potkrepljeni istorijskim i naučnim argumentima, koji su imali za cilj da celokupnu situaciju politizuju i steknu jeftine političke poene. Zato smo i veoma svesni zbog čega je za konačnu formulaciju teksta na spomen-ploči kao i za usvajanje odluke o istom trebalo preko pola godine, te je tek u novembru 2020. do toga i došlo. Takođe i na ovom mestu grad Inzbruk je učinio ispravne korake jer je, koliko je nama poznato, zatražio i dodatno mišljenje nezavisnih eksperata.

Foto: SPOJI

Rezultat je spomen-ploča koja je, posle 11 godina, konačno otkrivena 7. aprila 2021. na „Obekser-Hausu“, čiji je tekst po mnoštvu eksperata najbliži istorijskim i naučnim saznanjima do kojih se do dana današnjeg došlo. To zaslužuje takođe veliku pohvalu, jer nije slučaj u svim gradovima da se spomen-ploče i spomenici postavljaju posle ovako detaljne analize”, navodi se u saopštenju.

Dalje se navodi da kultura sećanja, istorija, kao i nauka i istraživački rad su žive forme koje su stalno u pokretu. Toga smo svesni i ukoliko se u godinama pred nama bude došlo do novih saznanja o ovoj tematici, bićemo prvi koji ćemo se zalagati za to da se i druge grupe žrtava punim imenom spomenu i dobiju svoje mesto na spomen-ploči. To je preduslov savremene kulture sećanja. Ne sme se generalizovati jer iz perspektive kulture sećanja, pogotovo u slučaju ratova, kao što je i Drugi svetski rat bio, nisu sva deca bila „samo deca“ i nisu svi ljudi bili „samo ljudi“. Mora postojati jasna razlika između počinilaca i žrtava uz koju ide objašnjenje iz kojih razloga su jedni bili počinioci, a oni drugi žrtve. Ukoliko žrtve ne nazovemo svojim pravim imenom, to bi značilo da na kraju počinioci ipak odnose pobedu, te bi i cilj jedne savremene kulture sećanja bio znatno promašen.

To se u Inzbruku zahvaljujući ozbiljnom razmatranju tematike u vezi s „Akcijom Diana Budisavljević“ nije desilo, te možemo kao građani Inzbruka da budemo ponosni na naš grad i njegove zvaničnike, a uz to smo i sigurni u to da će ploča na njenoj rodnoj kući biti veoma prihvaćena od šire javnosti i da će imati značajan doprinos u sećanju na Dianu i njene pomagače, kao i da će poslužiti kao inspiracija za nastavak uspešne kulture sećanja kako u Inzbruku tako i u celoj Austriji, zaključili su u ovoj humanitarnoj organizaciji.

 

Izvor Tanjug, Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More