Jagodinac koji je spojio tri umetnosti i dva kontinenta

Dejan Jelača/Foto/Privatna arhiva
1,653

Talentovan, uporan, kulturan i šarmantan – glumac, voditelji i maneken Dejan Jelača živi je dokaz da je istinita tvrdnja da “ko veruje u sebe, taj i pobeđuje”. On je po rođenju Jagodinac, koji je prateći svoje snove postao stanovnik Njujorka. Tokom proteklih 16 godina glumačkim ostvarenjima osvajao je publiku kako u Srbiji, tako i u Americi, za šta je dobijao i priznanja – od kojih je posebno ponosan na nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu”Blossoms of Faith”, osvojenu na festivalu u Virdžiniji.

Foto/Privatna arhiva

Američka publika gledala ga je u dokumentarnoj seriji “A Crime to Remember”, a u krimi-misteriji “Elementary” koleginica mu je bila mega zvezda Lusi Lu. Druži se sa najlepšim ženama sveta, pa su mu Adrijana Lima, Miranda Ker i Hajdi Klum samo “jedan telefonski poziv daleko”. Priznaje da njegova priča jeste bajkovita i pomalo neverovatna, ali kako kaže – događa se.

Foto/Privatna arhiva

Za portal „Naši u svetu“ Dejan Jelača otkriva kako je Amerika postala njegova druga domovina.

– Kada sam u Srbiji završio glumu poželeo sam da master studije upišem van naše zemlje. Amerika mi je delovalo primamljivo i bila mi je jedna od opcija. Međutim, ja sam i pre usavršavanja otišao u Ameriku, pa sam tek kasnije u Los Anđelesu završio master studije. Razlog je bio jednostavan – poželeo sam nešto drugačije, nešto što nema veze sa Srbijom u tom umetničkom smislu. Video sam kako je gluma kotirana kod nas, pa sam imao želju da vidim kako je to u inostranstvu.

Ostvarenje njegovog američkog sna započelo je pre više od decenije i po, kada je otišao da poseti majku. Tom prilikom mu je drugar, uz kafu i neobavezno ćaskanje, rekao da NBC radio traži spikera i da ne bi bilo loše da konkuriše. Iako mu je delovalo neverovatno da bi baš on mogao da dobije angažman u čuvenoj medijskoj kući, ipak je poslušao savet prijatelja. Prijavio se za kasting , uradio intervju preko telefona i već sutradan doživeo iznenađenje. Producent ga je pozvao i saopštio mu da je dobio posao.

– Sećam se da sam ga pitao kako može da mi da posao a da me nije ni video, na šta je  odgovorio kako mu je izgled nebitan i da su glas i akcenat bili presudni. I od tada kreće moj američki san. U Americi sam se našao sasvim slučajno, spletom srećnih okolnosti i ostao da živim i radim u Njujorku, priča Dejan.

Guste obrve kao glumački rekvizit

U Srbiji je imao zapažene angažmane u serijama „Priđi bliže“, „Porodično blago“, „Kanal Mimo“ i „Zvezdara“, iz pozorišnog iskustva kao najznačajniju izdvaja ulogu Koriolana, a posebno je ponosan na to što je u serijalu „Zaboravljeni umovi Srbije“ tumačio lik Kralja Petra I Karađorđevića. Iako je i pre odlaska preko okeana imao značajno profesionalno iskustvo, objašnjava da je traženje posla u Americi podjednako stresno kao bilo gde na svetu. Ipak, olakšavajuća okolnost je ta što je američko tržište rada ogromno, pa se lakše stiže do željenog zaposlenja. Priznaje da ga je poslužila i sreća, jer se na kastinzima na koje se prijavljivao tražio glumac baš njegovog profila.

Foto/Privatna arhiva

Iako kod nas postoje predrasude da Srbi nisu omiljeni u dalekoj Americi, Dejanovo iskustvo pokazuje da to baš i nije potpuna istina.

– U Americi nikada nisam doživeo da me neko gleda drugačije zato što sam poreklom iz Srbije. Tamo je čisto profesionalan odnos i ako imate to što se traži za određenu ulogu, nikoga ne zanima odakle potičete. Zanimljivo je i da nikada nisam dobijao uloge Balkanca, a vrlo često sam dobijao uloge nekoga ko je sa Bliskog Istoka, nekog drugog podneblja, valjda zbog gustih obrva i fizionomije mog lica. Kada ste uporni, kulturni, znate šta želite, a pritom i talentovani za taj posao, mislim da pravi ljudi to osete. Tako su i oni videli da imam dara za glumu i otuda i sve te ponude.

Foto/Privatna arhiva

Igrao je i u ostvarenjim „22 Jump Street“, „American Rouge“, kao i u horor filmovima. Zbog lika koji je tumačio u filmu „Maze“ morao je da uči arapski jezik, a ove godine ga očekuju premijere dva nova filmska ostvarenja: „Just one more kiss“ i „Kaddish“.

Još uvek nije ispunio sve svoje profesionalne želje i snove, pa se nada da će ubuduće imati priliku da sarađuje i sa rediteljskim imenima kao što su Stiven Spilberg, Pedro Almodovar i Martin Skoreze. Voleo bi i da se nađe u zajedničkom filmskom kadru sa Meril Strip, Džulijanom Mur, Šarliz Teron i omiljenim kolegom Šonom Penom.

Foto/Privatna arhiva

Spoj tri umetnosti

 Osim glume, Dejan se bavi i manekenstvom, a takođe je autor i voditelj emisije „30 minuta“ koja se prikazuje na EDU televiziji. Na pitanje kako postiže da uskladi sve obaveze, jednostavno odgovara da kada nešto čovek voli, ništa mu nije teško.

– Gluma je moj prioritet, a voditeljstvo je nešto što je normalno proisteklo iz ove profesije. Kada dođem u Srbiju snimam emisije “30 minuta” i veoma sam srećan što ljudi svaki put sa nestrpljenjem iščekuju novu sezonu. Gluma je zanimanje u kojem možete da spojite više oblasti.

Moja autorska emisija „30 minuta“ dočekala je svoju već desetu sezonu. Emisije vredno snimam kada sam u Srbiji, a one se kasnije emituju tokom godine. Tako su mnogi ljudi zbunjeni gde ja zapravo živim, pošto sam prisutan u medijima. Manekenstvo je nešto što dolazi usput, ali se i njemu posvećujem krajnje profesionalno. Kad pogledate, sve tri stvari se nekako povezuju sa umetnošću, a to je nešto što sam ja.

Foto/Privatna arhiva

Brzi Njujork i ležerna Srbija

Upoređujući način života u Njujorku sa onim u Srbiji, kaže da je Njujork grad u kojem se živi brzo i nema se vremena za ležerno ispijanje kafe i tračarenje sa prijateljima, kao što je uobičajeno na Balkanu.

– Kafa na 15 minuta  kod nas ne postoji, a to je normalno u Njujorku. S druge strane, Srbija je toplija, naši ljudi su zaista izuzetni, prosto se osećate drugačije. Obe države imaju svoje prednosti, ali i mane. Ali brzo se čovek na sve navikne ako je zacrtao sebi cilj i pošteno ide ka njemu.

Shooting ??⭐️ Action … Call me Sam ✅ #set #action #shooting #dejanjelaca #30minuta #nyc #sam #actor

Gepostet von Dejan Jelaca II am Donnerstag, 31. Januar 2019

Nostalgija vreba na kraju dana

Pričajući o tome kako provodi slobodno vreme preko okeana, kaže da se tamo druži uglavnom sa Amerikancima, sa kojima odlazi na izlete, koncerte i putovanja. Kriterijumi za izbor prijatelja su mu njihov karakter i dobrota, a posebno mu prija društvo onih koji šire pozitivnu energiju.

Ipak, kao i svaki emigrant, i on je imao trenutke kada mu nije bilo lako, kada ga je mučila nostalgija i želja da se vrati u domovinu.

– Bilo je teško, dolazili su trenuci kada sam poželeo da spakujem kofere i vratim se u Srbiju, ali sam se onda zaustavljao. I bio sam u pravu, jer sam od retkih koji žive američki san. Imao sam veliku sreću i još uvek je tako da radim posao za koji sam se školovao i koji volim. Nostalgiju osetim kada posle napornog dana dođem kući. Dok radite ne obraćate pažnju da vam nešto nedostaje, jer nemate vremena za takve misli. Ali, kada ste kod kuće, sami sa sobom, onda vam misli idu ka porodici, prijateljima, rodnim krajem. Dolazim jednom godišnje i  ostanem po nekoliko meseci i osim što snimam novu sezonu emisije, uživam u svom rodnom gradu Jagodini i u Beogradu. Taj dolazak mi izgleda kao odmor koji traje malo duže.

D. Stupar

Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Nasiusvetu.com
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More