Arno Gujon: Francuz po rođenju, Srbin po opredeljenju

Ako moram da zaradim za život kao svaki drugi čovek neću da dam prednost materijalnim stvarima u odnosu na smisao mog života. Smisao mog života je bio pomoć Srbima na Kosovu, poručuje francuski humanitarac

Foto: facebook/ Arno Gujon
2,626

Arno Gujon, francuski humanitarac, koji već 15 godina, izuzetno redovno, pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji, našao se pred zabranom ulaska u južnu srpsku pokrajinu. Posle nebrojano provedenih dana na Kosmetu i prosleđene milionske pomoći, uručena mu je zabrana ulaska na neodređeno vreme bez ikakvog obrazloženja.

Trenutno, taj slučaj je pred Upravnim sudom u Prištini, a njegovi volonteri nezaustavljivo hitaju ka Kosovu i Metohiji, noseći najnovije donacije bolnici u Pasjanu i Gračanici, dva medicinska aparata, kao i 100 000 evra za renoviranje škola.

Posredstvom njegove humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo”, koju je osnovao 2004. godine, na Kosovu i Metohiji je darovano pet i po miliona evra u vidu različitih projekata, niz samoodrživih imanja: mlekare, sušare za voće, farmu za tov bikova, farmu alpskih koza…Dakle, ono što može da zaposli ljude i da oni žive od tog rada a ne samo da prime jednokratnu humanitarnu pomoć kao milostinju.

Plasetnik u Kosovskoj kamenici Foto: facebook/ Arno Gujon

Svakako ono što prvo ostavlja jak utisak, razgovarajući sa Francuzom, je izvanredno naučen srpski koji izgovara gotovo bez akcenta, za koji kaže da se dosta pomučio.

“Kada sam prvi put bio na Kosovu, 2005. godine , sa ljudima sam razgovarao uz pomoć prevodiica. Želeo sam da razumem ljude na Kosovu, ne samo mladiće koji znaju engleski ili francuski ali koji ne odražavaju stav naroda u celini, nego da razumem obične ljude, bake, deke i decu. Zato sam došao na ideju da naučim srpski. Posle nekoliko dolazaka upoznao sam mladića u jednoj enklavi koji je savršeno znao francuski, i ja sam tada sebi rekao “Arno, ako je on uspeo u svom srpskom selu da nauči francuski, moraš ti u svom francuskom selu da naučiš srpski”, priseća se Arno svojih početaka učenja srpskog jezika, i dodaje da su ga padeži dosta namučili.

Foto: facebook/ Arno Gujon

Sve ove godine Arno Gujon je pomerao granice ljudske humanosti prema narodu na Kosovu. Zahvaljujući njemu je dvanaestogodišnja devojčica prvi put imala svoju lutku u rukama. Slika koju nikada neće zaboraviti je susret sa grupom dece koji za za Novu godinu dobili darove od francuskih donatora. Među njima je i bila ova devojčica koja za svojih dvanaest godina nije imala prilike da drži lutku u svojim rukama. Mnogi su prvi put osetili more baš sa njim.

Foto: facebook/ Arno Gujon

Ali, nedavno, iz Francuske je stigla neverovatna vest. Najmlađi donator njegove organizacije, koja broji 12 000 hiljada redovnih donatora, devetogodišnja Klara je postala najmlađi darodavac, i to – svog dzeparca.

“Od novca koji je dobila za Božić, Klara, koja živi u Bretanji u Francuskoj, izdvojila je 50 evra za decu sa Kosova I Metohije. Uz to nam je poslala I driljivo pismo koje mi je ispunilo srce zbog njene ogromne ljubavi koju je pokazala prema svojim vršnjacima na dalekom Kosovu”, ističe naš sagovornik.
“Draga deco sa Kosova, dobila sam nešto novca za Božić i srećna sam što mogu da ga podelim sa vama. Sa mojim roditeljima i moje tri mlađe sestre se molim za vas i vaše porodice. Neka vas Bog blagoslovi. Klara, 9 godina, iz Plugastela u Bretanji – Francuska”, napisala je klara u pismu.

Foto: Facebook/Arno Gujon

Iako u njegovim venama ne teče ni kap srpske krvi, Francuz po rođenju, Arno je postao Srbin po opredeljenju. Dobio je srpsko državljanstvo, orden Svetog Save i mnogobrojne druge nagrade, zahvalnice, pisma podrške, ljubavi, koja verno čuva u svom srcu.

“Biti Francuz mi je dato po rođenju. Dato zato što se zovem Arno Gujon, to je tipično francusko ime i prezime, zato što sam ne samo učio nego dišem francuskom kulturom zahvaljujući svojim roditeljima, svojoj porodici i zahvaljujući okruženju u kojem sam se rodio i gde sam odrastao, to je nešto sasvim lako i prirodno. Biti Srbin po izboru to je nešto mnogo zahtevnije zato što je to dobrovoljan proces ali ipak proces. Morate kao prvo da naučite jezik, morate da učite istoriju, kulturu, možda više i od učenja, da doživite tu kulturu i da uspevate da se osećate kao da niste stranac, kao da ste Srbin među Srbima. Ja zapravo ne osećam se kao stranac kad sam među Srbima, a kad sam u Srbiji osećam se kao domaćim. Mislim da je tako nešto moguće zato što francuski i srpski identiteti nisu suprostavljeni, nisu kontradiktorni, dopunjavaju se. Meni je sasvim prirodno da slavim Badnje veče 24. decembra u krugu svoje porodice, sa svojim najbližima i takođe da slavim Vaskrs u manastiru Gračanica i da tamo takođe budem među svojima. I možda ono što je najvažnije nije ono što ja osećam nego ono što osećaju ljudi oko mene i verujem, pogotovo kad sam na Kosovu, recimo u Gračanici tamo me smatraju svojim, i zato mogu da budem Francuz po rođenju i Srbin po predeljenju” objašnjava naš sagovornik.

Naši francuski volonteri su upravo ušli na Kosovo i Metohiju preko prelaza Jarinje. Nisu imali problema ni zadržavanja od strane kosovskih službi. Moći će već sutra da počnu sa deljenjem humanitarne pomoći koju smo delom dovezli iz Francuske i delom kupili na licu mesta. Ove godine, posle 14 godina od kada vodim svake godine božićni konvoj, morao sam da se vratim nazad prema centralnoj Srbiji. Srce mi je teško večeras ali srećan sam što će se naša solidarnost nastaviti.

Gepostet von Arno Gujon am Donnerstag, 27. Dezember 2018

Ipak, u domu Arnoa slušale su se priče o časnosti i herojstvu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, gde je i njegov deda učestvovao i pričao te priče. Kasnije, od oca intelektualca je naučio da misli svojom glavom i nije baš prihvatao sve što se servira kao medijska propaganda protiv Srba, već je iznosio drugačije stavove.

” Sećam se kada su izbili ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, moj otac je gledao na ta dešavanja iz nekog drugog ugla, ne iz medijskog ugla, koji na žalost bio veoma pristrasan, i uvek smo se trudili ne da branimo Srbe i Srbiju po svaku cenu nego da razlučimo istinu od laži, istinitog izveštaja od propagande. Onda smo uvideli da je Srbima i Srbiji učinjena velika nepravda i da nisu žrtve sa jedne strane i loši momci sa druge nego kao u svim ratovima, kao u svakoj svađi uglavnom ima i dobrih i loših sa obe strane. Sada kad vratim film unazad, zašto sam sada tu, kako je to moguće da jedan mladi Francuz, bez srpskih korena, odluči da pomogne Srbima na Kosovu, da uči njihov jezik i da nakon toga poveže svoju sopstvenu sudbinu sa sudbinom Srba tako što se nastanjuje u Srbiji? Odgovor je možda baš zbog toga što sam to čuo u detinjstvu, što sam osećao da sam blisko sa tim narodom, koji pati i za koji niko ne brine. Želeo sam da učinim nešto konkretno, nešto pozitivno za Srbe, za te ljude koji su napustili svoje domove, svoje kuće, bez igde ičega”, u dahu priča svoj put ka Srbiji, koji je i napisao u svojoj knjizi “Svi moji putevi vode ka Srbiji”, i to isključivo na srpskom.

Sa izdavačkom kuće Agape, koja je jedina imala sluha za Arnoov rukopis, redovno drži tribine po celoj Srbiji, i tako dočekavši preko pet izdanja ove veoma zanimljive knjige.

Tada, sa svojim rođenim bratom osniva humanitarnu organizaciju, uz veliku podršku svoje porodice, ne samo oca i dede nego i od svoje sestre i majke.

Novogodišnji pakrići Foto: facebook/ Arno Gujon

“Kada smo osnovali tu organizaciju ja sam imao 19 godina, moj brat 21 godinu, bili smo neiskusni, nismo znali ništa o humanitarnim konvojima, o Kosovu, ni kako će nas ljudi dočekati dole, kako moramo da organizujemo sve ovo. Ali, krenuli smo svim srcem, sa željom da organizujemo nešto konkretno, nešto realno. Realno je bilo u to vreme da organizujemo jedan kombi sa osam kubnih metara humanitarne pomoći. Jeste to je bilo skromno, to je bilo malo, i mnogi su mi tada rekli šta ćete promeniti sa osam kubika humanitarne pomoći. Možda nismo promenili celokupnu situaciju zahvaljujući ovom prvom konvoju ali smo ipak vratili osmeh na lice stotini dece koja su nas dočekala u Kosovskoj Mitrovici kada smo prvi put došli. To je bio kamen temeljac naše organizacije, bez tog prvog konvoja, skromnog ali realnog, ne bismo mogli danas da organizujemo konvoje, šlepere pomoći”, priseća se Arno prvih paketa pomoći.

Prema njegovim rečima, u sakupljanju pomoći nailazio je na ljude koji su loše reagovali i koji su mislili da idu da pomažu bukvalno đavolu, lošim momcima. Pričali su ljudima šta su videli, ne istoriju: da je njih 250 hiljada napustilo svoje domove, da je ovom narodu spaljeno 150 crkava, da je srpski narod žrtva terora i agresije ekstremista, da tim ljudima treba pomoći i što je najvažnije da oni nisu ni za šta krivi.

Tridesettrogodišnji Francuz prvi put je ustao u odbranu Srbe i Srbije kada je imao samo 14 godina, kada se na času istorije, usprotivio na debati o bombardovanju naše zemlje.

Foto: facebook/ Arno Gujon

“Profesor istorije je opravdavao cilj, odnosno bombardovanje RTS-a, tako što je rekao da je to bio vojni cilj, zato što je RTS emitovala propagandu. Ja sam se javio za reč i rekao sam da medijska kuća kakva god da je ne može da bude i postane vojni cilj i da ne činimo humanitarno delo tako što ubijemo novinare, tehničare, ljudi koji su civili i koji su ni krivi ni dužni izgubili život i pri tom sam dodao, to sam od oca uzeo, da smo i mi žrtve propagande u Francuskoj, i da bi trebalo sa malo manje emocija da govorimo o svemu tome zato što tamo ljudi stradaju. Bio sam mlad i veoma učtiv u svom izražavanju, ali taj profesor je izgubio nerve i zamalo da me je izbacio sa časa. Tada sam razumeo da su emocije dostigle svoj vrhunac i da ne možemo da racionalno razgovaramo sa njima, jer oni razmišljaju samo emocijama i još krivljim emocijama”, nije zaboravio te trenutke naš sagovornik.

Koliko su njegove reči imale odjeka, čak i kod tog profesora, govori činjenica da mu se nekoliko godina kasnije, profesor izvinio i rekao da je on od tad promenio mišljenje i da nije mogao da zamisli da se tako ponašao.

Donatori “Solidarnosti za Kosovo” su obični ljudi, nisu prebogate porodice, već upravo oni ljudi koji možda od svojih penzija, ne baš tako visokih zarada, odvajaju po malu donaciju.
Naš sagovornik se seća jednog pisma, u kome mu se jedan penzoner izvinjava što za tekući mesec neće moći da izdvoji 50 evra, već 30, jer mora unuku da pomogne.

Arno Gujon je napustio Francusku, odbio je tražen posao i dobru platu, zaštita na radu i ekologiji u kompaniji “Loreal”. Znao je, ukoliko to prihvati, neće moći da se posveti humanitarnom radu.

“Onda sam se kolebao i razmišljao ovako: ako moram da zaradim za život kao svaki drugi čovek neću da dam prednost materijalnim stvarima u odnosu na smisao mog života. Smisao mog života je bio pomoć Srbima na Kosovu. Tako da sam odlučio da odbijem tu ponudu i da pokušam da razvijam organizaciju, ako bi postala prava profesionalna humanitarna organizacija, što nije bilo lako i bilo je dosta rizično ali pokušao sam i uspeo u tome. Zahvaljujući ovoj odluci eto me danas tu u Beogradu i mogu da kažem da naša organizacija radi mnogo većih projekata nego ranije i uspevamo da pomognemo mnogo većem broju ljudi nego ranije”, kaže Arno.

Srpska vrlina koja ga je najviše ganula je, kako kaže, emocionanost, koja može da se pretvoti u manu.

“To je ono što volim kod Srba je da su oni srčani, emocionalno razmišljaju i prihvataju stvari srcem i zato su oni gostoprimljivi i zato imate odlične pesnike, odlične muzičare, odlične pisce. Ali takođe ta emocionalnost može da se pretvori u manu kad treba racionalno razmišljati bilo da se radi o diplomatiji, o politici i da u tom slučaju ta emocionalnost postaje mana”, zaključuje naš sagovornik.

Sportsku opremu za 4 sportska kluba u Lapljem selu, Gračanici i Starom Gradsku, za oko 160 mladih sportista za treniranje kik boksa, karatea, fudbala i odbojke Foto: facebook/ Arno Gujon

Arno Gujon živi u Beogradu, oženjen je Srpkinjom sa kojom je dobio dve ćerke. Omiljeni srpski pisac mu je Ivo Andrić, slavi krsnu slavu Vidovdan i sanja kada će opet Božić i Vaskrs i mnoge druge dane provesti u smislu svog života – sa Srbima na Kosovu i Metohiji.

Ivana Lukić

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More