Međunarodni Dan maternjeg jezika: Kad dijaspora uči jezik otadžbine

Foto: Azbukum
404

Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika, a naš srpski jezik je, možda kao nikad do sada, ugrožen. Razlozi su brojni. Napuštanje zemlje od strane mladih, obrazovanih ljudi je postala naša svakodnevica, a njihova potreba za asimilacijom sa novom sredinom je sasvim razumljiva. U procesu asimilacije neminovno biva ugoržen maternji jezik, a sa jezikom i identitet.

Kroz „Azbukum – Centar za srpski jezik i kulturu”, koji postoji već 23 godine, prošlo je više od deset hiljada polaznika iz više od pedeset zemalja sveta.  Mnogobrojni članovi diplomatskog kora koji službuju u ambasadama svojih zemalja u Beogradu, predstavnici Crvenog krsta, strani privrednici, studenti slavistike ili istorije sa univerziteta širom sveta, kao i avanturisti duhom ili, pak, stranci u emotivnim vezama sa Srbima, svakodnevno uče srpski u Azbukumu. Naravno, tu su i Srbi iz rasejanja koji dolaze da obnove i utvrde svoje znanje srpskog, a neretko i da ga počnu učiti od nule.

Foto: Azbukum

Za sve njih Azbukum ima posebno kreirane programe. Na izradi programa u vidu kurseva, etno kampova i karavana kroz Srbiju, kao i na stvaranju nastavnih materijala poput udžbenika, rečnika, gramatika, audio čitanki, osnivač i rukovodiac Centra, Nataša Milićević Dobromirov, zajedno sa velikim timom saradnika, radi svakodnevno. Azbukumov tim stručnjaka razvio je metodiku rada koja donosi sjajne rezultate u kratkom vremenu. Iako komplikovan, srpski se u Azbukumu uči lako i sa uživanjem. Centar Azbukum je institucija, čiji se udžbenici i nastavne metode koriste na mnogim slavističkim katedrama i na kursevima srpskog jezika širom zemaljske kugle. U Savetu Centra Azbukum sede akademici, renomirani  univerzitetski profesori, saradnici Balkanološkog instituta, Vukove zadužbine i Matice srpske. Svi oni doprinose radu Azbukuma svojim idejama i korisnim savetima.

Prema rečima Nataše Milićević Dobromirov stanje srpskog jezika u rasejanju veoma je kompleksno. Sada imamo nove generacije iseljenika koji su se našli u svetu iz brojnih razloga, naravno najviše ekonomskih.

“Imamo one koji su se rodili u Srbiji i iselili se kao odrasli ljudi koji još uvek perfektno govore srpski, ali imamo i one koji su u dijaspori rođeni i koji su se sa srpskim sretali na različite načine – neki samo kod kuće, pričajući sa porodicom, a neki učeći srpski pri crkvi ili nekoj drugoj organizovanoj školi. Ima i onih slučajeva gde deca uopšte ne govore srpski jer su rođena u mešovitim brakovima ili se roditelji trude da im ne „odmažu” tražeći da govore srpski, već ih „podržavaju” da što bolje savladaju jezik zemlje u kojoj žive, ne bi li se tamo lakše snašli. „Prirodna je potreba tih ljudi da se asimiluju, da jezik sredine nauče gotovo kao svoj maternji. Deca su tu u nezavidnom položaju. Zamislite dete koje je naučilo najpre engleski. Njemu je veoma teško da shvati padeže ili rod imenice. A to je poseban izazov za nas u Azbukumu. Posebnu pažnju posvećujemo radu sa decom i mladima. Jedna smo od retkih institucija koja se bavi izradom nastavnih materijala za učenje srpskog ne samo za odrasle, već i za decu i mlade. Stvaramo udžbenike, audio vežbanja i video lekcije na nov i osavremenjen način. Naše nastavne materijale pravimo tako da deca i ne primete da u rukama drže i gramatička pravila”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da nema dela sveta gde ne stignu njihovi udžbenici.

Nataša Milićević Dobromirov

U Azbukum stižu mnogi ljudi iz dijaspore sa istom željom – da progovore srpski valjano i da ostanu u kontaktu sa jezikom što duže.

Sve što zarade u Azbukumu – zaposleni ulažu u nove ideje i rešenja. Jezik je živ organizam i nema finalne „verzije” – uvek se može uraditi nešto bolje. Naša sagovornica nam je otkrila da upravo ovih dana kreće nova onlajn platforma za učenje srpskog. U ponudi će biti tri tipa interaktivnih programa. Regularni program koji nude kurseve srpskog od početnog do visokog nivoa. Potom Fokus programi uz pomoć kojih polaznici mogu da vežbaju određena jezička polja po svom izboru – bilo gramatička ili leksička. A tu je i program zamišljen u vidu Pričaonice (Speak Up Program) gde može da se vežba usmeno izražavanje na individualnoj ili grupnoj osnovi.

„AOS – Azbukum Onlajn srpski najnoviji je program našeg Centra i nešto što je svima preko potrebno, ma gde da žive i ma kog porekla da su. Za izradu ove platforme angažovali smo softversku kompaniju koja prati naše zamisli i pravi program prilagođen potrebama naših polaznika. Dugo smo snimali „teren” dok nismo spoznali prave potrebe polaznika i iznašli module kako da im izađemo u susret. Sada, bez obzira u kojoj vremenskoj zoni živite, možete da upišete kurs srpskog i naučite ga i od nule, ako želite. Za one koji već dobro vladaju srpskim nudimo programe za više nivoe. Posebna poslastica i izazov su Pričaonice u kojima se susreću polaznici koji žele da razviju moć govora na različte teme, u različitim kontekstima. Svaki potencijalni polaznik AOS programa, ako ima neko predznanje, treba da uradi dijagnostički test i da se na osnovu njega jasno pozicionira na skali znanja”, najavljuje Nataša Milićević Dobromirov.

Jednom upisan u Azbukum, bilo na kursevima u Srbiji ili na onlajn platformi, polaznik dobija svoj „karton” i prati se njegov rad i napredak. Za više od dve decenije rada, u Azbukumu je srpski učilo mnogo ljudi iz rasejanja. Vremenom su i veze sa organizacijama i društvima Srba u svetu, kao i školama srpskog koje tamo nastaju, postajale sve jače. Jasnija je bivala i slika potreba i mogućnosti koje su na raspolaganju našim ljudima van Srbije.

„Učenje srpskog jezika u dijaspori svodi se na nekoliko časova jezika tokom vikenda. Te časove organizuju nastavnici ili učitelji-entuzijasti bilo u srpskim školama ili pri našoj crkvi. Postoje i dopunske škole koje finansira naša država, ali u njih ne mogu da idu sva naša deca. Vrlo često prepreku predstavlja to da nemaju sva naša deca srpsko državljanstvo, što je primarni preduslov da budu primljeni na te programe. Suština je da časovi organizovani jednom nedeljno nisu dovoljna infuzija srpskog za one koji su svakodnevno okruženi potpuno drugim jezikom. Prostor koji Azbukum vidi kao rešenje je upravo implementacija onlajn sadržaja u planove i programe naših škola po svetu. Naime, trenutno u Velikoj Britaniji postavljamo program za učenje srpskog koji će deci i mladima omogućiti da uz časove vikendom imaju otvoren pristup Azbukumovoj platformi na kojoj vežbaju dodatne sadržaje poput čitanja, slušanja, video segmenata, kvizova, vežbi. Sve je to dato upakovano u atraktivne pakete kojima se stimuliše njihova volja da usavršavaju srpski.Verujemo da će ovo biti solomonsko rešenje za dijasporu”, kaže naša sagovornica.

Na AOS platformi poseban deo biće posvećen deci i mladima. Biće uskoro pokrenut „Az buki klub” gde će se mladi iz dijapsore sretati i družiti sa domaćinima svog uzrasta.

“Ovo smo već pokrenuli u našim letnjim Az buki kampovima kada nam preko leta dolaze deca na boravak od nedelju do dve dana. Pored moderatora programa, posebno obučenih predavača za rad sa decom, tu su I mladi, talentovani „pomoćnici” iz jezičkih gimnazija poput čuvene Karlovačke. Velika je to stvar uvesti naše dete iz ove srpske sredine u priču gde će provesti neko vreme sa onima kojima je srpski na neki način težak. Susret te dve krajnosti je fantastičan. Obe strane dobijaju: naša deca uviđaju koliko je truda i strpljenja potrebno da se prebrode muke, a deca iz dijaspore ili stranog porekla bivaju opuštenija i lakše usvajaju novo kad to čine sa svojim vršnjacima. Ne treba ni pominjati da se nakon Az buki kampova  rađaju prijateljstva i duge, jake veze. Jer to i treba da bude naš cilj – da jezik postane kopča koja spaja, da nas sačuva u vremenima raseljavanja, posebno danas kada više dece srpskog porekla živi izvan Srbije no u Srbiji.”, objašnjava naša sagovornica.

Dodatni stimulans za roditelje koji upisuju decu na Azbukumove programe u dijaspori je taj da ovi programi nose akreditaciju Minsitarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Dakle, programi Centra Azbukum su zvanično priznati od strane naše države. Tako, oni koji, na primer, završe kurs srpskog i dobiju potvrdu o znanju na B2 nivou prema Zajedničkoj evropskoj skali znanja jezika mogu da se upišu na univerzitete u Srbiji bez prepreka.

Granice Azbukuma se pomeraju, dobijaju priznanje iz drugih država i institucija, poput Francuske škole u Beogradu, čiji deca prolaze sve nivoe znanja poznavanja srpskog jezika.

“Jezik je živ organizam, ovim se rukovodimo u školi, i to pokazujemo što su svi naši udžbenici iznova pisani, dopunjivani novim sadržajima i pristupima.”, ističe naša sagovornica.

Prema njenoj proceni, a i prema statistici koja beleži odlazak naših ljudi u svet, imamo situaciju da je broj onih koji uči srpski jezik van matice, gotovo veći nego onih koji uče u Srbiji.

„Istraživanje koje je rađeno još pre dvadesetak godina na Institutu za kritične jezike Univerziteta Tempi u Arizoni ukazalo je da srpski jezik neće trajati duže od sto godina i da možemo izgubiti bitku za jezik, ukoliko se i država i pojedinci ne trgnu”, upozorava prvi čovek Azbukuma.

Ideja da napravi jednu ovakvu školu se rodila u Americi, gde je Nataša Milićević Dobromirov, tada studentkinja treće godine književnosti i srpskog jezika primljena da odsluša jedan semestar na univerzitetu Nordvestern u Evanstonu, nadomak Čikaga. U potrazi za salom u kojoj su se održavala njena predavanja, naišla je na učionicu iz koje je odjekivao Ravelov „Bolero”, a na tabli su na grčkom bili ispisani stihovi iz “Ilijade”. Studenti su prevodili tekst uživajući u sjajnoj muzici.

„Tada sam pomislila, hoću takvu školu, s opuštenom atmosferom, školu u kojoj će se jezik učiti na zabavan i pristupačan način”, otkriva nam Nataša i dodaje da je njena  ideja potpuno sazrela nekoliko godine kasnije, kada se vratila sa studija engleskog jezika iz Engleske. Tada je okupila tim svojih profesora, kolega i entuzijasta i u jesen 1995.godine osnovan je Azbukum – Centra za srpski jezik i kulturu. Vodeći se idejom da je jezik živ organizam, Nataša je zajedno s timom autora osmislila udžbenike u kojima je predstavljeno mnoštvo situacija iz svakodnevnog života, a među njima je i nekoliko priča čiji su glavni junaci upravo polaznici kurseva „Azbukuma”.

Polaznici škole uče dosta i o srpskoj istoriji: na kraju kursa svi znaju ko su car Dušan, Sveti Sava, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Jovan Cvijić ili major Dragutin Gavrilović, čiji je legendarni govor vojnicima koji su branili Beograd, jedna od lekcija u udžbeniku za napredni nivo znanja. Tu je i priča o porodici Kojadinović koja je jedrenjakom obišla ceo svet, a predstavljen je i Predrag Vučković, čuven po fotografijama ekstremnih sportova

„Naši učenici savladavaju i administrativni i matematički jezik, ali ih učimo i značenju mnogih izrazi kao što su „zubato sunce”, „da se Vlasi ne dosete”, „loše mu se piše”, „zemlja dembelija” i mnogim drugima.

„Jeste, tačno je da srpski nije lak, ali je zato veoma bogat i čaroban. On je odraz svih naših misli i doživljaja sveta i treba ga čuvati. Neštedimice i zajedničkim snagama. Samo tako možemo računati na buduća pokolenja.”, završava svoju priču Nataša.

Ivana Lukić

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More