“Digitalizovana Studenica”: Goste dočekuje Sveti Sava

Svaki mobilni telefon potencijalno pretvara u svojevrsni digitalni portal, kroz koji je moguće zaviriti i oživeti priče koje ovo sveto mesto čuva u hodnicima vremena

Foto: Dragoslav Žarković
82

Kada grane proleće i u Studenicu počnu da pristižu posetioci, i domaći i strani, u Trpezariji Svetog Save moći će da vide nešto sasvim novo – statuu nekadašnjeg srpskog princa, koji će im se obratiti čuvenom rečenicom: „Kao što znate, bilo je ovo mesto kao pusto lovište zverova.”

Upravo je na ovaj način Sveti Sava 1208. godine pisao o početku gradnje „majke srpskih crkava”, a svim putnicima namernicima obratiće se digitalizovana figura prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, rođenog kao Rastko Nemanjić, prenosi Politika.

Foto: Dragoslav Žarković

Zahvaljujući novim tehnologijama, posetioci će moći da vide ono što je sada u Studenici, ali i hronološki prikaz nastajanja i izgradnje manastirskog kompleksa, trodimenzionalne predstave znamenitih ličnosti koje podsećaju na najvažnije informacije o manastiru, interaktivne freske, virtuelne filmove koji vam omogućavaju da „poletite” iznad manastirskog kompleksa.

Zbog čega je upravo ovaj naš manastir izabran za pilot-fazu projekta u okviru koje je izvršena digitalna nadgradnja manastirskog kompleksa i kreirana savremena postavka u okviru vizitorskog centra?

Kako piše u ekskluzivno i bogato urađenoj monografiji koja prati ovaj projekat, razlog je činjenica da je Studenica na Uneskovoj listi zaštićenih spomenika svetske kulturne baštine, ali još više zbog njenog simboličnog statusa „majke srpskih crkava”.

Studenica snimljena dronom

Naravno, da iguman manastira, arhimandrit Tihon Rakićević nije sa bratijom pre dve godine posetio izložbu u Istorijskom muzeju koja je bila posvećena Mihajlu Pupinu, ko zna da li bi sve pomenuto bilo dovoljno da se uđe u ovakav jedan poduhvat.

– Tada smo se uverili da se na taj način za kratko vreme mnogo toga može približiti posetiocima. Ubrzo nakon posete izložbi, na predlog jednog prijatelja, obratio sam se ljudima koji su kreirali izložbu o Pupinu i tada smo se dogovorili kako da osmislimo projekat u kojem bismo primenili tu tehnologiju i u Studenici – kaže iguman Tihon, objašnjavajući da su želeli da deci, srednjoškolcima i stranim turistima priču o manastiru koji je građen u 12. veku približe na način koji je danas blizak većini, zahvaljujući pametnim telefonima i virtuelnim animacijama.

– Ovo je specifično vreme, deca u rukama drže mobilne telefone, um i pogled su im na tim aparatima. Zbog čega onda da im preko njih ne pustimo ono što želimo da saznaju? A strancima smo hteli da na koncizan i jasan način, na njihovom jeziku, prikažemo gde su došli i kakve su vrednosti onoga što mogu da vide i čuju – nastavlja priču iguman manastira Studenica.

I tako je krenula „Digitalizovana Studenica”, za koju je novac dobijen od Ministarstva pravde.

Foto: Dragoslav Žarković

– Napravili smo projekat i prijavili se na konkurs za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja. Kada Ministarstvo pravde sakupi sredstva, ima običaj da ih raspoređuje za humane i značajne projekte. Mi smo bili među onima kojima su dodeljene pare i prionuli smo na posao. Radili smo više meseci na pripremi materijala. Tekstovi koji se nalaze u monografiji i koji se pojavljuju na ovim digitalnim sadržajima jako su kvalitetni. Veliki tim smo okupili u želji da sve bude koncizno, a da se kaže mnogo toga, na način koji danas i deca mogu da razumeju. Sudeći prema prvim reakcijama, uspeli smo u tome – objašnjava iguman Tihon.

„Autori koncepta i interaktivnog dizajna Marko Todorović i Jana Rodić, uz stručnjake iz oblasti umetnosti, arhitekture, arheologije, istorije umetnosti, Trpezariju Svetog Save, jedan autentičan prostor koji se danas koristi na isti način kao što se koristio pre više od osam stotina godina, pretvorili su u moderan vizitorski centar.“

– Sav sadržaj ponuđen je na čak osam jezika: na srpskom, engleskom, ruskom, kineskom, nemačkom, francuskom, italijanskom i japanskom. Većinu interaktivnih eksponata posetioci mogu da aktiviraju uz pomoć AR aplikacije za mobilne telefone, koja svaki mobilni telefon potencijalno pretvara u svojevrsni digitalni portal, kroz koji je moguće zaviriti i oživeti priče koje ovo sveto mesto čuva u hodnicima vremena – kaže Marko Savić, koordinator projekta.

Foto: sr. studenica.org

Naravno da je bio veliki izazov približiti istoriju Studenice, stare više od osam vekova, domaćim i stranim posetiocima.

– Srpski manastiri predstavljaju kompleksna čvorišta kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa srpskog naroda. U kulturi naroda čiju su egzistenciju obeležili diskontinuiteti, manastiri ostaju usamljeni simboli kontinuiteta koji seže do početka nastajanja srpske nacije i države. Ovaj projekat nastao je u doba civilizacijske tranzicije iz analogne u digitalnu eru. Posle više od dve hiljade godina hartija i mastilo prestali su da budu dominantni instrument, kako za izražavanje, tako i za spoznaju ljudskih misli. Prisustvo srpskog kulturnog nasleđa u digitalnoj sferi, njegova dostupnost i približavanje novim generacijama uz pomoć novih tehnologija, trebalo bi da predstavlja jedan od imperativa odgovorne kulturne politike. Imajući u vidu značaj Studenice, koja je i na Uneskovoj listi zaštićenih spomenika svetske kulturne baštine, mogu slobodno da kažem da je za nas ovaj projekat bio najveći izazov u dosadašnjem radu – priznaje Savić.

Osim posete vizitorskom centru, u kojem se, kako napominje iguman Tihon, prevashodno prikazuje takozvana proširena stvarnost, posetioci će kući moći da ponesu i monografiju.

– Ona je takođe digitalizovana i interaktivna je. Monografija će moći i poštom da se naruči, pa će tako i stranci i naši ljudi u dijaspori moći da skinu aplikaciju i koriste je upravo onako kako mi to ovde možemo. Autorka tekstova je istoričarka umetnosti Miljana Matić, tekstovi su kvalitetni, a podaci su više puta proveravani – ističe iguman manastira Studenica arhimandrit Tihon Rakićević.

Sveti Sava posetiocima „govori” dve značajne stvari. Prva je početak Studeničkog tipika, koji je istovremeno početak Žitija Svetog Simeona, gde on govori kako je Nemanja odabrao mesto za Studenicu. Druga je 12. glava Studeničkog tipika, koja govori o položaju Studenice unutar crkveno-državnih zakona u vreme Svetog Save, kada su zakoni istovremeno bili i crkveni i državni. Znači, 12. glava propisuje status Studenice u hijerarhiji naše države, objašnjava iguman Tihon.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More