Flamenko i ljubav spojili Madrid i Požegu

foto:lična arhiva
37

Rakel Luiz posvećeno vodi Udruženje španskog plesa i kulture, a suprug Miloje joj u građenju tog mosta između dva naroda pruža svesrdnu pomoć i podršku

„Vamos, devojke”, čuje se glasno u salama na časovima flamenka u Požegi i Užicu, dok u ritmu udaraju štikle i kastanjete. Tako polaznice svoje škole španskog plesa bodri Špankinja Rakel Ruiz, Madriđanka koja je od pre dve godine Požežanka. Živi ovde sa suprugom Milojem Tripkovićem, s kojim je zajedno 14 godina.

Sada kod nas Rakel i Miloje spajaju špansku i srpsku dušu, dva načina života, unose igre i taktove Mediterana u naša brda. Šire lepotu flamenka preko Udruženja španskog plesa i kulture koje vodi Rakel. Ona je od detinjstva uz tu igru, studirala ju je (uz klasičan balet i španski ples) na Madridskom kraljevskom konzervatorijumu. Potom je po državama Evrope mnoge učila flamenku. Već je u požeškom i užičkom kraju okupila stotinak poklonika ove igre.

– Flamenko je lepa igra, ali i odlična terapija, žene u Srbiji ga obožavaju. Pleše se celim telom. Kad igračica pođe kući, izbacila je iz sebe sve što je muči. Flamenko je idealan za opuštanje i miran san – kaže o ovoj igri Rakel Ruiz, manje na srpskom, više na španskom. Naš jezik uglavnom razume, tek poneku reč govori. Ne krije da Srbiju voli, prija joj život ovde:

– Odrasla sam u Madridu, s tim što imam andalužansku krv. Došla sam u Požegu pre svega jer mi je muž odavde, a kad voliš nekog ljubav je ta koja vas spaja i omogućava da se razumete. Učinila mi se dobrom ideja da se flamenko donese u Srbiju, time i delić španske kulture – izjavila je ova Špankinja.

Požežanin Miloje Tripković svetski je čovek: po završenoj požeškoj srednjoj školi u Nemačkoj je studirao nemački jezik, a u Švajcarskoj komercijalu i informatiku. Radio je po Evropi, bio komercijalista, pa zaposlen u turizmu, imao i svoj biznis, govori osam jezika.

– Prestupne 2004. godine 29. februara otišao sam na godišnji odmor na Kanarska Ostrva. Tamo sam upoznao Rakel, koja je tu bila s plesnom grupom. Rodila se ljubav, odlučili smo da živimo zajedno: jedno vreme bili na Kanarima, pa u Alikanteu, zatim u Madridu, gde smo živeli do 2017. godine. Potim smo došli u Požegu, tu imamo i kuću, nešto obradive zemlje na porodičnom imanju. Ovde je u skladu sa zdravim stilovima života Rakel naučila da sadi krompir i drugo organsko povrće. Prija joj Srbija. Ne volimo kad nam neki ovde kažu: „Da li ste normalni, gde ste se vratili?” Tada Rakel takvima odgovara: „Kako ja kao strankinja volim vašu Srbiju, a vi odavde je ne volite” – priča za naš list Miloje.

Zainteresovanih za flamenko u Požegi je sve više, tu je okupila dve grupe odraslih sa pedesetak članova i 15 dece. U Užicu, gde je nedavno na Pedagoškom fakultetu krenula sa flamenkom za odrasle, već na prvom času bilo ih je tridesetak.

– A narodi Španije i Srbije u suštini su slični: i jedni i drugi vole život – ističe Rakel.

Glas o flamenku u zapadnoj Srbiji, za nepunu godinu rada ove škole plesa, stigao je i do Madrida.

– Dobili smo poziv od madridske akademije da tokom leta naša škola gostuje na festivalu plesa u Madridu. Nameravamo da odemo, pa tamo uz flamenko predstavimo i srpske narodne igre u našim nošnjama. Videćemo koliko će polaznika moći da ide, tražimo finansijere za taj odlazak – navodi Miloje.

Izvor Politika
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More