Sajber čobanin: Ovce u Srbiji a on u Salcburgu!

Jedan Srbin je toliko želeo da gaji ovce ali ima problem što ne može da bude o ceo dan sa njima, pa se dosetio kako će da svoju zamisao sprovede u delo

Foto: printscreen/ TV Prva/Explosiv
725

Nove tehnologije donele su i nova zanimanja, a mnoga stara zanimalnja dobila nov način rada.

Pisali smo o sajber dadiljama, onlajn učenje jezika je već prošlost, poslovanje na daljinu postaje sve popularnije.

Ali jedan čovek je toliko želeo da gaji ovce ali ima problem što ne može da bude o ceo dan sa njima, pa se dosetio kako će da svoju zamisao sprovede u delo.

Upoznajte Milorada Milića prvog sajber čobanina u Srbiji, koji svoje ovce čuva iz Salcburga.

Foto: printscreen/ TV Prva/Explosiv

Ovce na livadi, a čobanin u dnevnoj sobi. Preciznije, ovce su kod Petrvca na Mlavi a čobanin živi u Salcburgu, Austriji.

Milorad u rukama drži tablet i prati svoje stado preko video nadzora.

“Uveličavam sliku i približavam, i ako je dan , tačno mogu da vidim da li je neka ovca bolesna, da li ima proliv i slično”, objašnjava sajber čobanin.

Za novu vrstu stočarstva potreban je stalan prohod interneta, jedan tablet, laptop ili telefon i nekoliko video kamera.

Kamere je postavio oko tora, ali najbitnija mu je ona unutar prostorija gde su ovce. odnosno njih tri pokrivaju prostor kuda se ovce kreću.

Osim ovaca Milorad preko kamera prati i radnika koga plaća da mu nadgleda stado.

Vajber dadilja iz Srbije, najnoviji trend čuvanja dece u Americi

Snimci koji nastaju na ovakav način mogu da se vrate četiri dana unazad, a ukoliko nešto krene po zlu, postoji firma u Petrvcu na Mlavi koja stiže u pomoć, najkasnije koji u roku od sat vremena  doleću na mesto “nesreće”.

U Srbiji ovako nešto ne postoji kao što ne postoji ni ovakva vrsta rasa ovaca koju Milorad gaji ali on dokazuje da je sve moguće samo ako to želiš.

Iako je kao mali čuvao uz štap i opanke, posle tri decenije provedene u inostranstvu, kaže da je blizu svog cilja.

“Čim se penzionišem, neću da čekam prvi autobus za Srbiju, već ću da krenem peške, a on gde me stigne, neka me pokupi!, poručuje Milorad.

A dok se to ne dogodi u Srbiju kod ovaca dolazi samo kad za to ima potrebe, u vreme nihovog parenja i kada se jagnje. Sav luksuz gastarbajterskog života tada zameni jednom kamp prikolicom.

Foto: printscreen/ TV Prva/Explosiv

“Ovde spavam, od ovaca me deli dva metra,tako da ih čujem kad treba da se jagnje, ne može taj proces bez ljudske ruke”, kaže Milorad i dodaje da svako jagnje ima ime, pa je nekima dao i po svojim unukama, Heleni, Jani, Miliji. Čak mi se unuka Natalija naljutila što se njeno ime ime nije našlo među jagnjadima”, objašnjava sajber čobanin.

Osim radnice koja ujutru i uveče dolazi da nahrani ovce, pomoć u sajber stočarstvu Miloradu uskače i kum Miloš, koga pozove kada na svom tabletu vidi da nešto nije u redu. Miloš Stanisavljević je veterinarski tehničar koji je ostao bez posla pa mu ovo nije strano, koji kaže da kada je neki problem na pomolu i po nekoliko puta na dan mora da poseti ovce.

“Te muke dok ja dozovem Miloša, dok on dođe, pa ja to ne bih nikome preporučio”, iskren je Milorad.

On kaže da dva sata dnevno provede pored računara i da mu je najteže kad se ovce sakriju u mrtav ugao kamere, i dok ne sazna šta je sa tim ovcama prođe velike muke.

Miloradov kum kaže da nikada nije video čoveka koji gaji toliku ljubav prema ovcama i dodaje da od ovog hobija nema nikakvu zaradu već samo trošak, kojim leči svoju nostalgiju.

Izvor TV Prva
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More