Patrijarh Pavle: Šta je krsna slava kod Srba

Imendan i duhovni rođendan

edicija Koreni duše,foto: Darko Dozet
1,782

Danas je Aranđelovdan. Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu, a naš portal vas podseća šta je o krsnoj slavi govorio patrijarh Pavle.

Krsnu slavu Srbi pravoslavci obeležavaju još od vremena kada su iz mnogobožačkog doba, krstivši se, prešli u hrišćanstvo. I za nebeskog zaštitnika svoje velike porodice (u davna vremena živelo se u tzv. porodičnim zadrugama), uzeli bi svetitelja koji se proslavljao na dan kolektivnog krštenja svog bratstva ili plemena. Otuda se u srpskim krajevima i danas smatra da, u većini slučajeva, istom bratstvu starinom pripadaju svi oni koji nose isto prezime i slave istu krsnu slavu.

Slava je, prema tumačenju patrijarha srpskog Pavla, “i imendan i rođendan, ali ne pojedinca, nego cele porodice, celog plemana”. 

“Kod drugih naroda pravoslavnih, oni slave svoj imendan ili svoj rođendan, a mi, eto, slavimo svoju slavu. U stvari, slava je i imendan i rođendan, ali ne pojedinca, nego cele porodice, celog plemena. Rođendan duhovni, kad su naši preci postali hrišćani, ušli u Crkvu Božiju i na taj način rođeni duhovno. I imendan, jer su se od tada nazvali hrišćani i do danas to bili”, objasnio je patrijarh srpski Pavle. 

Osnovna obeležja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kolač i vino, slavsko žito i slavska sveća. Od tada se krsna slava prenosi sa oca na sina. U porodicama bez muškog naslednika Slavu bi preuzimao zet, koji ženidbom dođe na miraz. Domazet bi za života tasta i tašte slavio njihovu krsnu slavu, a na dan svoje slave bi samo prekađivao, tj. nosio u crkvu sveću, kolač i žito, ali goste nije pozivao.  

Slavska gozba se ne praktikuje prve godine od smrti člana domaćinstva, dok je porodica u žalosti. Ali, slava se ne prekida. U crkvi se prereže kolač i okadi koljivo, a svečani ručak se uz upaljenu sveću organizuje samo za ukućane.

Crkva poučava da ne postoje ni mrsne ni posne slave, već posni dani (sreda i petak), te višenedeljni veliki postovi pred Božić i Vaskrs, kao i uoči Duhova i Velike Gospojine. Zato, ako slava “padne” u posni dan i slavska trpeza treba da je posna. Uostalom, srž slave ne čini iće i piće, već molitva svecu- porodičnom zaštitniku, sveća, koljivo, crveno vino i slavski kolač.

Jedna od zabluda je, ukazuje srpska crkva da se žito ne sprema za “žive” svece: Aranđelovdan i Ilindan, jer pred Bogom nema mrtvih. Smatra se da se ova pogrešna praksa vezuje za kult umrlih pošto se koljivo sprema i za parastose precima. U obа slučаjа, žito simbolizuje žrtvu Bogu, pravoslavlje i hrišćansko verovanje u opšte vаskrsenje. I zato se na dan slave koljivo, zapravo prinosi Bogu u ime onog svetiteljа koji se proslavlja tog dana. Bez obzira da li taj svetac nije prošao kroz biološku smrt, kao npr. Arhangel Mihailo i Sveti Ilija, ili je živeo, pa se upokojio. 

Iako se u hrišćanstvu stomakougađanje smatra grehom, u srpskom narodu postoji tradicija bogate slavske trpeze i svetkovina se često pretvara u raskošne mrsne ili posne gozbe, u želji da se pred svetom pokaže imetak domaćina i ugodi gostima. Otuda i pošalica da je na srpskim slavama najvažniji i najzastupljeniji vitamin Ce u oblicima: prasenCe, jagnješCe, ribiCe, kobasiCe, sarmiCe, vinCe, pivCe, rakijiCe…. 

R. LONČAR

*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com 

 

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More