Razapet na krst kao pobunjenik

NAŠ SERIJAL: Isus Hristos zagonetka već 2000 godina (4): Prema proceni istoričara, Isus je morao vući sedamdesetak kilograma težak krst 600 do 700 metara, sa krunom od trnja na glavi

Freska raspeća u manastiru Studenica
421

Poslednja zajednička večera Isusa Hrista i njegovih 12 najodanijih sledbenika (Tajna večera), prema mišljenjima mnogih tumača Novog zaveta, održana je u kući roditelja mladića Marka, koji tada nije pripadao najužoj grupi oko Hrista, ali on će kasnije postati vatreni propagator hrišćanstva i autor jednog od četiri jevanđelja.

Marka, kojem zbog mladosti nije bilo dozvoljeno da prisustvuje večeri, probudila je neka nejasna galama. Skočio je iz postelje i, ogrnuvši se samo plaštanicom, potrčao je u vrt (Getsimanijski) gde je među maslinovim stablima svetlucao plamen baklji. Stigao je upravo u trenutku kada su Isusa, vezanog i napuštenog od svojih najbližih, odvlačili u zatvor. Kako je bio neoprezan i Marko je bio uhvaćen ali je uspeo da se otrgne i pobegne, ostavivši čaršav u rukama stražara.

Trijumfalni ulazak u Jerusalim

Uhapšeni Isus je izveden pred velike sveštenike Anu i Kajafu. Prema izričitim tadašnjim propisima, suđenja su se mogla održavati i kazne izricati samo dok traje dan. Zato je Isus odmah sutradan izjutra izveden pred skupštinu hebrejskih svetovnih i verskih prvaka, Sinedrion, gde je posle sasvim kratkog većanja odlučeno da je kriv za bogohuljenje, što je povlačilo smrtnu kaznu.

Ipak, prema ondašnjim zakonima, smrtnu kaznu u Judeji mogao je da izrekne, samo nosilac vrhovne rimske vlasti, prokurator. A prokurator Judeje bio je tada Pontije Pilat, za koga se sasvim pouzdano zna da je istorijska ličnost.

Jevanđelisti Pilata predstavljaju kao uviđavnog, smirenog sudiju koji blagonaklono ispituje Isusa i čini sve da ga spasi od hebrejske ozlojeđenosti. Ipak, tužioci su bili dovoljno lukavi da rimskim vlastima ne prijave Isusa zbog bogohuljenja, jer su znali da politeistu Pilata slabo interesuje što se neko tamo predstavlja za sina hebrejskog Boga. Zato su optužbe preinačene tako da ostave utisak na Rimljanina: optužen je da je podsticao narod na pobunu, da se izjašnjavao protiv plaćanja poreza Rimu i da se proglašavao za hebrejskog kralja. A na takve optužbe Pilat se nije smeo oglušiti. Osim toga, on nije bio voljan da zaoštrava odnose s hebrejskim prvosveštenicima i poglavarima i oslobodi optuženog, jer je to moglo izazvati ulične nerede, pa intervenciju rimskih trupa.

Sin Božiji ili vanbračno dete?

Zato je pokušao na sve moguće načine da razvuče proces, te šalje Isusa tetrarhu Irodu Antipi da ga ispita u vezi njegovog učenja. Irod i njegovi dvorjani, nakon što su ismejali Isusa, vraćaju ga Rimljanima obučenog u belu haljinu kao znak da mu nisu pronašli nikakvu krivicu.

Najzad, Pilat je pokušao da se iz neprijatne situacije izvuče koristeći se običajem da se za praznik pomiluje jedan osuđenik na smrt — onaj koga narod izabere. Kako je u tom trenutku izvršenje smrtne kazne očekivao i izvesni razbojnik po imenu Varava (Baraba), izbor je trebalo da se vrši između njih dvojice. Ali su glavari i prvosveštenici nagovorili narod da oslobode Varavu. Time je Isusova sudbina bila zapečaćena: osuđen je na smrt razapinjanjem na krst.

Razapinjanje na krst, kao način pogubljenja, je vrlo star. Postojao je kod Vavilonaca, Persijanaca, Feničana i Kartaginjana. Heleni i Misirci ovaj običaj nisu prihvatili, što se ne može reći za Rimljane. Oni su ovu kaznu primenjivali prema robovima, ljudima iz najnižih slojeva društva i političkim krivcima za izdaju države i zbog ustanka. Tek u izuzetnim slučajevima razapinjani su na krst i rimski građani. Sami Hebreji su, inače, svoje smrtne kazne izvršavali kamenovanjem, spaljivanjem na lomači, vešanjem ili odsecanjem glave.

Istorijska ličnost ili mit

Kazna razapinjanja izvršavala se tako što se telo osuđenika prikivalo ekserima ili privezivalo konopcima za vertikalnu gredu. Rimljani su upotrebljavali tri vrste krsta: „crux comissa“, nazivan takođe i krst sv. Ante, koji je imao oblik slova „T“, zatim „crux immissa“ ili latinski krst koji je imao oblik znaka „+“ i, konačno, „crux decussata“, ili krst sv. Andrije u obliku slova „X“. Prema jednom predanju Hrist je umro na krstu u obliku slova „T“, a po drugom na krstu sa četiri kraka.

Prema starom običaju, osuđenik je najpre bio teško šiban, a zatim primoran da sam nosi svoj krst do mesta izvršenja kazne. A u Novom zavetu piše da su se Isusu pre pogubljenja rugali, ismevali ga i ponižavali rimski vojnici. Prema proceni istoričara, Isus je morao vući sedamdesetak kilograma težak krst 600 do 700 metara, sa krunom od trnja na glavi. Put koji je, posrćući pod teretom, prešao jerusalimskim ulicama zove se Vía Dolorosa (Ulica plača), a danas njime prolaze milioni hodočasnika iz čitavog sveta.

Foto: Marie-Armelle Beaulieu/CTS.

Izmučeni Isus je tri puta padao pod teretom krsta: u jedan mah je sreo svoju majku, u drugom mu je pritekao u pomoć izvesni Simon Kirenjanin, a u trećem izvesna žena po imenu Veronika, koja mu je maramom obrisala znojno i krvavo lice, nakon čega je na platnu zauvek ostao otisnut obris njegovog lika.
Mesto Isusovog pogubljenja bila je gola uzvišica izvan grada koju su nazivali Golgotom (što znači: lobanja ili ćelavo brdo) ili Kalvarijom (što znači kosturnica). Prema jevanđeljima, Isus je razapet oko devet sati izjutra, zajedno sa još dvojicom osuđenika. Na Isusov krst bio je prikucan natpis: „INRI“, što je bila skraćenica od: “Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum“ (“Isus iz Nazareta kralj Hebreja“).

Patnje razapetih bile su, između ostalih, praćene nesnosnom žeđi. Predanje kaže da je jedan od rimskih stražara kopljem prineo Isusovim usnama natopljeni sunđer u cilju da mu ublaži žeđ, nakon čega je Isus izdahnuo (oko tri popodne istog dana).

Solomonov hram gde se nekada zavesa pocepala na pola

Njegova smrt bila je praćena tajanstvenim i strašnim pojavama: skupocena sveta zavesa u jerusalimskom Hramu pocepala se na dva dela, zavladala je tama, zemlja se iz temelja potresla, stene su pucale (ili, drgačije rečeno, nastao je zemljotres). Osim toga, dogodila se neverovatna stvar: grobovi su se otvarali i davno umrli pokazali su se živima. Predanje, međutim, ćuti o tome šta se sa umrilma dogodilo, kako i kada su se vratili u svoje grobnice. Apokrifno “Petrovo jevanđelje“ kaže da je nastala tako duboka tama da su ljudi išli po gradu sa zapaljenim svetiljkama. To je ostavilo ogroman utisak čak i na Isusove neprijatelje. “Tada su se Hebreji, starešine i sveštenici, shvativši kakvo su zlo naneli samima sebi, počeli udarati u grudi i govoriti: “Jao našim gresima! Sada će nastupiti i propast Jerusalima”.

U trenutku Isusove smrti, među prisutnima na Golgoti (Kalvariji) nisu bili njegovi učenici, koji su ga napustili još prilikom hapšenja. Međutim, iz napisa Mateja, Marka i Jovana (dok Luka uopšte o tome ne govori) saznaje se za prisustvo Marije Magdalene i Marije, majke Jakova Mlađeg i Josifa. Pored toga, Jovan kaže da je pod krstom bdela i majka Isusova i njegov voljeni učenik, čije ime nije spomenuto.

Poslednje Isusove reči, koje je izrekao neposredno pred smrt, prema Marku i Mateju su: „Bože moj, bože moj, zašto si me ostavio?“ („Eli, Eli, lama sabachthani?“). U Lukinom jevanđelju Isus, dostojanstveno izriče: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj“, a po Jovanu samo: „To je kraj! “.

Sve se to dogodilo, kako veli Novi zavet, u Jerusalimu, u petak 14. nisana 3789. godine po hebrejskom kalendaru. A svi događaji oko hapšenja i suđenja, zatim njegovih muka i smrt na krstu postali su velika inspiracija brojnih umetnika.

R. LONČAR

Sutra: Klinička smrt ili Vaskrsnuće

Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši u svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More