Na Vaskrs treba poraniti, nalažu srpski običaji

VASKRŠNJI OBIČAJI KOD PRAVOSLAVNIH HRIŠĆANA

Foto: Manastir Vavedenje
854

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je po hrišćanskom verovanju, sin Božji Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikad pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

Blagodatni oganj sišao u Hristov grob u Jerusalimu! (video)

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod Srba, za ovaj praznik je vezani običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, je farbanje jaja za Vaskrs. Po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje se (farbaju) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve misli vernika upućene na događaj Hristovog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Farbanje jaja vrši se, uči crkva, u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”.

Ikona Svete Marije Magdalene

Crvena boja simboliše Isusovu prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti, tumače sveti oci. To je prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.Prvo, crvenom bojom ofarbano jaje naziva se “čuvarkuća” i čuva se u kući do sledećeg Uskrsa.

Кada osvane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na vaskršnju službu. Posle bogosluženja, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Кad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i izljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Foto: pixabay

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se, zbog zdravlja, valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak, crveno jaje, a i decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine.

Srpski vernici u Jerusalimu, orilo se “Oj, Kosovo, Kosovo”

Nekada je u našim krajevima postojao zanimljiv običaj poznat kao komka koji je jedino zadržan u okolini Pčinje: U činiju se sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje i razno bilje, obavezno trava zdravac. Doda se još cveća koje je izraslo, a na prag kuće domaćin stavi sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolja. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovalo se da što se dalje skoči, žito i pšenica će bolje roditi.
Skromnost i radost su našim precima bili smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je u sadašnje doba komercijalizovan. Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za potrošačkom logikom. Nekada se više vodilo računa o religijskim verovanjima i idejama.

R. Lončar

Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.nasiusvetu.com

Izvor Naši svetu
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More