Najtužnija ljubavna priča bivše Jugoslavije, na današnji dan poginuli su sarajevski Romeo i Julija (VIDEO)

Foto: printscreen/youtube/Al Jazeera Balkans
70

SARAJEVO – Pre 26 godina na današnji dan završila se jedna velika ljubav, ali priča o Bošku i Admiri do danas je ostala jedna od najlepših i najtužnijih ljubavnih priča na prostoru bivše Jugoslavije, pišu banjalučke “Nezavisne”, podsećaju na smrt dvojhe mladih koji su ubijeni 18. maja 1993. na Vrbanja mostu u Sarajevu.

Boško je bio Srbin, a Admira muslimanka, oboje su imali 25 godina, i postali su simbol Sarajeva, ali i simbol zajedništva,kojeg i danas treba da se prisetimo, mnogo češće nego što to činimo, navodi list.

Boško i Admira oboje su rođeni 1968. godine. Zajedno su bili od svoje 16. godine. 1994. godine CBS je snimio dokumentarni film “Romeo and Juliet in Sarajevo”, a režiju je potpisao John Zaritsky. U dokumentarcu se navodi da je ljubavna priča Boška i Admire počela na dočeku Nove godine 1984. i da su jedno drugom bili prva ljubav.

Tanja Bogdanović, Admirina prijateljica iz srednje škole, u dokumentarcu je rekla da je Admira bila potpuno drugačija od ostalih cura iz razreda. Obožavala je motore i znala da popravlja automobile

“Bila je pomalo divlja. Devojke se obično boje nečega, ali ona se nije bojala ničega. Boško je bio potpuno drugačiji. Bio je tih i miran dečko, bili su potpune suprotnosti”, rekla je Bogdanovićeva u dokumentarcu.

Boškova majka Radmila Brkić za RTS je jednom prilikom rekla da joj uopšte nije smetalo što Admira nije bila Srpkinja. Dodala je da su Boško i Admira planirali da odu u Beograd da se venčaju, a posle toga negde u inostranstvo.

“Nezavisne” podseća i da su mladi zaljubljeni Boško i Admira ležali mrtvi sedam dana na Vrbanja mostu. Slika njihovih nepomičnih tela u zagrljaju obišla je svet zahvaljujući američkom reporteru Kurtu Šhorku, koji je preneo priču o njihovoj tragičnoj ljubavi. Prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom.

Iz Sarajeva nikada nisu izašli.

Ko je ubio Boška i Admiru, nije poznato. Nije nikada ni utvrđeno s koje je strane metak došao. Navodno je prelazak bio dogovoren, ali je neko zapucao. Moguć uzrok vatre na Admiru i Boška je smena vojnika, kaže Boškova majka, jer verojatno nova postava vojnika nije znala za dogovor o prelasku para na Grbavicu, odnosno srpsku stranu Sarajeva.

“Boško je umro prvi nakon pucnjeva, a ona se ranjena dovukla do njega, zagrlila ga i tako su umrli”, dodaje Boškova majka kojoj smeta što ih zovu Romeo i Julija jer, kako kaže njihove porodice nisu bile protiv njihove veze.

Ni Admirin otac nije se protivio njihovoj vezi. Kad je prihvatio odluku svoje ćerke da ode iz grada, Zijah Ismić kaže da je čekao poziv Boška i Admire. Pozvali su ga, ali iz Kruševca da pitaju je li istina da su Boško i Admira poginuli.

Tela danima ležala na mostu

Ležali su sedam dana na Vrbanja mostu dok su zaraćene strane raspravljale ko ih je ubio.

Niko se nije usudio da mrtve ljubavnike pomeri s mosta, a tek osmog dana srpska vojska je odnela njihova tijela i sahranila ih u Lukavici na srpskom vojničkom groblju. Snage UN su odbile da pomognu u izvlačenju tela, dok su se obe strane u sukobu međusobno optuživale za smrt mladog para.

Posmrtni ostaci su 1996. po želji Admirinih roditelja i uz saglasnost Boškove majke preneti na groblje “Lav” u Sarajevu. Boško i Admira počivaju zajedno.

Pre tačno 26 godina u 17 časova završila se jedna velika ljubav. Bili su nerazdvojni punih osam godina. Njihova ljubav je bila iskrena i čvrsta. Nikome nije smetalo što su različite veroispovesti.

“Odgojila sam sinove bez razmišljanja o religiji i naciji. Nikad im nisam govorila da su oni Srbi, a da su ovi drugi Hrvati i muslimani. Nisam Admiru gledala kao na muslimanku, kao različitu. Gledala sam je kao devojku mog sina, koju je on voleo i koju sam ja volela”, ispričala je Boškova majka Rada u dokumentarcu o mladom paru snimljenom u kanadskoj produkciji.

Boško i Admira planirali su zajednički život, venčanje, a zatim je došao rat…

“Samo metak može da nas razdvoji”, govorila je Admira, a njen Boško nije hteo da napusti Sarajevo bez svoje voljene. Majka Rada ga je molila na početku rata da ide s njom i bratom. Bošku je otac umro još pre rata i ništa ga više nije vezivalo za Sarajevo osim voljene devojke. A i mu nije padalo na pamet da bez Admire ode iz grada…

Nakon godinu dana pakla koji su svakodnevno preživljavali u Sarajevu, odlučili su da pobegnu, da odu da žive negde normalnim životom. Admirini roditelji nisu želeli da idu, ali par je odlučio. U maju 1993. sve strane dozvolile su da prođu liniju razgraničenja.

Oko 17 časova su došli do mosta Vrbanja. Potrčali su, držeći se čvrsto za ruke… Snajperski metak je pogodio Boška i on je pao. Umro je na licu mjesta, a Admira je bila ranjena. Jaukala je i puzila prema njemu. Zagrlila ga je, a zatim je i ona izdahnula pored njega.

Nikad se nije saznalo s koje strane su pucali na mladi par jer nikada nije pokrenuta istraga. Nikada niko nije optužen za to ubistvo.

Admira Ismić i Boško Brkić sahranjeni su na groblju u Lukavici, a posle rata, 1996. godine, po želji roditelja njihova tela su prebačena u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav u zajedničkom grobu.

O njima i njihovoj ljubavi pisali su mnogi, i pesme, i članke, i priče… Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šhorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993, a koji je onda obišao ceo svet. Po spostvenoj želji sahranjen je pored njih, ali to je još jedna tužna priča..

Sarajevska rok grupa “Zabranjeno pušenje” pre nekoliko godina snimila je pesmu pod nazivom “Boško i Admira”, a isto tako i Bil Maden pod nazivom “Bosko and Admira”.

 

O Bošku i Admiri snimljen je i dokumentarni film. Režirao ga je Džon Zaricki, a urađen je u koprodukciji “PBS”s Frontline, National Film Board of Canada” i “WDR Germany”.

Izvor Tanjug
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More