Kako su austrijske bake postale politička sila

Foto:YT/Pintscreen
48

One su maltene inventar na antivladinim protestima koji se svakog četvrtka uveče održavaju u austrijskoj prestonici, starije žene sa ručno pletenim kapama u ljubičastoj, crvenoj i plavoj boji. Vole da marširaju među glasnim studentima i maskiranim antifašistima, mašu prolaznicima i nadaju se da će sa nekim razmeniti pokoji osmeh.

“To su Bake”, neko je viknuo sa prozora na trećem spratu dok su demonstranti prolazili bečkim Petim distriktom u martu. “Pogledajte! Bake!”

One su “Bake protiv desnice”, desetine žena iz generacije koja je posmatrala svoje majke kako pate u Drugom svetskom ratu i uvela demokratiju u Austriju.

One su sada, oslobođene od bremena odgajanja dece i posla kako bi ih izdržavale, pokretačka snaga protesta protiv zaokreta Austrije ka desnici pod palicom vlade kancelara Sebastijana Kurca.

One čak streme formiranju međunarodnog “pokreta otpora” protiv desničara i ekstremista u čitavoj Evropi, čak i šire, kako su Bake saopštile na okupljanju u martu.

“Besne smo zbog njihove politike”, kaže Monika Salcer, 71-godišnja baka troje unučadi. Ona je u novembru 2017. godine osnovala grupu na Fejsbuku u odgovor povratku desničarske partije u vladu. Prošle godine registrovala je Bake kao zvaničnu organizaciju u Austriji koja danas broji 300 članica, a okuplja žene iz svih krajeva Nemačke i Austriji, ali i hiljade pratilaca na društvenim mrežama.

Spisak stvari zbog kojih su Bake ljute je dugačak: rezanje sredstava za ženske programe, diskriminacija žena koje ne primaju kompenzaciju za vreme koje provedu podižući decu, demonizacija izbeglica i manjina, ali ponajviše sveukupni manjak empatije u političkom diskursu.

“Oni žele da unište sve što smo gradile proteklih 50 godina”, kaže Monika Salcer o Kurcovoj koaliciji konzervativaca i desničara.

Iako se broj prisutnih Baka menja od protesta do protesta, one su postale politički prepoznatljive.

Za Iren Hajder, koja se grupi pridružila na demonstracijama na Dan žena 8. marta, godine u kojima su Bake nisu samo neobične, već veoma značajne.

“Sjajno je što starije žene žele da se njihov politički glas čuje”, ističe Hajder (48).

Ovu grupu definiše otvorenost; uprkos imenu, dobrodošao je svako, bez obzira na pol ili godine, ko podržava protivljenje diskriminaciji i desničarskoj ideologiji. Ono što je važno je da niste član nijedne stranke.

“Ne želimo mesta u parlamentu, niti želimo da postanemo kancelarke”, kaže Suzan Šol (69), nekadašnja reporterka nacionalne televizije ORF, a koja će ove godine dobiti prvo unuče. “Želimo da društveni i demokratski principi naše zemlje u kojima smo mi odrasli važe i za našu decu i unučad.”

Na generalnom okupljanju u martu grupa je oformila evropski ogranak uoči izbora za Evropski parlament koji će biti održani krajem maja, i prevela ime na engleski jezik.

“Odlučile smo i da su nam potrebne jarkije boje”, kaže Monika Salcer, smejući se. “Mi smo odavno prevazišle ružičastu.”

Hajnc Kristijan Štrahe, bivši lider Slobodarske partije i Kurcov zamenik, nehotice je doprineo popularnosti ove grupe na mitingu održanom u Ridu.

Obučen u Lederhosen i sa kriglom piva u ruci, Štrahe je veličao uspeh vlade u borbi sa migrantskom krizom i hvalio se dostignućima vlade. Onda se dotakao i demonstranata.

Monika Salcer i Suzan Šol bile su oduševljene. “Svi pričaju o nama”, kaže Salcerova. “Čak i vicekancelar.”

Sabin Švajghofer (49) pridružila se protestima u martu.

“Bake su ujedinitelji”, kaže ona.  “Iako društvo želi da one budu apolitične, one postaju politička sila.”

Izvor Nedeljnik
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More