Bez želje za povratkom: Stotine hiljada ljudi napušta region u kojem ne vide bućnost

Pexels
665

Sa glavne autobuske stanice u Subotici svaki dan u ranim popodnevnim satima polaze autobusi ka Evropskoj uniji.

Na liniji za Beč među putnicima je i dvadesetogodišnjakinja iz Novog Kneževca koja odlazi kako bi nastavila školovanje. Ona nije voljna pričati o odlasku, ali njen otac za K2.0 kaže da je pre pet godina u Austriju otišla njena majka koja sada radi kao čistačica u hotelu za platu od oko 1500 evra. U Srbiji je za isti posao dobijala 16.000 do 20.000 dinara (oko 160 evra).

“Sa takvom platom ni sam sebe ne možeš da izdržiš, a ne ostalo”, kaže otac koji se oprašta sa kćerkom ne želeći reći ime. Dodaje i da sa mlađim sinom još ostaje u Srbiji, ali smatra da u državi nešto mora da se promeni “jer će inače svi otići”.

Slične slike sa autobuskih i železničkih stanica, ali i aerodroma punih ljudi koji odlaze zauvek, mogu se videti svaki dan širom Balkana. Prema nedavno objavljenom Alternativnom izveštaju o potrebama mladih u Srbiji, 71 odsto ispitanika reklo je da žele napustiti mesto u kome žive, a većina želi ići u zemlje Zapadne Evrope (45 odsto).

U izveštaju se konstatuje da je situacija slična u čitavom regionu, te navodi da države nažalost nemaju adekvatne odgovore, niti mere populacione politike za to kako sprečiti masovne odlaske građana.

“Demografska istraživanja u regionu pokazuju da mladi iz zemalja okruženja u svet odlaze ne samo zbog ekonomskih uslova i “trbuhom za hlebom”, već zbog nestabilnosti političkog sistema i narušenih vrednosti”, zaključak je donesen na osnovu istraživanja u kojem je učestvovalo 1.200 ispitanika.

Tačan broj onih koji su napustili zemlje regije teško je ili nemoguće utvrditi zbog nepostojanja pouzdanih statistika, ali isti trend je primetan i u Srbiji, i na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i Hrvatskoj, jedinoj zemlji u regiji koja je i članica EU.

Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, u periodu od 2013. do 2017, samo iz Hrvatske, u zadnjih pet godina, u Nemačku je došlo oko 240.000 ljudi, što je populacija Splita ili Zadra, većih gradova u Dalmaciji.

Zvanični podaci govore i da je većina onih koji su napustili zemlju između 20 i 39 godina.

U istom petogodišnjem periodu, neto migracija u Nemačku sa Kosova je bila oko 39.000, iz Srbije oko 29.000, iz Albanije oko 28.000, iz Makedonije oko 24.000 i iz Crne Gore oko 3.000.

Dijagnoza odlazaka

Od početka devedesetih, Bosnu i Hercegovinu napustilo je više od dva miliona stanovnika, što ovu zemlju stavlja na 16. mesto u svetu po stopi emigracije, a prema podacima Svetske banke. Većina je otišla tokom ratnih, devedesetih godina, ali je broj odlazaka tokom proteklog perioda ponovo u porastu.

Samo u Nemačku tokom proteklih pet godina, otišlo je oko 40.000 ljudi, od čega je njih oko 14.000 otišlo 2017. godine.

Prema procenama nevladine organizacije iz Sarajeva, Unije za održiv povratak i integracije, više od 160.000 ljudi napustilo je BiH, zemlju sa ukupnim brojem stanovnika od oko 3,5 miliona. Broj raste svake godine.

Prema ovim procenama, godine 2014. BiH je napustilo oko  godinu kasnije broj je bio oko 29.000, da bi se 2016. popeo na oko 34.000. Prošle godine kažu da je broj bio oko 35.000, dok direktorica Unije Mirhunisa Komarica Zukić tvrdi da je broj onih koji su napustili zemlju u prvoj polovini 2018. godine, oko 18.000.

Demografi upozoravaju da su brojke koje su dostupne javnosti neprecizne, ali i takve su alarmantne.

Istraživanje iz 2017. godine ukazuje na to da je osnovni razlog odlaska danas nezaposlenost, ali i kompletno socio-ekonomsko okruženje, slab zdravstveni sistem, nestabilnost države. Škole su u pojedinim gradovima poluprazne, a slično je i na fakultetima.

Kao i u drugim zemljama regije, najčešće odlaze lekari i medicinsko osoblje. “Neke procene su da dnevno državu napusti jedan do dva doktora”, rekla je za lokalne medije Kristina Bevanda, predsednica Strukovnog sindikata lekara medicine i stomatologije u Hercegovačko-neretvanskom kantonu. “Kad se to grubo zbroji, na državnom nivou to je 360 lekara. Godišnje se izbriše jedna cela bolnica.”

Priče iz Makedonije su slične, iako, prema dostupnim istraživanjima, “odliv mozgova” više nije isključivo fokusiran na osoblje medicinskih i tehničkih nauka, već se polako preliva i na pravne, političke i ekonomske nauke. Istovremeno, Ministarstvo obrazovanja i nauke izdvaja samo 0.2 odsto sredstava za nauku.

Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Doma zdravlja Sendi Žolt, kaže da iz Srbije odlazi sve više iskusnih medicinskh radnika.

U Subotici, medicinski radnici su ti koji su najviše pogođeni migracijom. Žolt Sendi, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Doma zdravlja, kaže da raste broj onih koji traže privremeno napuštanje radnih mesta (neplaćeno odsustvo) ili prekidanje ugovora o radu. Godišnje iz Srbije ih ode više od 1.000.

“Oni koji odlaze su uglavnom srednjih godina, oko 30-40, iskusni zdravstveni radnici sa više godina radnog staža”, smatra Sendi.

“Odlaze kada su najproduktivniji, a razlozi su preopterećenost, stres i materijalna situacija u kojoj se nalaze. Njihovim odlaskom dolazi do slabljenja primarnog i sekundarnog zdravstvenog sistema.”

Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra u Subotici, kaže da je ova institucija suočena sa egzodusom uposlenika.

Kaže da se obratio Nacionalnoj službi za zapošljavanje sa zahtevom za “međuregionalno posredovanje”, na osnovu čega su im upućeni kandidati medicinske struke iz drugih gradova i mesta u Srbiji. Bez ovakve vrste pojačanja bilo bi dovedeno u pitanje njihovo pružanje usluga.

Prema procenama Sindikata, na godišnjem nivou odlazi dva do pet odsto zaposlenih, pretežno medicinskih sestara i tehničara. Među njima je i Zlatko Prćić koji se odselio u Englesku, kako kaže, da bi živeo dostojanstveno, “kako lično, tako i profesionalno”.

“Izgubio sam integritet kao osoba i kao profesionalac u Srbiji. Postalo je nebitno da li se zaista trudiš i radiš svoj posao odgovorno ili ne”, smatra Prćić.

Kaže da u Engleskoj uopšte nije sjajno, ali ima platu sa kojom može podmiriti vlastite troškove, te pomoći roditeljima u Srbiji.

“Organizovani beg”

Da je manje studenata na fakultetima u Subotici tvrdi Viktorija Aladžić, profesorka na Građevinskom fakultetu.

Ona smatra da glavni razlog za odlazak nije samo nefunkcionalna država, već i promena dinamika u društvu.

“Međuljudski i kvalitetni socijalni odnosi u okviru porodice, sa prijateljima, sa kolegama sa posla i tako dalje, spadaju u najznačajnije faktore za ostvarenje individualne i kolektivne sreće”, smatra Aladžić.

Viktorija Aladžić, univerzitetska profesorica iz Subotice, kaže da je broj studenata na fakultetima smanjen jer ljudi odlaze.

Prema njenim rečima, u društvu gde su ti odnosi poremećeni, u kojem je normalno da šefovi maltretiraju radnike, ili članovi porodice jedni druge, gde se ljudi odnose sa mržnjom i neuvažavanjem, potcenjivanjem i nepoštovanjem, većina, a pre svega mladi, teže odlasku na drugo mesto.

Među onima koji su otišli iz Subotice je i Tamara Olman. Ova ekonomistkinja je napustila Srbiju u ranim tridesetim i već četiri godine živi u Beču.

“Sada živim u zemji gde se poštuju pravila, gde postoji red, gde država brine o građanima, gde ima puno prilika i gde je sistem socijalne zaštite adekvatan”, kaže Tamara.

Ona radi kao konobarica i uči jezik i kaže kako joj je država obezbedila i kurs za knjigovođu. Iz Subotice je otišla jer je zapošljavanje sa državnim Ekonomskim fakultetom bilo “nemoguća misija”.

“Pokucala sam na 101 vrata, ali uzalud. I besna sam i razočarana što se ne može regularnim putem zaposliti i zbog toga sam napustila svoju zemlju”, kaže Olman.

Priče slične ovoj česte su u Subotici.

Sociolog Branislav Filipović smatra da je ključni razlog za odlazak mladih iz ovog grada loša ekonomska i demografska politika. Podaci iz ostalih zemalja regiona ukazuju da je situacija vrlo slična.

“Mladi ljudi iz Subotice ne odlaze, pre bi se moglo govoriti o konceptu organizovanog bekstva”, smatra Filipović.

Prema njegovim rečima, nesigurnost, korupcija, nefunkcionalni državni aparat, male plate i sve ostalo što čini svakodnevicu može da se tumači kao uzrok za odlazak.

“Odlaskom profesionalaca i obrazovanih mladih ljudi, grad i država gube društvenu esenciju mogućih promena”, zaključuje Filipović.

Nevena Miljački Ristić je među onima koji su otišli, iako je imala posao u Subotici.

“Živim u severnom delu Hjustona, mali divan gradić, Vudlends, Teksas”, priča za K2.0.

“Glavni razlog zbog kojeg smo otišli je isključivo finansijske prirode, jer smo pored moja dva posla i suprugovog jednog videli da ne možemo više od najosnovnijeg da imamo, možda čak ni to. Sa bebom na putu nije bilo izbora nego da krenemo tamo gde smo plaćeni za rad”.

Kaže da su svi njeni prijatelji i poznanici koji su napustili državu to uradili nakon što su “previše godina potrošili u nadi da će da bude bolje”.

“Više se ceni “snalažljivost” i pripadnost određenim partijama ili grupama, nego stručnost ili želja za unapređivanjem”, smatra Miljački Ristić.

*Autori ovog teksta su: Natalija Jakovljević, Sanja Rašović, Nidžara Ahmetašević i Fitim Salihu, a tekst je preuzet sa portala Kosovo 2.0

 

 

Izvor Kosovo 2.0
Takođe će vam se svideti

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More